Јудејци су преминуле сахрањивали врло брзо, обично на дан смрти. За то су постојала два разлога. Као прво, због великих врућина карактеристичних за Блиски исток, тело би брзо почело да се распада. Као друго, у то време се сматрало непоштовањем према покојнику и његовој породици ако тело данима остане несахрањено.

У јеванђељима и Делима апостолским забележене су четири сахране за које се зна да су обављене истог дана када је особа умрла (Матеј 27:57-60; Дела апостолска 5:5-10; 7:60–8:2). Вековима раније, Јаковљева вољена супруга Рахела преминула је док је њихова породица била на путу. Јаков није однео њено тело до породичне гробнице, већ ју је сахранио у гробу „на путу за [...] Витлејем“ (Постанак 35:19, 20, 27-29).

Из онога што у Светом писму читамо о погребним обичајима, сазнајемо да су Јудејци поклањали велику пажњу припреми тела за сахрану. Чланови породице и пријатељи окупали би покојника, намазали га мирисним биљем и уљима, а затим умотали у платно (Јован 19:39, 40; Дела апостолска 9:36-41). Комшије и други би дошли да изразе своју тугу и теше ожалошћену породицу (Марко 5:38, 39).

Многе јудејске породице сахрањивале су мртве у пећинама и гробницама исклесаним у стенама, којих је било доста у многим деловима Израела. Тиме су следили обичај древних патријарха. Аврахам, Сара, Исак, Јаков и други сахрањени су у пећини у Макпели, у близини Хеврона (Постанак 23:19; 25:8, 9; 49:29-31; 50:13).

Исус је сахрањен у гробници исклесаној у стени (Марко 15:46). Такве гробнице су обично имале узак улаз. Унутра су се у каменим зидовима налазиле исклесане шупљине, тако да су гробна места изгледала попут клупа на које су полагана тела покојника. У Исусово време је постојао обичај да се сасушени посмртни остаци скупе и ставе у камени ковчег. На тај начин се ослобађао простор за наредне сахране.

На сабатни дан одмора, који је био обавезан под Мојсијевим законом, Јудејци нису могли да обављају погребне обичаје. Пошто је Исус умро око три сата пре почетка сабата, његово тело није било потпуно припремљено за сахрану када су га Јосиф из Ариматеје и други сахранили (Лука 23:50-56). Зато су неке жене отишле до Исусовог гроба након сабата не би ли довршиле припрему његовог тела (Марко 16:1; Лука 24:1).