Шта је Исус рекао о паклу?

„Ако те и око твоје саблажњава“, рекао је Исус, „ископај га: боље ти је с једнијем оком ући у царство Божије, него ли с два ока да те баце у пакао огњени, гдје црв њихов не умире, и огањ се не гаси“ (МАРКО 9:47, 48, ДК)

Једном другом приликом, Исус је говорио о времену суда када ће злима рећи: „Идите од мене, проклети, у вечни огањ припремљен ђаволу и његовим анђелима. И отићи ће ови у вечну казну“ (МАТЕЈ 25:41, 46, Чарнић)

НА ПРВИ поглед, изгледа да ове Исусове речи подупиру учење о пакленој ватри. Међутим, Исус сигурно није противречио Божјој Речи, која јасно каже: „Мртви не знају ништа“ (Проповједник 9:5, ДК).

Шта је онда Исус мислио када је рекао да ће зли бити бачени у „пакао огњени“? Да ли је „вечни огањ“ на који је упозорио дослован или симболичан? У ком смислу ће зли отићи у „вечну казну“? Размотримо ова питања једно по једно.

Шта је Исус мислио када је рекао да ће зли бити бачени у „пакао огњени“? Изворна грчка реч која је у Марку 9:47 преведена са „пакао огњени“ гласи гехена. Ова реч води порекло од хебрејског израза гех хином, што значи „долина Еном“. Та долина се налазила на периферији древног Јерусалима. У данима израелских краљева, ту су се жртвовала деца, што је био одвратан обичај који је Бог осуђивао. Бог је рекао да ће казнити смрћу оне који су учествовали у таквим паганским обичајима. Тада ће  се долина Еном назвати „долина клања“, где ће непокопани лежати ’лешеви народа овог‘ (Јеремија 7:30-34, Бакотић). Јехова је тако прорекао да ће долина Еном бити место где ће се бацати лешеви, а не место за мучење живих.

У Исусово време, становници Јерусалима су користили долину Еном као сметлиште. Тамо су бацали тела окорелих злочинаца и стално одржавали ватру како би уништили смеће и лешеве.

Када је Исус говорио о црвима који не умиру и огњу који се не гаси, он је по свему судећи указивао на Исаију 66:24. Говорећи о ’мртвим телесима оних који се одметнуше од Бога‘, Исаија каже да ’црв њихов неће умрети и огањ њихов неће се угасити‘ (ДК). Исус и његови слушаоци су знали да се ове речи из Исаије односе  на начин поступања с лешевима оних који нису били достојни да се сахране.

Према томе, Исус је користио долину Еном, то јест гехену, као одговарајући симбол смрти без наде у ускрсење. То је разјаснио када је упозорио да Бог „може и душу и тело погубити у гејени“ (Матеј 10:28, Бакотић). Гехена је симбол вечне смрти, а не вечног мучења.

Да ли је „вечни огањ“ на који је Исус упозорио дослован или симболичан? Запазите да је „вечни огањ“ о коме је Исус говорио према Матеју 25:41 припремљен „ђаволу и његовим анђелима“. Да ли сматрате да духовна створења могу горети у дословној ватри? Или је израз „огањ“ употребљен у симболичном смислу? Очигледно је да „овце“ и „јарци“ који се помињу у истом контексту нису дословни, већ сликовито приказују две врсте људи (Матеј 25:32, 33). Вечни огањ који је Исус поменуо симболично говорећи потпуно ће спалити зле.

У ком смислу ће зли отићи у „вечну казну“? Иако многи преводи у Матеју 25:46 користе израз „казна“, основно значење грчке речи коласин односи се на орезивање дрвећа, то јест одсецање сувишних гранчица. Стога, док кротки људи упоређени са овцама добијају вечни живот, непокајници упоређени с јарцима добијају „вечну казну“ — биће „одсечени“, то јест заувек уништени.

Шта ви мислите?

Исус никада није рекао да људи имају бесмртну душу. Међутим, он је  често говорио о ускрсењу мртвих (Лука 14:13, 14; Јован 5:25-29; 11:25). Да ли би Исус рекао да ће мртви ускрснути ако је веровао да њихова душа не умире?

