Примери вере

’Чувала је те речи у свом срцу‘

ДОК је седела на леђима магарета, Марија је покушавала да пронађе колико-толико удобан положај. Већ сатима је тако путовала. Испред ње је неуморно корачао Јосиф идући путем према удаљеном Витлејему. Поново је осетила како се беба покреће у њеном стомаку.

Марија је била пред порођајем. У Библији се каже да је она у то време била „у поодмаклој трудноћи“ (Лука 2:5). Док су она и Јосиф пролазили поред једног поља за другим, можда су неки ратари на тренутак престали да ору или сеју, зачуђено их посматрали и питали се зашто би жена у таквом стању кренула на пут. Шта је одвело Марију тако далеко од њеног дома у Назарету?

Све је почело неколико месеци раније, када је та млада Јеврејка сазнала да јој је указана част која је била јединствена у целој људској историји. Требало је да роди дете које ће постати Месија, Божји Син! (Лука 1:35). У време када јој се ближио порођај, морали су да крену на пут. На том путовању, Марија се суочила са ситуацијама које су ставиле њену веру на испит. Погледајмо шта јој је помогло да сачува снажну веру.

Пут у Витлејем

Јосиф и Марија нису били једини путници. Цезар Август је управо издао наредбу да се попише све становништво и људи су морали да путују у свој родни град да би били уписани. Како је Јосиф поступио? Библијски запис каже: „Тако је и Јосиф кренуо из Галилеје, из града Назарета, у Јудеју, у Давидов град, који се зове Витлејем, јер је био из Давидовог дома и његове породице“ (Лука 2:1-4).

То што је цезар баш тада издао наредбу није било случајно. У једном пророчанству записаном око седам векова раније, речено је да ће Месија бити рођен у Витлејему. Додуше, постојао је један град по имену Витлејем само 11 километара од Назарета. Међутим, пророчанство је конкретно указивало на ’Витлејем Ефрату‘ као на место у ком ће се родити Месија (Михеј 5:2). Да би се данас из Назарета дошло до тог малог села на југу, треба ићи путем дугим око 150 километара преко брдовитог подручја. То је био Витлејем у који се Јосиф запутио, јер је из тог места потицала породица краља Давида — породица којој су припадали он и његова невеста.

Да ли ће се Марија сложити с Јосифовом одлуком да се повинују цезаревој наредби? На крају крајева, тај пут би јој тешко пао. Вероватно је била рана јесен када почињу кише након што се полако завршава сушна сезона. Надаље, Витлејем се налазио на надморској висини од преко 760 метара, што је приличан успон који није лако савладати након вишедневног путовања. Можда су путовали дуже него иначе јер је Марија због свог стања морала чешће да се одмара. У том периоду би  млада жена више него икада желела да буде код куће где би јој пријатељи и породица могли помоћи када почну порођајни болови. Нема сумње да јој је била потребна храброст да пође на тај пут.

И поред свега тога, Лука пише да је Јосиф кренуо „да се упише с Маријом“. Такође је забележио да се Марија „до тада већ удала за [Јосифа]“ (Лука 2:4, 5). То што је била удата у великој мери је утицало на Маријине одлуке. Она је вођство у служењу Богу препуштала свом супругу, прихватајући улогу помоћнице коју јој је Бог доделио и подржавала је Јосифа у одлукама које је доносио. * Тиме што је била послушна, савладала је препреке које су могле представљати испит за њену веру.

Шта је још могло подстаћи Марију да покаже послушност? Да ли је она знала за пророчанство о томе да ће се Месија родити у Витлејему? Библија нам то не открива. Не можемо искључити ту могућност јер је та чињеница била позната верским вођама, па чак и обичним људима (Матеј 2:1-7; Јован 7:40-42). Марија је такође добро познавала Свете списе (Лука 1:46-55). Било да је одлучила да путује из послушности свом супругу, наредби власти или због Јеховиног пророчанства — или је било укључено више фактора — пружила је изванредан пример. Јехова веома цени понизност и послушност које показују и мушкарци и жене. У наше време, када многи подложност не сматрају врлином, Маријин пример надахњује верне људе без обзира на то где живе.

