Катастрофа погађа Соломонова острва

У понедељак 2. априла 2007, земљотрес јачине 8,1 степен Рихтерове скале погодио је Соломонова острва, тропски архипелаг на североистоку Аустралије. Високи водени зидови који су, како неки тврде, били високи до 10 метара, за само неколико минута сручили су се свом жестином на острва која се налазе у Западној провинцији. Однели су 52 живота и оставили 6 000 људи без крова над главом.

Међу најтеже погођеним био је Гизо, приобални град са око 7 000 становника, који се налази на истоименом острву, само 45 километара од епицентра земљотреса. Мала скупштина Јеховиних сведока у Гизоу припремала се за једну радосну прилику — годишње обележавање смрти Исуса Христа које је требало да се одржи те вечери (1. Коринћанима 11:23-26). Дан је започео као и обично, с прелепим изласком сунца и мирним морем. А онда, у 7.39 по локалном времену десио се потрес.

Земљотрес!

Скупштински старешина Рон Паркинсон и његова жена Дороти припремали су доручак када се десио тај потрес. „Наша стара кућа се њихала попут кокосове палме, али је остала на месту“, каже Рон. „Било је изузетно бучно. Кухињски елементи, намештај, посуђе, пијанино и други предмети срушили су се на под. Уз огроман напор, успели смо да изађемо из куће. Пошто је била боса, Дороти је исекла стопало на поломљено стакло.“

Мисионари Тони и Кристина Шо који живе у близини изјурили су из куће. „Земља се тако снажно тресла да сам пала и нисам могла да устанем“, каже Кристина. „По површини мора плутале су куће. Један огроман талас их је ишчупао из темеља. Људи су очајнички веслали у својим чамцима између остатака кућа тражећи преживеле. Затим је наступио следећи јак потрес — а затим још један. Накнадни потреси су се наставили наредних пет дана. Било је застрашујуће!“

Наилази цунами

Када је наступио земљотрес, Петсан Баеа је био на острву на коме живи. То острво, Сепо Хите, удаљено је 6 километара од Гизоа. Шта се десило с њим и његовом породицом током ове катастрофе?

Он се присећа тог болног искуства и каже: „Трчао сам уз обалу у сусрет својој жени Наоми и четворо наше деце. Потрес их је бацио на земљу, али су остали неповређени. Деца су се тресла од страха, а нека од њих су плакала. Нас двоје смо их врло брзо умирили.

„Приметио сам да је кретање мора било неуобичајено. Било је очигледно да ће ускоро наићи цунами. Наше мајушно острво ће врло вероватно бити потопљено. Моја мајка Евелин, која је живела на малом острву у близини, била је такође у опасности. Брзо сам укрцао своју породицу у наш моторни чамац и кренули смо јој у помоћ.

 „Након што смо мало одмакли од острва, огроман талас је прошао тик испод нашег чамца. Море се подизало, спуштало и стварало вртлоге. Када смо дошли до мајке, она је била сва сметена, збуњена и сувише уплашена да би ушла у воду. Наоми и Џереми, наш 15-годишњи син, скочили су у узбуркано море и помогли јој да доплива до чамца. Онда смо се што смо брже могли упутили ка отвореном мору.

„До тада се море страшно повукло, откривајући коралне гребене око острва̂. Наједном, један огроман талас је јурнуо и прекрио оба острва. Наша кућа за госте која се налазила тик уз море, била је истргнута из темеља и потпуно уништена. Вода је јурила кроз нашу породичну кућу уништавајући већину ствари. Када се море стишало, вратили смо се да узмемо Библије и песмарице из наше оштећене куће и кренули ка Гизоу.“

Дуж морске обале остала је пустош и многи су погинули. Западна обала острва Гизо била је најтеже погођена. Каже се да је водени зид висок 5 метара потпуно уништио најмање 13 тамошњих села!

