Говорење језицима — да ли је то дар од Бога?

„СТВАРНО не разумем“, каже Девон. „Изгледа да сваке недеље у мојој цркви многи добијају свети дух и неким чудом почну да говоре разним језицима. Неки од њих живе неморално. С друге стране, ја се трудим да живим у складу с високим моралним мерилима, али колико год да се молим за овај дар духа, никад га не добијем. Како је то могуће?“

Габријел такође иде у једну цркву у којој изгледа да људи добијају свети дух и говоре језицима. Он каже: „Смета ми што ме док се молим други прекидају гласно говорећи нешто што не разумем ни ја, а ни они сами. Тако нешто никоме не користи. Зар не би требало да дар Божјег духа има неку корисну сврху?“

Оно што су Девон и Габријел доживели доводи нас до једног занимљивог питања: Да ли је говорење језицима какво данас постоји у неким црквама стварно дар од Бога? Да бисмо добили одговор на то питање треба да видимо како је говорење језицима изгледало у првом веку?

’Почели су да говоре разним језицима‘

У Библији читамо да су неки мушкарци и жене добили моћ да говоре језицима које никада нису учили. То се први пут десило на Педесетницу 33. н. е, неколико седмица након смрти Исуса Христа. На тај дан се у Јерусалиму око 120 Исусових ученика ’испунило светим духом и почели су да говоре разним језицима‘. Људи који су дошли из других земаља „били су збуњени, јер је свако чуо ученике како говоре његовим језиком“ (Дела апостолска 1:15; 2:1-6).

У Библији се спомињу још неки Исусови ученици у првом веку који су имали овај изузетан дар. Примера ради, апостол Павле је захваљујући светом духу могао да говори разним језицима (Дела апостолска 19:6; 1. Коринћанима 12:10, 28; 14:18). Али логично је да сваки дар Божјег светог духа има неку корисну сврху. Какву је онда сврху говорење језицима имало у библијска времена?

Знак Божје подршке

Када је апостол Павле писао хришћанима у Коринту, од којих су неки очигледно имали дар говорења језицима, рекао је да је то „знак за... невернике“ (1. Коринћанима 14:22). Дакле, моћ говорења језицима је, поред других чудесних дарова, очевицима био знак  да новооснована хришћанска скупштина има Божје признање и подршку. Ти чудесни дарови су били попут путоказа који је људима који су трагали за истином показивао како да пронађу Божји народ.

Значајно је то да Библија не говори да су Исус или иједан пророк пре њега чудом говорили језицима које нису учили. Дакле, дар говорења језицима који су добили Исусови ученици очигледно је имао још неку сврху.

Средство за ширење добре вести

Исус је на почетку своје службе заповедио својим ученицима да добру вест о Божјем Краљевству проповедају само Јудејцима (Матеј 10:6; 15:24). Зато они углавном нису проповедали ван подручја насељеног Јудејцима. Али то се убрзо променило.

Недуго након своје смрти 33. н. е, ускрснули Исус је заповедио својим следбеницима да ’стварају ученике од људи из свих народа‘. Рекао им је и да ће они бити његови сведоци „све до краја земље“ (Матеј 28:19; Дела апостолска 1:8). Да би се добра вест раширила у том обиму требало је да се преноси на многим другим језицима, а не само на хебрејском.

Међутим, многи ученици у првом веку били су „неуки и обични“ (Дела апостолска 4:13). Како су онда могли да проповедају у далеким земљама где се говори језицима за које никада нису ни чули, а камоли их учили? Неки од тих ревних проповедника су захваљујући светом духу добили чудесну способност да без икаквих потешкоћа проповедају на језицима које никада нису учили.

Дакле, дар говорења језицима дат је из два важна разлога. Као прво, представљао је доказ Божје подршке. Као друго, био је ефикасно средство путем ког су хришћани у првом веку извршавали задатак да проповедају људима који су говорили другим језицима. Да ли говорење језицима какво данас постоји у многим црквама испуњава те две сврхе?

Да ли је говорење језицима данас знак Божје подршке?

