Пређи на садржај

25. МАЈ 2023.
ГРЧКА

Кокинакис против Грчке: Одлука Европског суда за људска права од великог значаја и после 30 година

Пружила основу за утемељење верске слободе широм Европе

Кокинакис против Грчке: Одлука Европског суда за људска права од великог значаја и после 30 година

Дана 25. маја 2023. навршиће се 30 година од доношења одлуке коју стручњаци на правном пољу сматрају једном од најутицајнијих одлука Европског суда за људска права. Реч је о случају Кокинакис против Грчке. Европски суд је тада први пут прогласио неку државу кривом за кршење верске слободе. Та пресуда је од 1993. темељ за остваривање верске слободе у 46 земаља чланица Савета Европе. Кад нека моћна држава угрози наше право да исповедамо своју веру, као што је случај у Русији, преседани попут случаја Кокинакис у Грчкој још више нам значе.

На званичном веб-сајту Савета Европе тај случај се до дан-данас помиње кад се наводи која сва људска права су заштићена Европском конвенцијом о људским правима. Он се изучава у школама права и на њега се многи позивају када упућују жалбе Европском суду.

Случај Кокинакис је познат по томе што је у пресуди истакнуто да су „речи и дела неодвојиви од нечијих веровања“. У њој је потврђено да „слобода исповедања вере [...] подразумева и нечије право да уверава друге у своја веровања, тако што ће их, између осталог, ’учити’ о њима.“

Један од деветоро судија Европског суда, Де Мејер, који је судио у том случају, образложио је своје мишљење речима: „Прозелитизам, који се дефинише као ’ревно ширење вере‘, не може бити кажњиво јер на неки начин представља ’исповедање нечије вере‘ – што је потпуно законито.“

Ова историјска одлука је уследила након полувековне правне борбе брата Миноса Кокинакиса. Њега су грчке власти ухапсиле 1938. због кршења закона којим се забрањује „прозелитизирање“, а који је увео грчки диктатор Јоанис Метаксас. Минос је тада имао 30 година и био је први од 19 147 Јеховиних сведока који су ухапшени од 1938. до 1992, док је тај закон био на снази. Свих тих година, Сведоци су трпели малтретирање, неправду и насиље.

Минос је неустрашиво наставио да проповеда и зато је био ухапшен више од 60 пута, изведен је пред грчке судове 18 пута, провео је више од 6 година на кажњеничким острвима и у затворима и више пута је морао да плати новчане казне.

На крају је 1993. Европски суд за људска права ослободио тада 84-годишњег Миноса свих оптужби и пресудио да је Грчка прекршила његову слободу вероисповести. Суд је наложио да се Миносу исплати одштета за све те мучне године и да му се надокнаде сви правни трошкови. Брат Минос је до краја живота живео на Криту и умро је 1999. када је имао 90 година.

Судија Де Мејер је истакао да Минос није био криминалац, већ да је био „осуђиван само због своје ревности, а не зато што је урадио нешто лоше“.

Правни заступник Јеховиних сведока, Филип Брамли, објаснио је како тај преседан утиче на данашње случајеве: „Пресуда у случају Кокинакис је учврстила право човека да другима мирољубиво говори о својим веровањима. Та пресуда Европског суда за људска права се најчешће цитира и на њу се најчешће позивају правници када се негде доведе у питање слобода вероисповести, не само у Европи него и шире.“

За победу и преседан у случају Кокинакис сва слава припада Јехови. Он нас мудро води и усмерава како бисмо бранили и законски потврђивали право на проповедање добре вести и на томе смо му веома захвални (Филипљанима 1:7).