С НАСЛОВНЕ СТРАНЕ
Шта је Бог учинио за нас
„Бог је толико волео свет да је дао свог јединорођеног Сина, да нико ко исказује веру у њега не буде уништен, него да има вечни живот.“ (Јован 3:16)
Ово је један од најпознатијих и најчешће цитираних библијских стихова међу хришћанима широм света. Каже се да ниједан други стих „тако сажето не описује Божју љубав према људима и пут спасења“. Због тога се у неким земљама те речи или само натпис „Јован 3:16“ могу видети на јавним местима, налепницама за аутомобиле, графитима и другде.
По свему судећи, иза таквих натписа стоји веровање да Божја љубав гарантује наше спасење. Шта ви мислите? Шта вама лично значи Божја љубав и како је Бог показао да нас воли?
„БОГ ЈЕ ТОЛИКО ВОЛЕО СВЕТ“
Многи признају да је Бог створио свемир, природу и људе. Живи организми су тако сложени и савршено створени да је логично да иза њиховог постојања стоји један величанствени ум. Неки људи свакодневно захваљују Богу за дар живота. Они такође признају да без Бога не бисмо имали оно што нам подржава живот — ваздух, воду и природне циклусе.
Заиста треба да захвалимо Богу, јер је он наш Створитељ и од њега зависи наш живот (Псалам 104:10-28; 145:15, 16; Дела апостолска 4:24). Када размишљамо о томе шта он све чини за нас, увиђамо колико нас воли. Апостол Павле је то овако описао: „[Бог] даје свима живот и дах и све. Јер по њему имамо живот и мичемо се и постојимо“ (Дела апостолска 17:25, 28).
Међутим, Божја љубав се не огледа само у томе што брине о нама у физичком погледу. Он је људе створио с много узвишенијим потребама, као што су духовне, и помаже нам да их задовољимо (Матеј 5:3). Захваљујући томе, послушни људи имају могућност да постану део Божје породице као његова ’деца‘ (Римљанима 8:19-21).
Као што Јован 3:16 даље каже, Бог је показао љубав према нама тако што је на земљу послао свог Сина, Исуса, да нас поучи и умре за нас. Међутим, многи признају да не разумеју зашто је било потребно да Исус умре и како је његова смрт израз Божје љубави. Осмотримо како Библија објашњава зашто је морао да умре и шта је тиме постигнуто.
ОН ЈЕ „ДАО СВОГ ЈЕДИНОРОЂЕНОГ СИНА“
Сви људи су подложни болести, старости и смрти. Али Јехова Бог није тако замислио људски живот. Он је пред прве људе ставио могућност да живе вечно у рају на земљи. Међутим, постојао је један услов: Морали су да му буду послушни, јер би у супротном умрли (Постанак 2:17). Први човек се побунио против Божјег ауторитета и због тога је морао да умре. Такође је пренео смрт на своје потомке, као што је апостол Павле објаснио: „Преко једног човека у свет [је] ушао грех и преко греха смрт, и тако се смрт проширила на све људе јер су сви сагрешили“ (Римљанима 5:12).
Бог није могао да затвори очи пред намерним грехом првог човека. Истина је да због тога људи пате и умиру, али то неће потрајати заувек, јер Бог „правду воли“ (Псалам 37:28). Применивши принцип „душа за душу“, то јест „живот за живот“, он је изједначио теразије правде и тиме послушним људима пружио могућност да живе вечно (Излазак 21:23). Како је то учинио? Будући да је Адам изгубио савршен живот, неко је морао да положи живот исте вредности.
Очигледно, ниједан несавршен Адамов потомак није могао да плати ту цену. Али Исус је могао (Псалам 49:6-9). Пошто се родио без наследног греха, био је савршен као Адам у почетку. Положивши свој живот, он је откупио човечанство из ропства греху. Тиме је потомцима првог људског пара омогућио да у будућности уживају у савршеном животу какав су Адам и Ева имали (Римљанима 3:23, 24; 6:23). То је заиста био величанствен чин љубави. Шта треба да радимо да бисмо добили тај благослов?
„КО ИСКАЗУЈЕ ВЕРУ У ЊЕГА“
Вратимо се поново на речи из Јована 3:16. Тамо смо могли запазити да ’нико ко исказује веру у Исуса неће бити уништен, него ће имати вечни живот‘. То значи да постоји услов за добијање вечног живота — морамо не само да верујемо у Исуса већ и да га слушамо.
