Живимо у времену за које Библија каже да је ’нарочито тешко‘ (2. Тимотеју 3:1). Сведоци смо финансијских криза, распада породица, ратова, смртоносних болести, природних и других катастрофа. Многи су забринути због тога. А има и оних које муче друге бриге. На пример, неки се питају: ’Да ли је тумор који су ми пронашли злоћудан?‘ ’У каквом свету ће расти моји унуци?‘

Забринутост понекад може бити позитивна. У ком смислу? На пример, здрав страх од опасности нам помаже да се заштитимо. Такође је природно што осећамо трему пред испит, неки наступ или разговор за посао. Међутим, није добро ако превише бринемо или ако смо непрестано забринути. Недавно истраживање којим је било обухваћено више од 68 000 особа показало је да непрестана изложеност стресу, чак и у мањој мери, може повећати ризик од превремене смрти. Зато је Исус с добрим разлогом питао: „Ко од вас може тиме што се брине да и мало продужи свој животни век?“ Заиста, брига никоме не може продужити живот. Зато је Исус саветовао: „Не брините се“ (Матеј 6:25, 27). Да ли је то уопште могуће?

Могуће је ако предузмемо неке практичне кораке, ојачамо веру у Бога и стекнемо сигурну наду у будућност. Погледајмо како је то помогло Полу, Џенет и Алони да се изборе с бригама. Чак и ако се тренутно не налазимо у тешким околностима, можда ће нам њихов пример користити у будућности.