Где бисте поставили знак да би што више људи од њега имало користи? Унутар неке мале зграде? Наравно да не бисте. У Библији се каже да је на Педесетницу 33. н. е. „мноштво“ пролазника приметило знак који се огледао у томе што су Исусови ученици путем чуда говорили језицима. Тако се тог дана хришћанима „придружило око три хиљаде душа“ (Дела апостолска 2:5, 6, 41). Ако људи који данас тврде да говоре језицима то чине само у цркви, како то многим неверницима може послужити као знак?

Библија каже да блуд и друга „дела тела“ спречавају деловање светог духа и додаје да „они који тако нешто чине неће наследити Божје краљевство“ (Галатима 5:17-21). Ако видите да људи сумњивог морала говоре језицима, с правом бисте се могли питати: ’Зар не би било недоследно, па чак и наводило на погрешан закључак ако би Божји свети дух био на особама које се тврдокорно понашају на начин који се у Божјој Речи осуђује?‘ То би било као да је постављен знак који усмерава саобраћај у погрешном правцу.

Да ли говорење језицима данас служи за ширење добре вести?

Шта рећи за другу сврху ради које је у првом веку био дат дар говорења језицима? Да ли говорење језицима какво данас постоји у неким црквама служи за то да се добра вест проповеда људима који говоре другим језицима? Немојмо заборавити да су људи који су били у Јерусалиму на Педесетницу 33. н. е. дошли из многих земаља и да су јасно разумели језике на којима су ученици чудом почели да говоре. За разлику од тога, они који  данас говоре језицима обично изговарају нешто што нико не разуме.

Јасно је да се говорење језицима данас веома разликује од дара светог духа који је био дат Исусовим ученицима у првом веку. Заправо, нема поузданих доказа да је после смрти апостола ико добио тај исти чудесни дар. То не чуди оне који познају Библију. Што се тиче чудесних дарова у које спада и говорење језицима, апостол Павле је под Божјим надахнућем прорекао: „Језици ће престати“ (1. Коринћанима 13:8). Како се онда данас могу препознати људи који имају свети дух?

Ко данас пружа доказ да има свети дух?

Исус је добро знао да ће дар говорења језицима постојати један релативно кратак период након оснивања хришћанске скупштине. Нешто пре своје смрти, Исус је рекао по чему ће његови прави следбеници увек бити препознатљиви: „По томе ће сви знати да сте моји ученици, ако будете волели један другога“ (Јован 13:35). Штавише, у истом стиху у Божјој Речи у ком се предсказује да ће чудесни дарови с временом нестати, стоји: „Љубав никада не престаје“ (1. Коринћанима 13:8).

Љубав се наводи као прва од девет особина које сачињавају „плод“ Божјег светог духа (Галатима 5:22, 23). Због тога ће они који стварно имају Божји дух, а самим тим и Божју подршку, истински волети једни друге. Поред тога, трећа особина која спада у плод духа јесте мир. Зато су људи који данас имају свети дух мирољубиви и свим срцем се труде да у њима не буде ни трага нетрпељивости, расизма и насиља.

Осврнимо се још једном на Исусово пророчанство забележено у Делима апостолским 1:8. Он је прорекао да ће његови ученици примити силу да би могли да буду његови сведоци „све до краја земље“. Исус је рекао и да ће се то дело обављати све до „свршетка света“ (Матеј 28:20, др Лујо Бакотић). Дакле, људи на које свети дух заиста делује биће препознатљиви по томе што проповедају широм света.

Која група људи по вашем мишљењу данас пружа доказ да свети дух делује на њих? Који људи испољавају плод духа, нарочито љубав и мир, до те мере да нигде у свету неће узети оружје чак и ако због тога имају проблема с властима? (Исаија 2:4). Ко не чини дела тела као што је блуд, и чак из својих редова уклања оне који почну да чине тако нешто и не кају се због тога? (1. Коринћанима 5:11-13). Ко широм света проповеда добру вест да је Божје Краљевство једина нада за човечанство? (Матеј 24:14).

Издавачи овог часописа с потпуном слободом могу рећи да Јеховини сведоци одговарају библијском опису људи који имају свети дух. Позивамо вас да их боље упознате и сами закључите да ли заиста имају Божју подршку.