Сестра Барбара Осмик-Урбан, самохрана мајка из Жешова у Пољској, на породичном проучавању је са својом децом, десетогодишњим Јакубом и осмогодишњом Нином, више пута разговарала о гостољубивости и саосећању. Касније су оно што су научили применили и у пракси. Откако је 24. фебруара 2022. почео рат у Украјини, угостили су више од 20 браће и сестара.

Сведоци у Пољској и другим земљама радо примају у своје домове браћу и сестре која беже из ратом разорених градова у Украјини и помажу им и на друге начине. До сада је најмање 11 000 Сведока из Украјине пребегло у Пољску. Због ратног стања у Украјини, мушкарци између 18 и 60 година не смеју да напуштају земљу. Међутим, постоје изузеци, на пример мушкарци који имају најмање троје малолетне деце.

„На браћу и сестре који су избегли из Украјине гледамо као на своју породицу“, каже Барбара. То исто мисле и њена деца, Јакуб и Нина, и зато су им радо уступили своје собе. Пошто не говоре истим језиком, споразумевали су се осмесима, загрљајима и сузама. Када су браћа кренула даље на пут, Јакуб је чак рекао да им је у кући превише тихо и питао маму да ли би могли да приме још браће и сестара.

Браћа Лукаш Холевињски и Рафал Јанковски добровољно су превозили хуманитарну помоћ у Украјину. Кажу да су видели многе жене и децу како плачу док чекају да пређу границу и оду на неко сигурније место. Лукаш каже: „Али кад год смо видели нашу браћу и сестре, они су били радосни.“

Пут до Украјине и назад траје око четири сата. Када помоћ стигне, браћа из Украјине је превозе до браће и сестара широм земље. Никад им није зафалило волонтера који би то радили, иако је то веома опасно. „Велика је част што можемо помагати браћи“, каже Рафал.

Сестра Елжбјета Устшицка која живи у Жешову описује како се осећала када је примила браћу из Украјине на смештај: „Дубоко ме је дирнуло кад сам видела старешине из моје скупштине како у пола ноћи доводе ту браћу, а у наручју носе уснулу децу. Та слика ће ми дуго остати у сећању.“

Бартломјеј Фигура је један од старешина који су неуморно помагали браћи. Он и његова супруга Естера путовали су до границе и до железничких станица да би тамо пронашли браћу којој је потребан превоз. Понекад су уступали браћи свој стан и материјално им помагали кад год су могли.

„Ми смо једна породица“, каже Бартломјеј. „Осећамо да смо веома блиски с браћом и сестрама. Пошто смо били спремни да им помогнемо, често смо видели како им је Јехова преко нас пружио баш оно што им је било потребно.“

До сада су браћа и сестре из Пољске припремили најмање 23 000 пакета хуманитарне помоћи, у којима су били храна, средства за личну хигијену и друге потрепштине.

Уверени смо да ће Јехова и даље бринути о потребама наше браће и сестара у Украјини преко њихових великодушних суверника из других земаља (Пословице 11:24; Римљанима 12:13).