Питања читалаца

Зашто је Бог тражио од Аврахама да жртвује свог сина?

▪ Према ономе што је забележено у библијској књизи Постанак, Јехова Бог је тражио од Аврахама да принесе свог сина Исака као жртву (Постанак 22:2). Некима који читају Библију тешко је да разумеју тај догађај. „Када сам први пут чула ову причу као дете, то ме је разљутило“, каже професорка по имену Керол. „Какав је то Бог када тражи тако нешто?“ Иако су таква осећања разумљива, добро је да имамо на уму неколико чињеница.

Као прво, размотримо шта Јехова није урадио. Није дозволио Аврахаму да стварно принесе свог сина, иако је он био спреман да то уради. Такође, Бог никада више није тражио од некога сличну жртву. Јехова свим својим слугама, па и деци, жели да живе — да имају дуг и испуњен живот.

Као друго, Библија наводи на закључак да је Јехова Бог имао посебан разлог да тражи од Аврахама такву жртву. Он је знао да ће много векова касније Он сам дозволити да његов Син, a Исус, умре за нас (Матеј 20:28). Јехова је желео да нам дочара колико ће та жртва бити болна за њега. Оним што је тражио од Аврахама пружио је упечатљиву предслику те будуће жртве. На који начин?

Обратите пажњу на Јеховине речи упућене Аврахаму: „Молим те, узми свог сина јединца Исака, кога толико волиш... [и] принеси [га] као жртву паљеницу“ (Постанак 22:2). Запазите да је Јехова за Исака рекао Аврахаму да је ’син кога толико воли‘. Јехова је знао колико је Аврахаму стало до Исака. Такође је знао шта он сам осећа према свом Сину Исусу. Јехова је Исуса волео толико да је два пута говорећи с неба јасно указао на њега речима „мој Син, вољени“ (Марко 1:11; 9:7).

Такође, можемо приметити да је Јехова, када се обраћао Аврахаму, користио израз „молим те“. Један библиста каже да то што је Бог користио те речи указује на то да „ГОСПОД увиђа тежину онога што тражи“. Тај захтев је сасвим сигурно веома ражалостио Аврахама; такође, можемо само замислити снажан бол који је Јехова осећао док је гледао свог вољеног Сина како пати и умире. Без сумње, то је био највећи бол који је Јехова икада осетио и који ће осетити.

Зато, иако нам помисао на то шта је Јехова тражио од Аврахама може деловати одбојно, не смемо заборавити да Јехова није дозволио да верни патријарх стварно жртвује свог сина. Поштедео је Аврахама најгорег губитка који родитељ може доживети; сачувао је Исака од смрти. Ипак, Јехова није заштитио „сопственог Сина, него га је предао за све нас“ (Римљанима 8:32). Зашто је Јехова самовољно поднео тако страшан бол? Он је то урадио да ми „добијемо живот“ (1. Јованова 4:9). Какав снажан доказ Јеховине љубави према нама! Зар нисмо подстакнути да му узвратимо љубав? b

[Фусноте]