„ЗАШТО баш ја? Зашто је Бог дозволио да ми се ово деси?“ Ова питања су мучила 24-годишњег младића из Бразила по имену Сиднеи. Он је у инвалидским колицима откако је доживео једну несрећу на тобогану.

Многи се разочарају у Бога када им се догоди нека несрећа, када се разболе или изгубе неку драгу особу. Таква осећања се могу појавити и код оних који су жртве природне катастрофе или рата. Осмотримо пример верног Божјег слуге Јова, који је живео у далекој прошлости. Он је за кратко време доживео многе невоље. Погрешно је закључио да је Бог крив за то и зато му је рекао: „Вапим к теби за помоћ, али ти ми не одговараш; стојим, да на мене погледаш. Променио си се и окрутан према мени постао, свом снагом руке своје ти ме као непријатељ нападаш“ (Јов 30:20, 21).

Јов није могао знати ко му је нанео те невоље нити зашто су га оне снашле. Међутим, ми данас из Светог писма, то јест Библије, можемо сазнати зашто има толико патње и како да се изборимо са разочарањем када нас задеси нека невоља.

У Светом писму се за Бога каже следеће: „Дело је његово савршено, јер су сви путеви његови правда. Он је веран Бог, нема у њему неправде, праведан је и истинит“ (Поновљени закони 32:4). Зар би Бог, који је ’праведан и истинит‘, желео да људи пате? Да ли би он наносио патње људима како би их кажњавао или искушавао?

Наравно да не би. У Библији стоји следеће: „Кад је у кушњи, нека нико не говори: ’Бог ме искушава.‘ Јер се Бог не може искушавати злим стварима нити он икога злом искушава“ (Јаковљева 1:13). Заправо, из Библије сазнајемо да је Бог људима дао савршен почетак. Он је прве људе, Адама и Еву, створио у предивном врту у ком су имали све што им је било потребно за живот. Такође им је дао задатак у ком су могли да уживају. Бог им је рекао: „Рађајте се и множите се, напуните земљу и себи је подложите.“ Адам и Ева нису имали ниједан разлог да буду разочарани (Постанак 1:28).

Међутим, данашњи живот је далеко од савршеног. Штавише, људи су кроз историју доживљавали неописиве патње. У Библији се то изражава на следећи начин: ’Све стварство заједно уздише и у боловима је све до сада’ (Римљанима 8:22). Шта се то догодило?

Да бисмо разумели зашто патимо, најпре треба да се вратимо на сам почетак људске историје, када се патња појавила. Бог је Адаму и Еви заповедио да не једу „с дрвета спознања добра и зла“ и тиме им је ставио до знања да он има право да одлучује шта је исправно, а шта неисправно. Један бунтовни анђео, који је касније назван Сатана Ђаво, навео је Адама и Еву да се оглуше о ту Божју заповест. Он је рекао Еви да она и Адам неће умрети ако буду непослушни Богу. Тиме их је навео да помисле да их је Бог слагао. Такође је тврдио да им је Бог ускратио нешто добро тиме што им није дозволио да сами одлучују шта је исправно, а шта неисправно (Постанак 2:17; 3:1-6). Сатана је тиме у суштини рекао да би људима било боље ако над њима не би владао Бог. Тако се појавило једно важно питање — да ли је Бог добар владар?

Сатана је још нешто довео у питање — мотиве из којих људи служе Богу. Указујући на Јова, рекао је Богу следеће: „Зар ниси оградио њега и његову кућу и све што има свуда наоколо? [...] Али, молим те, пружи руку и дотакни се свега што има, и видећеш да ће те у лице проклети“ (Јов 1:10, 11). Иако је Сатана говорио о Јову, он је у суштини тврдио да сви људи служе Богу из себичних мотива.

Како се на најбољи начин могло одговорити на ова важна питања? Бог је имао једно  веома мудро решење (Римљанима 11:33). Он је дозволио људима да неко време сами владају како би се показало да ли ће им тако бити боље.

Време је показало да су људске власти потпуни промашај. Не само што људима нису донеле мир, сигурност и срећу већ су и нашу планету довеле до ивице пропасти. То је у складу с непобитном чињеницом која је записана у Светом писму: „Човек који ходи не може да управља својим корацима“ (Јеремија 10:23). Бог је од почетка желео да људи заувек живе у миру, срећи и благостању и само он то може остварити (Исаија 45:18).

Како ће Бог то учинити? Присетимо се да је Исус поучио своје ученике да се моле: „Нека дође краљевство твоје. Нека буде воља твоја, како на небу тако и на земљи“ (Матеј 6:10). У време које је за то одредио, Бог ће путем свог Краљевства уклонити све узроке патње (Данило 2:44). Сиромаштво, болест и смрт биће ствар прошлости. У Библији се каже шта ће Бог учинити за сиромашне: „Он [ће] избавити убогога који у помоћ зове“ (Псалам 72:12-14). Оне који су болесни може утешити следеће обећање: „Нико од становника неће рећи: ’Болестан сам‘“ (Исаија 33:24). А што се тиче умрлих који су у Божјем сећању, Исус је рекао да ће „сви који су у гробовима“ бити враћени у живот (Јован 5:28, 29). То су заиста дивна обећања!

Око 17 година након што је доживео несрећу, раније поменути Сиднеи је рекао: „Никада нисам кривио Јехову Бога за оно што сам доживео, али морам признати да сам био разочаран што је то дозволио. Има дана када ми је веома тешко и када плачем због тога што сам инвалид. Међутим, из Библије сам разумео да оно што ми се десило није била Божја казна и да ’време невоље и непредвиђени догађаји сналазе свакога од нас‘. Кад се молим Јехови и читам одређене библијске стихове, то јача моју веру и помаже ми да не мислим да је све тако црно“ (Проповедник 9:11; Псалам 145:18; 2. Коринћанима 4:8, 9, 16).

Ако смо разочарани због нечега што нам се десило, добро је да задржимо на уму зашто Бог допушта патњу, као и то да ће је ускоро уклонити. Будимо уверени да Бог „награђује оне који га ревно траже“. Нико ко верује у њега и његовог Сина неће се разочарати (Јеврејима 11:6; Римљанима 10:11).