Да ли је Бог знао да ће Адам и Ева згрешити?

МНОГИ људи с најбољом намером постављају ово питање. Када је реч о томе зашто Бог допушта зло, обично у први план долази грех првог људског пара у еденском врту. Помисао на то да ’Бог све зна‘ лако може навести на закључак да је Бог сигурно унапред знао да ће му Адам и Ева бити непослушни.

Да је Бог унапред знао да ће овај савршени брачни пар згрешити, шта би то заправо значило? То би значило да Бог има доста лоших особина. Испало би да је безосећајан, неправедан и неискрен. Неки би могли сматрати да је било окрутно први људски пар изложити нечему за шта се већ унапред знало да ће се лоше завршити. Могло би изгледати да је Бог потпуно, или барем делимично, одговоран за све зло и сву патњу у историји човечанства. Неки би чак рекли да је наш Створитељ неразумно поступио.

Да ли Свето писмо представља Јехову Бога у тако лошем светлу? Да бисмо одговорили на то питање погледајмо шта Свето писмо каже о ономе што је Јехова створио и о његовој личности.

„Било је веома добро“

Што се тиче онога што је Бог створио, укључујући и прве људе на земљи, у извештају из Постанка пише: „Бог је погледао све што је начинио и било је веома добро“ (Постанак 1:31). Адам и Ева су били савршено створени, савршено прилагођени за живот на земљи. Нису имали никакву ману. Пошто су били створени „веома добро“, сигурно су могли да поступају исправно, што се од њих и очекивало. Били су створени „по Божјој слици“ (Постанак 1:27). Зато су имали способност да у извесној мери испољавају Божје особине као што су мудрост, љубав, правда и доброта. Те особине би им помогле да доносе одлуке које би биле добре за њих, а уједно би се допале и њиховом небеском Оцу.

Јехова је тим савршеним, интелигентним створењима дао слободну вољу. Зато нису били нека врста робота која је програмирана да угоди Богу. Размислите о следећем. Шта би вам више значило — да вам неко нешто поклони реда ради или да то учини од срца? Одговор је очигледан. Исто тако, да су Адам и Ева од срца послушали Бога, њихова послушност би му још више значила. Могућност избора је првом људском пару пружила прилику да из љубави буду послушни Јехови (Поновљени закони 30:19, 20).

Праведан и добар

Свето писмо нам открива Јеховине особине. Те особине су неспојиве с грехом. У Псалму 33:5 пише да Јехова „воли праведност и правду“. А Јаков је написао: „Бог [се] не може искушавати злим стварима нити он икога злом искушава“ (Јаковљева 1:13). Бог је зато што је поштен и обзиран упозорио Адама: „Са сваког дрвета у врту слободно једи док се не наситиш. Али с дрвета спознања добра и зла не смеш јести, јер оног дана када будеш јео с њега, сигурно ћеш умрети“ (Постанак 2:16, 17). Први брачни пар је могао да бира између бескрајног живота и смрти. Зар не би било лицемерно с Божје стране да их упозори на  конкретан грех, а да унапред зна да ће га они починити? Пошто „воли праведност и правду“, Јехова им не би понудио могућност избора која заправо не постоји.

Јеховина доброта је велика (Псалам 31:19). Исус је описујући Божју доброту рекао: „Ко би од вас свом сину, ако га замоли за хлеб, дао камен? Или ако га замоли за рибу, зар ће му дати змију? Дакле, ако ви, иако сте зли, знате да дајете својој деци добре дарове, колико ће више Отац ваш који је на небесима дати добра онима који га моле!“ (Матеј 7:9-11). Бог својим створењима даје оно што је добро. О Божјој доброти сведочи то како су људи створени и какве им је услове за живот обезбедио. Да ли би Створитељ који је толико добар могао бити тако окрутан да им да предиван дом за који унапред зна да ће им бити одузет? Наравно да не би. Нашег праведног и доброг Творца не треба кривити за човекову побуну.

’Једини мудар‘

Свето писмо још каже да је Јехова ’једини мудар‘ (Римљанима 16:27). Анђели на небу су видели Божју бескрајну мудрост на делу. Они су „клицали од радости“ када је Јехова стварао земљу и све на њој (Јов 38:4-7). Нема сумње да су та интелигентна духовна створења с великим занимањем пратила шта се дешава у еденском врту. Да ли би имало смисла да Бог који је тако мудар створи задивљујући свемир и мноштво изузетних ствари на земљи, а онда пред очима својих анђела начини два јединствена бића за која зна да ће му бити непослушна? Стварно би било неразумно планирати такву катастрофу.

