Рођен сам у једном мирном градићу у Пољској, недалеко од границе с Немачком. Имао сам безбрижно детињство. Родитељи су ме поучавали да живим поштено, да добро учим у школи и трудим се да постигнем нешто у животу.

Моји проблеми су почели када сам отишао да студирам право на факултету у Вроцлаву. Тамо, далеко од родитеља, упао сам у лоше друштво. Одувек сам волео фудбал, а под утицајем свог новог друштва постао сам прави фанатик. Навијао сам за један клуб из Варшаве и викендима сам ишао на сваку њихову утакмицу, без обзира на то где су играли. Та путовања су подразумевала пијанчење, дрогу, а понекад и туче са навијачима противничких клубова. За мене је то био бег од свакодневног стреса. Међутим, знао сам да уколико бих био ухапшен, моја каријера би могла бити доведена у питање.

Волео сам да са својим друштвом идем у ноћне клубове и дискотеке. Пошто смо ишли на таква места, често смо упадали у уличне туче. Полиција ме је неколико пута ухапсила, али сам увек успео да избегнем озбиљније проблеме са законом, понекад тако што сам подмићивао полицајце. Мислио сам да живим пуним плућима. Па ипак, дубоко у себи знао сам да је то погрешно. Да бих умирио своју савест, сваке недеље сам ишао у цркву.

Године 2004, двоје Јеховиних сведока су дошли на моја врата и ја сам пристао да разговарам с њима о Библији. Ти разговори су ми помогли да разумем шта значи бити прави хришћанин. Што сам боље то разумео, савест ме је више мучила. Знао сам да треба да престанем да се опијам, дрогирам и дружим са људима који не поштују библијска мерила. Такође сам схватио да као агресивна и насилна особа морам да се мењам. Па ипак, наставио сам по старом.

Али онда се једне ноћи десило нешто што ме је натерало да се променим. Започео сам тучу са осморицом људи. Сећам се како сам лежао на улици док су ме они ударали и шутирали у главу. Схвативши да ме само корак дели од смрти, почео сам да се молим: „Јехова, опрости ми што нисам озбиљно схватао твоју Реч. Обећавам ти да ћу, ако преживим, почети да проучавам Библију са Сведоцима и да ћу  средити свој живот.“ Преживео сам, иако ми је то тада изгледало немогуће. Одржао сам своје обећање и почео да проучавам Библију.

Године 2006, преселио сам се у Енглеску. Желео сам да зарадим довољно новца којим бих могао да финансирам своје даље образовање у Пољској. Док сам проучавао Библију, наишао сам на један стих који је снажно утицао на мене. То су следеће речи апостола Павла: „Чак све сматрам губитком у поређењу са ненадмашном вредношћу познавања Христа Исуса, мог Господа. Ради њега сам пристао да све изгубим и све то сматрам смећем, само да добијем Христа“ (Филипљанима 3:8). И апостол Павле је био образован човек који се разумео у закон. Такође је био врло насилан у младости (Дела апостолска 8:3). Па ипак, дошао је до закључка да постоји бољи начин живота, наиме служити Богу и следити стопе Исуса Христа. Након што сам дубље размишљао о његовом животу, схватио сам да ме каријера коју сам желео да остварим и решавање проблема насиљем неће учинити срећним. Пошто је апостол Павле успео да се промени, веровао сам да то могу и ја. Одлучио сам да се не враћам у Пољску и да више и не размишљам о томе да постанем адвокат.

Што сам више тога сазнавао о Јехови све сам га више волео. Дирнуло ме је његово обећање да ће опростити грехе онима који се заиста труде да се промене (Дела апостолска 2:38). Након што сам дубоко размишљао о стиху из 1. Јованове 4:16, у ком стоји да је Бог љубав, почео сам да схватам зашто Бог мрзи насиље.

Понашање Сведока је такође оставило снажан утисак на мене. Било је очигледно да се труде да живе по високим библијским мерилима. Видео сам колико су Сведоци срећни и уједињени и пожелео сам да будем део њиховог братства. Није ми било лако да се променим, али успео сам у томе и крстио сам се 2008.

Библија је од једног амбициозног човека и насилног навијача који пије и дрогира се створила Божјег слугу који ужива у томе да помаже другима да упознају Бога. Још увек волим фудбал, али сада пазим да тај вид забаве у свом животу задржим на месту на ком треба да буде.

Сада сам у срећном браку са Естер, предивном женом која је такође Јеховин сведок. Нас двоје заиста уживамо у томе да овде на северозападу Енглеске помажемо онима који говоре пољски да упознају Библију. Први пут у свом животу могу рећи да сам заиста срећан. Имам чисту савест и испуњен, смисаон живот.