ПО ЧЕМУ ЈЕ СВЕТО ПИСМО ДРУГАЧИЈЕ? Древне књиге често садрже неразумне и штетне савете које је оповргла савремена наука. Чак и у наше доба, писци морају да преправљају уџбенике и ускладе их са новим открићима. С друге стране, Свето писмо за свог аутора каже да је Створитељ свега и да његова Реч „остаје заувек“ (1. Петрова 1:25).

ПРИМЕР: Мојсијев закон је налагао Израелцима да измет закопавају „изван логора“ (Поновљени закони 23:12, 13). Уколико би дотакли леш животиње или човека, морали су да се оперу водом (Левитска 11:27, 28; Бројеви 19:14-16). Оболели од губе су били у карантину све док се прегледом не утврди да више не преносе заразу (Левитска 13:1-8).

ШТА ОТКРИВА САВРЕМЕНА МЕДИЦИНА: Исправно уклањање отпада, прање руку и карантин још увек су успешне методе у борби против заразе. Амерички Центар за превенцију и контролу болести препоручује да уколико не постоји пољски ве-це нити било какав други нужник, „нужду треба обављати најмање 30 метара од извора воде и потом закопати измет“. Према Светској здравственој организацији, када у једном насељу постоји безбедан систем уклањања отпадних материја, могућност појаве дијареје смањује се за 36 посто. Пре мање од 200 година, лекари су схватили да су инфицирали многе пацијенте јер нису прали руке након контакта с лешевима. Малочас поменути центар наводи да је прање руку и даље „најделотворнији начин да се спречи ширење болести“. Шта се може рећи о карантину за оне који болују од губе и других болести? Недавно је у једном медицинском часопису речено: „У почетној фази епидемије, изолација и карантин су можда једина мера за успешно контролисање заразних болести“ (Saudi Medical Journal).

ШТА БИСТЕ ВИ РЕКЛИ? Постоји ли још нека древна света књига која је у складу са савременом науком? Или се то може рећи само за Свето писмо?