Христово рођење

Мора да је Марија одахнула с олакшањем када је угледала како се назире Витлејем. Док су се успињали уз падине и пролазили поред маслињака који још нису били обрани, Марија и Јосиф су вероватно размишљали о прошлости тог села. Било је и сувише мало да би било убројано у јудејске градове, баш као што је рекао пророк Михеј. Па ипак, у њему су рођени Воз, Нојемина и касније Давид, пре више од хиљаду година.

Марија и Јосиф су стигли у село препуно људи. Други су дошли на попис пре њих тако да више није било места у коначишту. * Нису имали другог избора него да преноће у штали. Можемо само да наслутимо колико се Јосиф бринуо што његова жени трпи јаке болове какве никад није осетила и који су постајали све јачи. Од свих могућих места, Маријини порођајни болови су почели баш ту, у штали.

Жене из свих крајева света могу саосећати с Маријом. Око 4 000 година раније, Јехова је прорекао да ће жене трпети порођајне болове због наслеђеног греха (Постанак 3:16). Не постоје указивања да је Марија била изузетак у том погледу. Лука у свом запису не открива много детаља већ једноставно каже: „Родила је  свог сина, првенца“ (Лука 2:7). На свет је дошао њен ’првенац‘ — прво од најмање седморо Маријине деце (Марко 6:3). Ипак, то дете ће бити другачије. Оно није било само њен првенац већ и Јеховин „првенац свега што је створено“, јединорођени Божји Син! (Колошанима 1:15).

У запису се помиње још један упечатљив детаљ: „Повила га [је] и положила у јасле“ (Лука 2:7). Широм света се у позоришним комадима, на уметничким сликама и различитим приказима овај догађај представља на идиличан начин. Али, осмотримо како је то заправо изгледало. Јасле су налик на дугачко корито или сандук причвршћен уза зид, из ког се животиње хране. Породица се налазила у штали, која је далеко од чистог места са свежим ваздухом. Заиста, који родитељи би изабрали такво место за рођење свог детета ако би имали било коју другу могућност? Већина родитеља жели да пружи најбоље својој деци. Колико су тек Марија и Јосиф желели да пруже најбоље Божјем Сину!

Па ипак, они нису постали огорчени због тешких околности у којима су се налазили. Једноставно су учинили све што су могли у тој ситуацији. На пример, запазите да је Марија повила своје новорођенче и пажљиво га положила у јасле да спава, побринувши се да му буде топло и да је безбедно. Она није дозволила да је претерана забринутост због тренутних околности спречи да учини најбоље што може. Марија и Јосиф су такође знали да је најважнији задатак који их чека задовољавање духовних потреба свог детета (Поновљени закони 6:6-8). Данас мудри родитељи постављају сличне приоритете док одгајају своју децу у овом свету у ком су духовне вредности потиснуте у други план.

Охрабрујућа посета

Спокојство тог призора изненада је прекинуо неки метеж. Пастири су похрлили да уђу у шталу желећи да виде породицу, а нарочито дете. Били су усхићени а лица су им блистала од радости. Дотрчали су са обронака на којима су чували своја стада. * Испричали су изненађеним родитељима о чудесном сусрету који су управо имали. Током ноћи им се на једном обронку изненада појавио анђео а Јеховина слава је заблистала око њих. Анђео им је рекао да је Христ, то јест Месија управо рођен у Витлејему и да ће наћи дете повијено и положено у јасле. Затим се догодило нешто још величанственије — појавило се мноштво анђела који су песмом хвалили Јехову!

