Свето писмо не осуђује уживање у полним односима, већ објашњава да су они Божји дар намењен брачним друговима. Бог је створио „мушкарца и жену“ и оно што је створио сматрао је веома добрим (Постанак 1:27, 31). Када је склопио брак између првог мушкарца и жене, рекао је да ће они „постати једно тело“ (Постанак 2:24). Таква веза је обухватала уживање у интимним односима уз емотивну блискост.

 У Светом писму се задовољство које мушкарац осећа у браку описује следећим речима: „Радуј се са женом младости своје [...] Нека те груди њене опијају у свако доба. Љубављу њеном буди увек занесен“ (Пословице 5:18, 19). Бог жели да и жене уживају у полним односима. У Библији пише: „Муж нека извршава своју брачну дужност према жени, а исто тако и жена према мужу“ (1. Коринћанима 7:3).

Исправно задовољавање сексуалних жеља

 Бог је наменио полне односе само брачним друговима, као што стоји у Јеврејима 13:4: „Брак нека буде частан код свих и брачна постеља нека буде неокаљана, јер ће Бог судити блудницима и прељубницима.“ Брачни другови треба да буду привржени и одани једно другом. Праву срећу не доноси себично задовољавање својих жеља, већ примена библијског начела: „Више усрећује давање него примање“ (Дела апостолска 20:35).