Исус није научавао да Бог ужива у томе да мучи зле у сву вечност. Напротив, он је рекао: „Бог је толико волео свет да је дао свог јединорођеног Сина, да нико ко исказује веру у њега не буде уништен, него да има вечни живот“ (Јован 3:16). Зашто је Исус рекао да ће они који не исказују веру у њега умрети? Ако је заиста мислио да ће они вечно постојати и трпети муке у паклу, зар то не би и рекао?

Учење да је пакао место мучења не темељи се на Библији. То је заправо паганско веровање које се представља као хришћанско учење. (Видети оквир  „Кратка историја пакла“ на страни 6.) Јасно је да Бог не мучи људе у паклу. Стога, како истина о паклу може утицати на ваше гледиште о Богу?

[Оквир на 6. страни]

 КРАТКА ИСТОРИЈА ПАКЛА

ПАГАНСКИ КОРЕНИ. Древни Египћани су веровали у паклену ватру. У књизи Ам-тот из 1375. пре н. е. говори се о онима који ће бити „стрмоглављени у огњену јаму... одакле неће побећи, и... неће моћи да избегну ватру.“ Грчки филозоф Плутарх (око 46-120. н. е.) писао је о онима који живе у подземном свету: „[Они] јаучу у боли док подносе страшне муке и срамно и болно кажњавање.“

СЕКТЕ ЈУДАИЗМА ЗАРАЖЕНЕ. Историчар Јосиф Флавије (37-око 100. н. е.) извештава да су есени, јеврејска секта, веровали да су „душе бесмртне и да вечно живе“. Затим је додао: „Слично научавају и Хелени... да зли одлазе у мрачну, хладну пећину с вечним мукама.“

ПРИХВАЋЕНО У ХРИШЋАНСКОМ СВЕТУ. У другом веку н. е., према апокрифној књизи Петрово откривење за зле је речено: „Очекује их вечни огањ.“ Такође се наводи: „Језраел, анђео гнева, доводи мушкарце и жене који су допола у пламену и баца их на мрачно место, у пакао за људе; и тамо их кажњава један дух гнева.“ У том истом периоду писац Теофил из Антиохије цитирао је речи грчке пророчице Сибиле која говори о казнама за зле: „На вас ће доћи ватра и непрестано ћете горети у огњу.“ За те речи Теофил је рекао да су „истините, корисне, праведне и примењиве за све људе“.

ИЗГОВОР ЗА НАСИЉЕ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ. Енглеска краљица Марија I (1553-1558), позната као „крвава Марија“ јер је на ломачи спалила око 300 протестаната, наводно је рекла: „Пошто ће душе јеретика на оном свету вечно горети у паклу, не постоји ништа исправније што бих могла учинити него да опонашам Божју освету и спаљујем их овде на земљи.“

САВРЕМЕНА ДЕФИНИЦИЈА. У скорије време, неке религиозне деноминације измениле су своје учење о паклу. На пример, Доктринарна комисија Енглеске цркве изјавила је 1995. године: „Пакао није вечно мучење, већ коначан и непроменљив избор оних који се у потпуној мери и у пуном смислу супротстављају Богу, те им ништа друго не преостаје него апсолутно непостојање.“

[Оквир/Слика на 7. страни]

ШТА ЈЕ „ЈЕЗЕРО ОГЊЕНО“?

У Откривењу 20:10 каже се да ће Ђаво бити бачен у „језеро огњено“ и да ће бити ’мучен дан и ноћ ва вијек вијека‘ (ДК). Да би Ђаво био мучен у сву вечност, Бог би морао да га остави у животу, али Библија каже да ће га Исус ’сатрти смрћу‘ (Јеврејима 2:14, ДК). Симболично огњено језеро представља „другу смрт“ (Откривење 21:8). То није смрт о којој Библија говори на почетку — која је последица Адамовог греха — смрт из које постоји избављење путем ускрсења (1. Коринћанима 15:21, 22). Пошто Библија не каже да ће они који су у огњеном језеру бити избављени из њега, „друга смрт“ мора представљати другачију смрт, из које нема повратка.

У ком смислу ће они који су бачени у огњено језеро бити мучени у сву вечност? Понекад израз „мучен“ може значити „бити заточен“. Један пример такве употребе речи „мучити“ (од грчке речи васанос) налази се у Матеју 18:34, где се грчка реч са истом основом, која се у многим Библијама преводи као „мучитељи“, преноси као „тамничари“. Дакле, сви који су бачени у огњено језеро биће вечно мучени у том смислу што ће бити заувек заточени у другој смрти.