Па ипак, неко би могао рећи: ’Како је могуће да бескрајно мудар Бог није знао шта ће се десити?‘ Тачно је да је једна одлика Јеховине велике мудрости и способност да зна ’од почетка шта ће на крају бити‘ (Исаија 46:9, 10). Међутим, он не користи увек ту способност, као што не користи увек у потпуности ни своју неизмерну моћ. Он ту способност користи селективно. Користи је када то има смисла и када то околности захтевају, а у другим ситуацијама се уздржава од тога.

Једна од карактеристика модерне технологије може нам помоћи да то разумемо. Особа која гледа снимак утакмице има могућност да погледа задње минуте да би сазнала којим је резултатом завршена утакмица. Али она не мора то да уради. Ко ће јој замерити ако одлучи да гледа утакмицу од почетка? Слично томе, Створитељ је очигледно одлучио да не сазна унапред шта ће се на крају десити. Решио је да сачека и види како ће се догађаји одвијати и како ће се његова земаљска деца понашати.

Као што је раније споменуто, Јехова је мудар Бог и прве људе није створио као неке роботе који су програмирани да поступају на одређени начин, већ им је с љубављу дао слободну вољу. Да су исправно поступили показали би љубав, захвалност и послушност, што би усрећило и њих и њиховог небеског Оца Јехову (Пословице 27:11; Исаија 48:18).

Свето писмо показује да Бог у многим ситуацијама није користио своју способност да унапред види шта ће се десити. На пример, у тренутку када је богобојазни Аврахам хтео да жртвује свог сина, Јехова је рекао: „Сада знам да се бојиш Бога кад ниси одбио да ми даш свог сина јединца“ (Постанак 22:12). С друге стране,  било је ситуација у којима су га неки људи „жалостили“. Да ли би се тако осећао да је унапред знао шта ће ти људи урадити? (Псалам 78:40, 41; 1. Краљевима 11:9, 10).

Дакле, разумно је закључити да у случају наших прародитеља бескрајно мудар Бог није користио своју способност да унапред види шта ће се десити. Није био толико неразуман да створи људе само да би проживели низ бизарних догађаја за које је унапред знао да ће се десити.

„Бог је љубав“

Божји противник, Сатана, покренуо је побуну у Едену која је имала страшне последице, укључујући грех и смрт. Сатана је тако постао „убица“. Показао се и као „лажов и отац лажи“ (Јован 8:44). Своје лоше мотиве покушава да припише нашем Створитељу. Жели да на Јехову свали кривицу за грех који је човек починио.

Љубав је најјачи разлог због ког Јехова није желео да зна да ли ће Адам и Ева згрешити. Љубав је Божја главна особина. У 1. Јовановој 4:8 пише: „Бог је љубав.“ Љубав подстиче особу да у другима тражи добре, а не лоше стране. Пошто је Јехова волео прве људе желео им је само најбоље.

Иако је постојала могућност да Божја земаљска деца донесу немудру одлуку, наш Бог није био песимиста нити је сумњао у своја савршена створења. Дао им је све што им је било потребно за живот и рекао им је све што треба да знају. Сасвим је разумљиво што је Бог за узврат очекивао послушност, а не побуну. Он је знао да му Адам и Ева могу бити верни, што су касније доказали чак и несавршени људи попут Аврахама, Јова, Данила и многих других.

„Богу је све могуће“, рекао је Исус (Матеј 19:26). То је утешна мисао. Јеховина љубав, заједно с другим истакнутим особинама као што су правда, мудрост и моћ, гарантује да он може уклонити све последице греха и смрти и да ће то и учинити у одређено време (Откривење 21:3-5).

Јехова сигурно није унапред знао да ће први људи починити грех. Иако му је било жао што је први човек био непослушан и што је то донело патњу, Бог је знао да та привремена ситуација неће спречити испуњење његове намере са земљом и људима на њој. Позивамо вас да сазнате више о тој намери и о томе како њено величанствено испуњење може и вама користити. a

[Фуснота]

[Истакнути текст на 14. страни]

Јехова није створио прве људе као неке роботе који су програмирани да поступају на одређени начин

[Истакнути текст на 15. страни]

Бог је знао да му Адам и Ева могу бити верни