Пређи на садржај

Пређи на садржај

„Време кад се воли и време кад се мрзи“

„Време кад се воли и време кад се мрзи“

„Време кад се воли и време кад се мрзи“

„БОГ је љубав.“ У неким земљама људи урамљују те речи и каче их на зид свог дома. Заиста, то је прелеп начин да се опише какав је Бог — он је са̂мо оличење љубави.

Међутим, многи не знају да су то речи из Светог писма. Апостол Јован је записао: „Ко не воли, није упознао Бога, јер Бог је љубав“ (1. Јованова 4:8). Он је такође писао о љубави коју Бог има према човечанству за које је омогућио откупнину: „Бог је толико волео свет да је дао свог јединорођеног Сина, да нико ко исказује веру у њега не буде уништен, него да има вечни живот“ (Јован 3:16).

Знајући то, неки можда сматрају да је Бог увек спреман да пређе преко свега што ми радимо. Начин живота многих људи показује да мисле да их Бог неће позвати на одговорност без обзира на то како се понашају. Да ли је то заиста тако? Да ли он воли све, и добре и зле? Да ли код њега постоји „време кад се мрзи“?

Божја љубав насупрот његовој мржњи

Мудри краљ Соломон је рекао: „Све има своје време, све што се чини под небесима има своје време... време кад се воли и време кад се мрзи“ (Проповедник 3:1, 8). У складу с тим начелом, премда Бог показује велику љубав и доброту, постоји и време кад он мрзи.

Као прво, шта значи „мржња“ у библијском смислу? У једној енциклопедији се објашњава: „У Светом писму реч ’мржња‘ има неколико нијанси значења. Може означавати снажно непријатељство, трајну озлојеђеност коју често прати пакост. Таква мржња може прерасти у разорно осећање које наводи особу да науди ономе на кога је усмерено.“ То је мржња која нам је најпознатија и чије последице видимо по целом свету. Међутим, у истом делу стоји и следеће: „’Мржња‘ се такође може односити на снажно неодобравање, али без намере да се некоме науди.“

Овде је реч о том другом значењу. То је снажна одбојност, изразито гнушање — а не злоба, пакост или жеља да се некоме нанесе повреда. Да ли је могуће да Бог гаји такву мржњу? Запазите шта стоји у Пословицама 6:16-19: „Има шест ствари које Јехова мрзи, па и седам које су одвратне души његовој: охоле очи, лажљив језик и руке које проливају недужну крв, срце које смишља опаке сплетке, ноге које брзо трче на зло, лажан сведок који говори лажи и онај ко изазива свађу међу браћом.“

Као што видимо, постоје неки поступци које Бог мрзи. Па ипак, то не значи обавезно да он мрзи и особу која их чини. Он узима у обзир олакшавајуће околности, као што су слабости тела, окружење, нечије детињство и незнање (Постанак 8:21; Римљанима 5:12). Писац Пословица објашњава то једним лепим примером: „Кога Јехова воли, њега укорава, као отац сина који му је мио“ (Пословице 3:12). Родитељ можда мрзи поступке које дете чини из непослушности, али и даље воли своје дете и учиниће све како би му путем дисциплине помогао да се поправи. Јехова у својој љубави поступа на сличан начин када има наде да се грешник спасе.

Када је мржња оправдана

Међутим, шта ако неко сазна Божју вољу али одбија да живи у складу с њом? Та особа не стиче Божју љубав већ његово неодобравање. Ако намерно чини оно што Јехова мрзи, изазива његову мржњу. На пример, у Библији се каже: „Јехова испитује и праведнога и злога, а онога ко воли насиље, силно мрзи душа његова“ (Псалам 11:5). За такву особу која се не каје нема опроштења, као што апостол Павле јасно каже у посланици Јеврејима: „Ако намерно грешимо након што смо добро упознали истину, не преостаје нам више жртва за грехе, већ страшно очекивање суда и пламени гнев који ће прождрети противнике“ (Јеврејима 10:26, 27). Зашто Бог љубави заузима такав став?

Када особа намерно чини озбиљан грех, зло може толико да се укорени у њој да постаје саставни део личности. Она може постати искварена и непоправљива. Библија такву особу упоређује са леопардом који не може променити своје шаре (Јеремија 13:23). Будући да нема наде да ће се покајати, Библија каже да она чини „вечни грех“ за који нема опроштења (Марко 3:29).