Можда се питате: ’Зар није довољна само вера? Зашто треба бити послушан? Зар Исус није рекао да ће свако ко верује у њега имати вечни живот?‘ Тачно је да је вера неопходна, али важно је напоменути да вера у библијском смислу обухвата много више. Према делу Vine’s Expository Dictionary of Old and New Testament Words, реч коју је Јован користио у изворном језику указује на поуздање и поверење. Да би особа имала Божју наклоност и да би показала поуздање у њега, није довољно само да призна да је Исус Спаситељ већ се мора искрено трудити да живи по његовим учењима. Ако неко тврди да верује у њега, а не показује то својим делима, његова вера је узалудна. „Вера без дела [је] мртва“, каже Библија (Јаковљева 2:26). Другим речима, онај ко је верник мора показати да верује у Исуса тако што ће живети у складу са својом вером.
Павле то објашњава на следећи начин: „Христова љубав нас покреће, јер смо закључили ово: један човек [Исус] је умро за све [...] он је умро за све да они који живе не живе више за себе, него за њега који је умро за њих и био ускрснут“ (2. Коринћанима 5:14, 15). Искрена захвалност за Исусову жртву треба да нас покрене да променимо свој живот — да не будемо усмерени на себе, већ на Исуса, који је умро за нас. У животу треба да нам буде најважније да примењујемо његове поуке. Таква промена ће сигурно утицати на наш систем вредности, наше одлуке и све што чинимо. Како ће бити награђени они који верују у Исуса и то показују делима?
’ДА БИ ИМАЛИ ВЕЧНИ ЖИВОТ‘
У последњем делу Јована 3:16 сазнајемо шта Бог обећава онима који верују у откупну жртву и живе по Божјим мерилима. Он жели да такве верне особе ’не буду уништене, него да имају вечни живот‘. Међутим, његова љубав не подразумева исту награду за све.
Једној групи Исус је обећао вечни живот на небу. Он је јасно рекао својим верним ученицима да ће им припремити место да заједно с њим владају (Јован 14:2, 3; Филипљанима 3:20, 21). Они који ускрсну за живот на небу биће „Божји и Христови свештеници и владаће као краљеви с Христом хиљаду година“ (Откривење 20:6).
Такву награду ће добити само мали број Христових следбеника. Заправо, Исус је рекао: „Не бој се, мало стадо, јер је воља вашег Оца да вам да краљевство“ (Лука 12:32). Колико њих припада том ’малом стаду‘? У Откривењу 14:1, 4 стоји: „Погледао сам, кад гле — Јагње [ускрснули Исус Христ] стоји на [небеској] гори Сиону и с њим сто четрдесет и четири хиљаде оних који имају његово име и име његовог Оца написано на својим челима [...] Откупљени су од људи као првине Богу и Јагњету.“ У поређењу с милијардама људи који су живели на земљи, 144 000 је заиста „мало стадо“. Будући да су названи краљевима, над ким ће они владати?
Исус је говорио о још једној групи којој ће небеско Краљевство донети благослове. Као што се види у Јовану 10:16, Исус је рекао: „Имам и друге овце, које нису из овог тора. Морам и њих довести и оне ће слушати мој глас, и све ће бити једно стадо с једним пастиром.“ Тој другој групи је обећан вечни живот на земљи, какав су Адам и Ева могли имати. Како знамо да ће се то остварити?
Библија на многим местима говори о рајским условима који ће у будућности владати на земљи. Да бисте се уверили у то, можете у њој прочитати следеће стихове: Псалам 37:9-11; 46:8, 9; 72:7, 8, 16; Исаија 35:5, 6; 65:21-23; Матеј 5:5; Јован 5:28, 29; Откривење 21:4. У тим стиховима је проречено да више неће бити ратова, глади, болести и смрти. Они говоре о времену када ће добри људи градити куће, обрађивати земљу и у мирном окружењу подизати децу. * Да ли бисте волели да тако нешто доживите? Имамо добре разлоге да верујемо да ће се та обећања ускоро остварити.
БОГ ЈЕ ВЕЋ УЧИНИО МНОГО ТОГА
Ако застанете и размислите, увидећете да је Бог много тога учинио за све нас. Имамо живот, интелигенцију, здравље у извесној мери, а такође и све што нам је потребно за живот. Штавише, као што сазнајемо из Јована 3:16, то што је Бог дао Исуса као откупну жртву може нам донети и веће благослове.
Вечни живот у миру и срећи, без болести, ратова, глади и смрти, сигурно ће нам отворити врата ка бескрајним благословима. Да ли ћемо примити те благослове зависи само од нас. Зато је на месту да се питамо: Шта ми чинимо за Бога?
^ одл. 24 Више информација може се наћи у 3. поглављу књиге Шта Библија заиста научава?, коју су издали Јеховини сведоци.