Рођен сам у малом граду по имену Тескоко. У то време није било асфалтираних улица већ само прашњавих, земљаних путева. Често су долазили људи из оближњих села који су на магарце натоварили ствари за продају. Моја породица је била сиромашна, а ја сам био седмо од деветоро деце. Отац је зарађивао поправљајући традиционалне сандале (гварачес). Али он је умро када сам ја имао седам година. Од тада је мајка морала сама да прехрањује породицу.

Мој деда је био виолиниста и диригент оркестра који је углавном изводио црквену музику. Скоро сви чланови моје породице свирали су неки инструмент. Мајка је певала у црквеном хору а ујак је био оперски певач и пијаниста. Били смо веома побожни. Ја сам био министрант у цркви и желео сам да постанем католички свештеник. Али такође сам био љубитељ карате филмова. Што сам више гледао такве филмове, постајао сам све насилнији.

Уписао сам се у једну верску школу у Пуебли с намером да постанем свештеник. Али током последње године школовања, разочарао сам се у Католичку цркву. Једна млада часна сестра упутила ми је неморалну понуду. Одупро сам се том искушењу али се у мени тада пробудила жеља да ступим у брак. Поред тога, приметио сам да су неки свештеници били лицемерни и нису живели у складу са оним што су проповедали. На крају сам одустао од циља да постанем свештеник.

 Одлучио сам да студирам на Националном музичком конзерваторијуму у Мексико Ситију. Након дипломирања сам се оженио и ускоро смо добили четворо деце. Издржавао сам породицу тако што сам певао на црквеним мисама.

Од самог почетка у нашем браку је било проблема. Супруга и ја смо били насилни једно према другом, у великој мери зато што смо обоје били љубоморни. У почетку су то биле само тешке речи а касније и ударци. Након 13 година смо одлучили да се раздвојимо, а касније смо се и развели.

Први пут сам се срео са Јеховиним сведоцима још док смо моја жена и ја били заједно. Двоје Сведока је покуцало на наша врата и почели су разговор о Библији, то јест Светом писму. Мислио сам да знам много о религији па сам се трудио да им докажем да нису у праву. Постављао сам тешка питања за која сам мислио да не постоји одговор. Али на моје изненађење, увек су ми дали уверљиве одговоре на темељу Библије. Схватио сам да у суштини знам врло мало. Међутим, престали су да нас посећују јер је моја супруга била груба према њима а ја сам стално био заузет.

С Јеховиним сведоцима сам поново дошао у контакт пет година касније. Тада сам живео с другом женом, Елвиром. Она није имала ништа против њих па ми је било лакше да редовно проучавам Библију. Али и поред тога, требало ми је неколико година да се променим.

Увидео сам да морам да начиним корените промене ако желим да служим Јехови целим срцем. Као прво, морао сам да нађем други посао јер нисам више желео да певам у цркви (Откривење 18:4). Такође је требало да озаконим брак са Елвиром.

Најтеже ми је било да научим да контролишем своју преку нарав. Два библијска стиха су ми у томе нарочито помогла: Псалам 11:5, где стоји да Јехова мрзи насиље, као и стих из 1. Петрове 3:7, одакле сам научио да морам поштовати своју жену ако желим да Јехова слуша моје молитве. Дубоко сам размишљао о овим стиховима и молио се Јехови да ми помогне. Захваљујући томе, с временом сам успео да обуздам свој темперамент.

Сада имам дивну породицу. Трудим се да поправим однос са синовима из првог брака и да помогнем члановима садашње породице да остану јаки у вери.

Када сам био дете, желео сам да постанем свештеник и помажем људима. Али сада могу рећи да мој живот има прави смисао. Издржавам породицу радећи као професор музике. Захвалан сам Јехови што је био стрпљив са мном и дао ми прилику да се променим и постанем боља особа.