То се може рећи за Адама и Еву, а такође и Јуду Искариотског. Пошто су Адам и Ева створени савршени а Божја заповест је била јасна и обоје су је разумели, очигледно је да су свесно и намерно згрешили и зато нису имали никакво оправдање. У речима које им је Бог након тога упутио није било позива на покајање (Постанак 3:16-24). Јуда, који је за разлику од њих био несавршен, био је врло близак с Божјим Сином. Али упркос томе, постао је издајник. Сам Исус је рекао за њега да је ’син уништења‘ (Јован 17:12). Библија такође показује да је Ђаво окорели грешник који једино може да очекује уништење (1. Јованова 3:8; Откривење 12:12). Те особе су на себе навукле Божју мржњу.

Међутим, охрабрујуће је знати да нису сви који су згрешили непоправљиви. Јехова је веома стрпљив и није му драго да казни оне који греше из незнања (Језекиљ 33:11). Он их позива да се покају да би им било опроштено. Читамо: „Нека зли остави свој пут и неправедник своје мисли. Нека се врати Јехови, који ће му се смиловати, нашем Богу, јер ће му великодушно опростити“ (Исаија 55:7).

Уравнотежено гледиште о љубави и мржњи

Јасно је да по угледу на Бога прави хришћани треба да препознају „време кад се воли“ и „време кад се мрзи“. Нечије гледиште о љубави и милосрђу може постати неуравнотежено због сентименталности. Али речи ученика Јуде могу нам помоћи да задржимо равнотежу између милосрђа с једне стране и мржње према греху с друге. Он је рекао: „Будите милосрдни и према другима, пазећи на себе, мрзећи чак и хаљину упрљану телом“ (Јудина 22, 23). Дакле, треба да мрзимо зло, али не и особу која чини таква дела.

Хришћанима се такође заповеда да показују љубав према непријатељима тако што им чине добро. „Волите своје непријатеље и молите се за оне који вас прогоне“, рекао је Исус (Матеј 5:44). Због тога Јеховини сведоци увек изнова објављују добру вест о Божјем Краљевству својим ближњима, иако се неки не одазивају на ту поруку (Матеј 24:14). Имајући на уму библијско гледиште, Сведоци на сваку особу гледају као на неког ко ће можда прихватити Јеховину љубав и милосрђе. Када се њихов труд да помогну људима не цени и кад их одбијају или чак прогоне, они слушају савет апостола Павла: „Благосиљајте оне који вас прогоне — благосиљајте, а не проклињите... Никоме не враћајте зло за зло“ (Римљанима 12:14, 17). Они знају да ће Јехова одлучити ко заслужује његову љубав, а ко мржњу. Он је Судија који ће донети коначну одлуку када су у питању живот и смрт (Јеврејима 10:30).

Заиста, „Бог је љубав“. Треба да покажемо да ценимо његову љубав и да се трудимо да сазнамо која је његова воља и затим је вршимо. Јеховиним сведоцима у вашем крају биће драго да вам помогну да из своје Библије сазнате шта је Божја воља и како можете живети по њој. Тиме ћете избећи Божју мржњу и осетити његову љубав.

[Истакнути текст на 23. страни]

„Има шест ствари које Јехова мрзи, па и седам које су одвратне души његовој: охоле очи, лажљив језик и руке које проливају недужну крв, срце које смишља опаке сплетке, ноге које брзо трче на зло, лажан сведок који говори лажи и онај ко изазива свађу међу браћом“ (ПОСЛОВИЦЕ 6:16-19)

[Истакнути текст на 24. страни]

„Ако намерно грешимо након што смо добро упознали истину, не преостаје нам више жртва за грехе, већ страшно очекивање суда“ (ЈЕВРЕЈИМА 10:26, 27)

[Истакнути текст на 25. страни]

„Нека зли остави свој пут и неправедник своје мисли. Нека се врати Јехови, који ће му се смиловати... [Он] ће му великодушно опростити“ (ИСАИЈА 55:7)

[Слика на 24. страни]

Родитељ који воли своје дете дисциплинује га с циљем да му помогне

[Слика на 25. страни]

Многи затвореници су осетили Божју љубав и милосрђе