С КОЈОМ од ове две тврдње бисте се ви сложили? Многима се допада оно што је рекао Савле из Тарса, познатији као апостол Павле (Дела апостолска 17:26, 27). У Библији налазимо још много сличних изјава. На пример, Исус је једном приликом у својој молитви изразио уверење да његови следбеници могу упознати Бога и добити његов благослов (Јован 17:3).

Међутим, филозофи попут Филона имали су другачије гледиште. Они су полазили од претпоставке да људи једноставно не могу упознати Бога јер је он потпуно недокучив. Шта је онда истина?

У Библији се отворено каже да је људима тешко да разумеју неке ствари о Богу. На пример, дужина Божјег постојања, генијалност његовог ума и дубина његове мудрости не могу се измерити, описати нити докучити. То једноставно превазилази нашу способност схватања. Међутим, то нас не мора спречити да га упознамо. Дубоко размишљање о таквим стварима нам заправо може помоћи да му се приближимо (Јаковљева 4:8). У наставку ћемо навести неколико примера таквих недокучивих ствари, а затим ћемо се позабавити стварима које можемо разумети.

БОЖЈЕ ВЕЧНО ПОСТОЈАЊЕ. У Библији пише да Бог постоји „одувек и заувек“ (Псалам 90:2). Другим речима, он нема нити почетак нити крај. С људског становишта, „број година његових не може се докучити“ (Јов 36:26).

Како нам то сазнање користи. Бог обећава да ће дати вечни живот сваком ко га заиста буде упознао (Јован 17:3). Да ли би то обећање уопште било поуздано ако Бог не би био вечан? Само би ’Краљ вечности‘ могао испунити такво обећање (1. Тимотеју 1:17).

БОЖЈИ УМ. У Библији стоји да је Божји разум недокучив јер су његове мисли далеко изнад наших (Исаија 40:28; 55:9). Зато у Библији налазимо следеће реторичко питање: „Ко је упознао ум Господњи, да би га поучио?“ (1. Коринћанима 2:16, Савремени српски превод).

Како нам то сазнање користи. Бог у исто време може да слуша милионе људи који му се моле (Псалам 65:2). Његовој пажњи не промиче чак ни када неки врабац падне на земљу. Да ли би се могло десити да због превелике количине информација више не може да слуша наше молитве? То је немогуће јер његов ум нема границе. Поред тога, ми смо му далеко вреднији од врабаца (Матеј 10:29, 31).

БОЖЈА ДЕЛА. У Библији пише да људи „не могу у потпуности докучити дела која истинити Бог чини“ (Проповедник 3:11). Дакле, ми никада нећемо знати све о Богу. Божја мудрост је неистражива (Римљанима 11:33). Међутим, Бог радо открива своја дела онима који желе да му угоде (Амос 3:7).

Како нам то сазнање користи. Ако будемо читали и проучавали Библију, увек ћемо моћи да сазнамо нешто ново о Богу и његовим делима. То практично значи да ћемо читаву вечност имати шта да учимо о нашем небеском Оцу.

То што не можемо у потпуности разумети неке ствари о Богу не значи да га уопште не можемо упознати. Библија открива доста тога о Богу, чиме нам помаже да га боље упознамо. Сада ћемо размотрити неколико примера.

БОЖЈЕ ИМЕ. Из Библије сазнајемо да је Бог себи изабрао име. Он каже: „Ја сам Јехова. То је име моје.“ У Библији се његово име појављује око 7 000 пута, више него било које друго име * (Исаија 42:8).

Како нам то сазнање користи. Исус је у узорној молитви рекао: „Оче наш, који си на небесима, нека се свети име твоје“ (Матеј 6:9). Да ли то онда значи да се у молитви можемо обраћати Богу по имену? Наравно, јер у његовој Речи пише да ће он спасти све оне који на прави начин исказују поштовање према његовом имену (Римљанима 10:13).

БОЖЈЕ ПРЕБИВАЛИШТЕ. Из Библије сазнајемо да поред материјалног света који познајемо, а који подразумева нашу планету и свемир, постоји и духовно подручје у ком пребивају духовна створења (Јован 8:23; 1. Коринћанима 15:44). Када се у Библији указује на „небеса“, углавном се мисли на то духовно подручје. Та небеса представљају пребивалиште нашег Створитеља (1. Краљевима 8:43).

 Како нам то сазнање користи. Имамо јаснију представу о Богу. Створитељ за нас није нека безлична сила која се налази свуда и у свему. Јехова је стварна особа и пребива на одређеном месту. Па ипак, „нема створења које је сакривено његовом погледу“ (Јеврејима 4:13).

БОЖЈЕ ОСОБИНЕ. Из Библије сазнајемо да Јехова има дивне особине. „Бог је љубав“ (1. Јованова 4:8). Он никада не лаже (Титу 1:2). Он је непристран, милосрдан, саосећајан и спор на гнев (Излазак 34:6; Дела апостолска 10:34). Многе ће вероватно изненадити сазнање да наш Створитељ на оне који га поштују гледа као на своје пријатеље (Псалам 25:14).

Како нам то сазнање користи. Можемо бити Јеховини пријатељи (Јаковљева 2:23). Што боље будемо упознали Јехову, боље ћемо разумети догађаје о којима Библија говори.

Из библијских записа можемо стећи јасну слику о Јехови. Наш Створитељ није недокучив, већ жели да га упознамо. У његовој Речи, Библији, налазимо следећу гаранцију: „Ако га будеш тражио, даће ти да га нађеш“ (1. Летописа 28:9). Читање и проучавање Библије нам умногоме може помоћи да га упознамо, а тада можемо очекивати, као што пише у њој, да ће се и он приближити нама (Јаковљева 4:8).

Међутим, можда се питате: „Пошто је очигледно да неке ствари о Створитељу никада нећемо моћи да разумемо, како је уопште могуће да будемо блиски с њим?“ Размислите о следећем: Да ли најбољи пријатељ неког лекара мора добро да познаје медицину? Наравно да не мора! Он може имати потпуно другачије занимање. Њих двојица и даље могу бити добри пријатељи. Оно што је заиста важно том лекару јесте да га његов пријатељ добро познаје, да зна шта воли, а шта не воли. Исто тако, из Библије можемо сазнати какав је Јехова, и то је управо оно што нам је потребно да бисмо били његови пријатељи.

Библија не пружа неку нејасну представу о Створитељу. Из ње сазнајемо управо оно што нам је потребно да бисмо га могли добро упознати. Да ли бисте желели да боље упознате Јехову Бога? Јеховини сведоци имају програм бесплатног проучавања Библије. Позивамо вас да ступите у контакт с њима или посетите њихов веб-сајт www.dan124.com.