Божји слуга Јов је описан као „беспрекоран и праведан“ (Јов 1:1). За Лота је речено да је „праведник“ (2. Петрова 2:8). А за Давида се каже да је чинио „оно што је исправно у [Божјим] очима“ (1. Краљевима 14:8). Међутим, ако осмотримо неке детаље из њиховог живота, видећемо (1) да су и они грешили, (2) да можемо много тога научити из њиховог примера и (3) да несавршени људи могу угодити Богу.

Јов је за кратко време доживео многе невоље и сматрао је да је то неправедно. Чак је погрешно закључио да Богу није битно да ли му је он веран (Јов 9:20-22). Толико је био уверен у своју праведност да су неки на основу његових речи стекли утисак да себе сматра праведнијим од Бога (Јов 32:1, 2; 35:1, 2).

Лот је оклевао када је требало да донесе једну једноставну и логичну одлуку. У којој ситуацији? У Библији се каже да га је веома  погађало понашање људи у Содому и Гомори који су огрезли у неморалу, до те мере да је то ’мучило његову праведну душу‘ (2. Петрова 2:8). Бог је јавио Лоту да намерава да уништи ове искварене градове и тиме му је пружио прилику да се спасе са својом породицом. Вероватно бисмо претпоставили да ће Лот међу првима отићи одатле. Међутим, у пресудном тренутку, он је одуговлачио. Анђели који су били послати да спасу њега и његову породицу морали су да их узму за руку и да их изведу на сигурно место изван града (Постанак 19:15, 16).

Давид је једном приликом попустио својим неисправним жељама и починио је прељубу с једном женом. Што је још горе, да би прикрио свој грех, постарао се да њен муж буде убијен (2. Самуилова, 11. поглавље). У Библији пише: „Оно што је Давид учинио било је зло у Јеховиним очима“ (2. Самуилова 11:27).

Јов, Лот и Давид су грешили, а неке од њихових грешака биле су веома озбиљне. Међутим, као што ћемо видети, они су целим срцем желели да буду послушни Богу и да му служе. Искрено су се покајали и били су спремни да код себе исправе оно што је било потребно. Бог је због тога благонаклоно гледао на њих и у Библији се о њима говори као о верним особама.

Пошто смо несавршени, дешаваће се да погрешимо (Римљанима 3:23). Када се то деси, важно је да се искрено покајемо и да се потрудимо да исправимо грешку.

Како су Јов, Лот и Давид исправили своје грешке? Јов је желео да увек поступа беспрекорно. Зато је, након што је Бог разговарао с њим, променио своје погрешно  размишљање и повукао оно што је рекао (Јов 42:6). Лотово гледиште о неморалном понашању људи у Содому и Гомори у потпуности се слагало с Божјим. Међутим, он није разумео колико је тада било важно да брзо реагује. На крају је ипак побегао из тих градова и спасао живот. Своју послушност је показао и тиме што се није чак ни осврнуо за оним што је оставио за собом. Иако је Давид починио озбиљан грех и прекршио Божји закон, искрено се покајао и преклињао је Бога да буде милостив према њему. Тако је показао шта му је заиста у срцу (Псалам 51).

То што Бог није одбацио ова три човека упркос њиховим грешкама показује да је он разуман у ономе што очекује од несавршених људи. Бог „добро познаје грађу нашу, памти да смо прах“ (Псалам 103:14). Пошто зна да смо склони томе да грешимо, шта он очекује од нас?

Савет који је Давид дао свом сину Соломону показује како можемо угодити Богу. Он је рекао: „Сине мој Соломоне, упознај Бога свог оца и служи му целим срцем“ (1. Летописа 28:9). Када се за некога може рећи да служи Богу целим срцем? Када воли Бога и када жели да чини оно што је њему угодно. Та особа није савршена, али жели да буде послушна Богу и спремна је да се мења кад јој се укаже на грешку. Због тога што га је Јов волео и желео да му буде послушан, Бог је за њега рекао да је „беспрекоран“. Из истог разлога је за Лота рекао да је „праведан“, а за Давида да је „чинио само оно што је исправно“ у његовим очима. Иако су сви они грешили, могли су угодити Богу.

Када нам се појаве мисли за које знамо да нису исправне, када нас је срамота због нечега што смо рекли или зажалимо због нечега што смо урадили, немојмо се обесхрабрити. Примери које смо управо осмотрили подсетиће нас на то да Бог од нас не очекује да будемо савршени јер зна да је то ван нашег домашаја. Ипак, он очекује да га волимо и да се трудимо да му будемо послушни. Ако то чинимо целим срцем, будимо уверени да и ми можемо угодити Богу.