Те ноћи, у Дворани Краљевства Јеховиних сведока у Гизоу 22 особе су се окупиле да би присуствовале Спомен-свечаности поводом Исусове смрти. На сву срећу, нико од њих није био озбиљно повређен у овој катастрофи. „Нисмо имали струје, а наше петролејске лампе су биле поломљене“, каже раније цитирани Рон. „Брат Шо је одржао говор уз светлост батеријске лампе. Затим смо у мраку снажним гласовима певали хвалоспеве Јехови.“

Пружање помоћи

Када су вести о катастрофи стигле до Хонијаре, главног града, тамошња подружница Јеховиних сведока одмах је реаговала да би пружила потребну помоћ. Телефонским позивима брзо се утврдило да је већина Сведока у погођеном подручју на сигурном. Неколико поузданих особа било је послато на удаљено острво Чоисел да би пронашли једну тамошњу Сведокињу. Нашли су је живу и здраву. У Гизо је такође био послат и новац да би се купиле неопходне ствари.

Представници подружнице су првим летом у уторак стигли у Гизо. „Носили смо са собом неколико пакета хуманитарне помоћи“, каже Крејг Такер, члан Одбора подружнице. „Други путници морали су да оставе своје ствари због ограничења тежине пртљага који се уносио у авион, али нама је лакнуло када смо видели да су сви наши пакети стигли на одредиште. То је била прва пошиљка хуманитарне помоћи која је стигла у погођено подручје. Додатна помоћ је стигла бродом два дана касније.“

У међувремену, Тони Шо и Петсан Баеа заједно с другим Сведоцима из Гизоа, путовали су кануима два сата да би помогли Сведоцима који су живели на удаљеном острву Ранонга. Ово острво, дугачко 32 километра и широко 8 километара, сада се због земљотреса издизало два метра изнад нивоа мора! Очигледно је услед изненадног повлачења воде око тог острва настао цунами који је погодио околна острва.

„Чланови тамошње скупштине су били пресрећни што нас виде“, каже Тони. „Били су живи и неповређени. Боравили су ван кућа због страха од могућих даљњих потреса. Наш брод је био први који је донео хуманитарну помоћ. Пре него што смо отишли, заједно смо упутили горљиву молитву у којој смо захвалили Јехови.“

Петсан каже: „Неколико дана касније, вратили смо се на Ранонго носећи даљње залихе помоћи. Такође смо желели да пронађемо једну породицу Сведока која је живела у удаљеном делу тог острва. Коначно смо пронашли Метју Итуа и његову породицу улогорене у дивљини. Када су видели да их нисмо заборавили, заплакали су од среће! Земљотрес им је уништио кућу и већину грађевина у њиховом селу. Међутим, главна брига им је била да сви добију нове Библије јер су њихове биле уништене у овој катастрофи.“

Похвала од посматрача

Таква хришћанска љубав није прошла незапажено. „Један новинар, иначе критичан  према начину на који је било организовано пружање помоћи, био је изненађен и задивљен када је сазнао да су Јеховини сведоци своје сувернике снабдели храном, церадама и другим неопходним стварима, само неколико дана након земљотреса“, каже Крејг Такер. „Сељани из Ранонге похвално су говорили о нашем брзом пружању помоћи и са жаљењем коментарисали како су њихове цркве у томе заказале“, додаје Петсан. Једна жена је узбуђено рекла: „Ваша организација је тако брзо реаговала!“

Сведоци су помагали и својим комшијама. „Док смо били у посети у једној привременој болници у Гизоу, угледали смо брачни пар који смо недавно упознали у служби проповедања“, присећа се Кристина Шо. „Обоје су били повређени и веома потресени. Цунами је истргао из руку те жене њено унуче које се потом удавило. Без одлагања смо отишли кући по потребну одећу и храну за њих, због чега су били веома захвални.“

Заиста, жртвама природних катастрофа није потребна само материјална помоћ већ много више од тога. Нарочито им је потребна утеха коју једино Божја Реч, Библија, може пружити. „Неки свештеници су говорили да Бог кажњава људе због њихових греха“, каже Рон. „Међутим, ми смо им из Библије показали да Бог никада није узрочник зла. Многи су нам захвалили што смо с њима поделили такву утеху у духовном погледу“ (2. Коринћанима 1:3, 4; Јаков 1:13). *

[Фуснота]

[Дијаграм/мапе на 13. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Чоисел

Острво Гизо

Гизо

Ранонга

ХОНИЈАРА

АУСТРАЛИЈА

[Слика на 15. страни]

Породица Баеа у свом чамцу

[Слика на 15. страни]

Последице цунамија у Гизоу

[Слика на 15. страни]

Ова Дворана Краљевства је једина грађевина која није била уништена у селу Лале на острву Ранонга