Зашто је Бог водио рат против Хананаца?

„Уништи ове народе: Хетеје, Амореје, Хананце, Ферезеје, Јевеје и Јевусеје, као што ти је заповедио Јехова, твој Бог“ (ПОНОВЉЕНИ ЗАКОНИ 20:17)

„Будите у миру са свим људима“ (РИМЉАНИМА 12:18)

ДА ЛИ вам ови библијски стихови звуче противречно? Многима је тешко да Божју заповест о уништењу Хананаца повежу с библијским саветом да се буде у миру са свима * (Исаија 2:4; 2. Коринћанима 13:11). Њима то изгледа недоследно.

Ако бисте могли да поставите Богу нека питања о овој теми, шта бисте га питали? Осмотримо пет уобичајених питања и библијске одговоре на њих.

1. Зашто су Хананци били уништени? Хананци су у неком смислу били бесправно насељени у земљи која им није припадала. Како то? Око 400 година раније, Бог је обећао верном човеку Аврахаму да ће његови потомци поседовати хананску земљу (Постанак 15:18). Бог је одржао то обећање када је омогућио да израелски народ, који је потекао од Аврахама, насели то подручје. Наравно, неко би могао рећи да су Хананци имали право на земљу јер су већ живели у њој. Али јасно је да Бог као Врховни Владар свемира има апсолутно право да одреди ко ће где живети (Дела апостолска 17:26; 1. Коринћанима 10:26).

2. Зашто Бог није дозволио да Хананци живе заједно са Израелцима? „Нека не остану у твојој земљи“, упозорио је Бог у вези с Хананцима, „да те не наведу да ми згрешиш. Ако би служио њиховим боговима, то би ти била замка“ (Излазак 23:33). Пророк Мојсије је касније рекао Израелцима: „Јехова, твој Бог, тера те народе пред тобом због њихове злоће“ (Поновљени закони 9:5). Колико су зли били ти народи?

Неморал, паганска религија и жртвовање деце били су уобичајени у Ханану. Библијски историчар Хенри Хали наводи да су археолози вршећи ископавања у том подручју „пронашли велики број ћупова с посмртним остацима деце која су жртвована Валу [главном хананском богу]“. Он додаје: „Цело то подручје било је гробље новорођенчади... Хананци су се препуштали неморалним ужицима као религиозном обреду у част својих богова; а затим су своју новорођену децу убијали и приносили на жртву тим истим боговима. Изгледа да је цела хананска земља постала велики Содом  и Гомора... Археолози који су вршили ископавања у хананским градовима питали су се како то да их Бог није уништио раније.“

3. Зар у то време на земљи није било и других злих народа? Зашто су само Хананци истребљени? Бог је у више наврата одлучио да уништи неке грешнике. Када се ’земља напунила насиљем‘ у Нојевим данима, Бог је навео потоп који је однео све осим једне породице — Нојеве (Постанак 6:11; 2. Петрова 2:5). Бог је уништио градове Содом и Гомору када је грех њихових становника постао „веома тежак“ (Постанак 18:20; 2. Петрова 2:6). Такође је изрекао осуду асирској престоници Ниниви, „крволочном граду“, премда га је поштедео када су се његови становници одвратили од својих злих путева (Наум 3:1; Јона 1:1, 2; 3:2, 5-10). Што се тиче Хананаца, Бог их је уништио како би заштитио Израел, народ из ког је требало да дође Месија (Псалам 132:11, 12).

4. Зар се уништење Хананаца не коси с Божјом љубављу? Површно гледано, можда изгледа да истребљење Хананаца није у складу с Божјом љубављу (1. Јованова 4:8). Међутим, када мало дубље испитамо, његова љубав се и те како може запазити.

Бог је много раније знао куда ће становнике Ханана одвести њихов погрешан пут. Па ипак, уместо да их одмах уништи, он је стрпљиво допустио да постоје још 400 година док њихови преступи нису „превршили меру“ (Постанак 15:16).