Сасвим је разумљиво што су ти понизни људи дојурили у Витлејем! Мора да су били одушевљени када су видели новорођенче положено у јасле баш као што им је анђео рекао. Ту добру вест нису задржали за себе. „Испричали су оно што им је било речено... Сви који су то чули дивили су се ономе што су им пастири рекли“ (Лука 2:17, 18). У то време су верске вође очигледно с ниподаштавањем гледале на пастире. Али Јехова је ценио те понизне, верне особе. Како је њихова посета утицала на Марију?

Иако је сигурно била исцрпљена након порођаја, пажљиво је слушала сваку реч. И не само то: „Марија је чувала све те речи у свом срцу и размишљала о њима“ (Лука 2:19). Та млада жена је заиста била особа која дубоко размишља. Била је свесна колико је та анђеоска порука значајна. Њен Бог, Јехова, желео је да она зна и разуме ко је њен син и колико је он важан. Због тога није само слушала све те речи, већ их је чувала у свом срцу да би могла увек изнова да размишља о њима у месецима и годинама које су следиле. То је било пресудно за  веру коју је Марија показивала током целог живота.

Да ли ћемо следити Маријин пример? Јехова је испунио странице своје Речи животоважним духовним истинама. Међутим, оне нам неће много користити ако не обратимо пажњу на њих. То можемо учинити ако редовно читамо Библију — не само као књижевно дело него као надахнуту Божју Реч (2. Тимотеју 3:16). Затим, попут Марије треба да чувамо те духовне истине у свом срцу и да продубљујемо своје разумевање. Ако дубоко размишљамо о ономе што смо прочитали у Библији и о томе како можемо потпуније применити Божје савете, изграђиваћемо и јачаћемо своју веру.

Још речи које треба чувати

Када је новорођени дечак имао осам дана, Марија и Јосиф су га обрезали у складу с Мојсијевим Законом и дали му име Исус, према упутству које им је пренео анђео (Лука 1:31). Затим, када је напунио 40 дана, одвели су га из Витлејема у храм у Јерусалиму који је био удаљен неколико километара. Тамо су принели жртву очишћења — две грлице или два голуба — што је Законом било предвиђено за сиромашне породице. Уколико им је било непријатно што нису принели мушко јагње и грлицу попут других родитеља, та осећања су потиснули. У сваком случају, док су били у храму примили су снажно охрабрење (Лука 2:21-24).

Пришао им је старац по имену Симеон и рекао Марији још нешто што је могла да чува у свом срцу. Њему је било обећано да ће видети Месију пре него што умре и Јехова му је путем светог духа обзнанио да је мали Исус проречени Спаситељ. Симеон је такође упозорио Марију да ће једног дана доживети нешто веома болно. Рекао је да ће то бити као да јој мач пробада душу (Лука 2:25-35). Иако су звучале застрашујуће, те речи су можда помогле Марији да истраје када су се испуниле нешто више од три деценије касније. Након Симеона, пророчица по имену Ана видела је малог Исуса и почела да говори о њему свима који су чекали избављење Јерусалима (Лука 2:36-38).

Јосиф и Марија су заиста мудро поступили што су донели своје дете у Јеховин храм у Јерусалиму! Од тада па надаље, током целог свог живота, њихов син је редовно долазио у Јеховин храм. Док су том приликом били у храму, учинили су све што су могли у складу са својим могућностима и добили поуку и охрабрење. Марија је сигурно тог дана изашла из храма с ојачаном вером и срцем пуним важних истина о којима ће моћи да дубоко размишља и разговара с другима.

Заиста је прелепо видети родитеље који данас следе њихов пример. Јеховини сведоци редовно доводе своју децу на састанке. Они чине све што могу у служби Богу и храбре сувернике својим речима. На тај начин, постају јачи, срећнији и испуњени добрим стварима које деле с другима. Срдачно сте позвани да присуствујете њиховим састанцима. Уколико то учините, и ви ћете ојачати своју веру као што је то био случај с Маријом.

[Фусноте]

[Слика на 25. страни]

Симеон је био награђен тиме што је видео прореченог Спаситеља