Када су греси Хананаца постали толико велики да више није било наде да ће се ишта променити, Јехова их је уништио. Па чак ни тада он није без разлике погубио све Хананце. Зашто? Зато што нису сви били безнадежно непоправљиви. Онима који су били спремни да се мењају, као што су Рава и Гаваоњани, било је указано милосрђе (Исус Навин 9:3-11, 16-27; Јеврејима 11:31).

5. Како Бог љубави уопште може уништити људе? То питање је разумљиво, јер је одузимање људског живота веома непријатна тема. Међутим, Бога је управо љубав навела да предузме такве драстичне  мере против злих. Примера ради, када наступи гангрена, лекари често немају другог избора већ да ампутирају инфицирани део тела. Никоме није драго када мора тако нешто да уради, али добар лекар зна да је још горе пустити да се инфекција прошири. Пошто му је стало до пацијента, он обавља тај неугодан задатак зарад његове добробити.

Слично томе, Јехова није уживао у уништавању Хананаца. Он је рекао: „Мени није драго да онај ко је зао умре“ (Језекиљ 33:11). У исто време, он је намеравао да из израелског народа дође Месија, онај који ће отворити пут за спасење свима који исказују веру (Јован 3:16). Стога Бог једноставно није могао допустити да Израел постане заражен одвратним обичајима Хананаца. Зато је наредио да Хананци буду уклоњени из земље. Тиме је показао изузетну љубав која га је покренула да изврши један непријатан задатак за добробит својих верних слугу.

Значај за нас

Да ли запис о уништењу Хананаца има значај за нас данас? Има, јер у Римљанима 15:4 стоји: „Све што је некада написано, написано је нама за поуку, да својом истрајношћу и утехом из Писама имамо наду.“ Како нам оно што се десило Хананцима пружа поуку и наду?

Из тих записа можемо много тога научити. На пример, Бог је милосрдно поштедео Раву и Гаваоњане када су му се обратили с вером. То показује да свако ко стварно жели да угоди Богу може то учинити, без обзира на своје порекло или пређашње грехе (Дела апостолска 17:30).

Записи о уништењу Хананаца пружају нам и наду, дајући нам увид у то шта ће Бог учинити у блиској будућности. Уверавају нас да он неће дозволити да зло угуши добро. Напротив, Библија потврђује да ће Бог ускоро уништити све зле, док ће оне који га воле избавити за живот у праведном новом свету (2. Петрова 2:9; Откривење 21:3, 4). Тада ће се испунити следеће утешне речи: „Уздај се у Јехову, и држи се пута његовог, он ће те узвисити и ти ћеш земљу поседовати. Кад зли буду истребљени, ти ћеш то гледати“ (Псалам 37:34).

[Фуснота]

[Оквир на 14. страни]

Да ли Библија одобрава данашње ратове?

Да ли Божја заповест Израелцима да униште Хананце оправдава данашње ратове? Не, из најмање три разлога:

▪ Данас ниједан народ на земљи нема посебан однос с Богом. Када су Израелци одбацили Исуса као Месију, они више нису представљали Бога ни у ком својству — па ни као извршиоци његових пресуда (Матеј 21:42, 43). Јехова отада на Израелце гледа као и на све друге народе (Левитска 18:24-28). Више ниједан народ не може с правом тврдити да има Божју подршку у ратовању.

▪ Јехова више не насељава своје слуге у неку одређену земљу или подручје. Његове слуге припадају ’свим народима и племенима‘ на земљи (Откривење 7:9; Дела апостолска 10:34, 35).

▪ Исус је јасно рекао да његови следбеници неће учествовати у ратовима. Када је упозорио на предстојећи напад на Јерусалим, он није рекао својим ученицима да остану и да се боре, већ им је рекао да беже, што су они и учинили (Матеј 24:15, 16). Прави хришћани не прибегавају употреби оружја већ се потпуно уздају у Божје Краљевство које ће ускоро уклонити све зло са земље (Данило 2:44; Јован 18:36).

[Слика на 15. страни]

Равин пример показује да сви који то заиста желе могу угодити Богу