Током саслушања поводом жалбе 16. маја 2019, Денису је било дозвољено да говори у своју одбрану скоро цео сат. Следи препис Денисовог обраћања суду:

Пре много година, један ужасан човек изговорио је ове речи: „Хиљаду пута поновљена лаж постаје истина.“ Та лаж, коју су многи желели да представе као истину, довела је до великих проблема и нанела огромну патњу многим недужним људима.

Све се то догодило у прошлости и данас је општеприхваћено мишљење да су образовани људи у 21. веку нешто научили из историје.

Али изгледа да није тако. Исте методе се користе на мом суђењу, као и на суђењу другим Јеховиним сведоцима у Русији. И поново лаж доводи до великих проблема и наноси патњу недужним људима.

У мом случају, та лаж се односи на то да сам ја наводно у тајности наставио активности Локалне верске заједнице Јеховиних сведока у Орелу, коју је суд прогласио екстремистичком и забранио.

Ова оптужба је много пута поновљена током суђења, иако није пружен ниједан доказ који би је потврдио. На тај начин изгледа да су покушали да од те лажи направе истину.

Истина је да ја никада ни на који начин нисам био део правног тела Јеховиних сведока у Орелу.

Истина је да јесам верник, Јеховин сведок. Моји пријатељи и ја идемо на разне верске састанке које одржава верска група која нема никакве везе с Локалном заједницом Јеховиних сведока у Орелу, и ти састанци су у складу са чланом 28 Устава Руске Федерације и не крше закон.

Нисам наставио активности Локалне заједнице Јеховиних сведока у Орелу и нисам прекршио ниједан руски закон. Никада нисам учествовао у било каквим екстремистичким активностима.

Многи су ме питали: „Зашто су мирољубиви људи као што су Јеховини сведоци приказани као екстремисти и у чему је тај њихов наводни екстремизам?“ Мој одговор је: „Не знам.“

Јеховини сведоци воле своје ближње као себе. Они се труде да чине добра дела у корист других (да помогну друштву). То су поштени људи који су послушни властима и плаћају порезе. У чему је њихов „екстремизам“? Ја заиста не знам, а током овог суђења још увек нисам добио одговор на то питање.

Оптужен сам да сам наставио активности малог правног тела које има око десет чланова и које је суд прогласио екстремистичким. Када и на који начин сам наставио активности тог правног тела? Које сам то екстремистичке активности предузео?

Нисам добио никакав одговор на ова питања све време суђења. А знате ли зашто? Зато што покушавају да од лажи направе истину тако што је непрестано понављају!

Овде у Русији се неко заиста својски труди да мирољубиве Јеховине сведоке представи као екстремисте, али то није у реду и не може бити даље од истине. Јеховини сведоци нису екстремисти. А знате ли зашто?

Као прво, Јеховини сведоци никада не узимају оружје и не учествују у било каквим сукобима. Током Другог светског рата у Немачкој, жртвовали су своје животе јер нису хтели да служе у немачкој војсци. Нису ишли на Источни фронт и нису убијали совјетске војнике.

У СССР-у, Јеховини сведоци су били мета жестоког прогонства и били су означени као антикомунисти и непријатељи народа. Али они нису мрзели своје прогонитеље.

Јеховини сведоци су данас уједињени у међународно братство које сачињавају људи различитих националности и етничке припадности. Живе у миру и слози. То доказује да, иако смо различити, можемо савладати разлике које деле човечанство.

Као друго, нигде на свету, осим у Русији, Јеховини сведоци нису оптужени за екстремизам. Јеховини сведоци постоје и делују у преко 200 земаља и територија широм света. Познати су као мирољубиви људи који немају никакве везе са екстремизмом.

Све их уједињује исто библијско учење, које их подстиче да показују добре особине као што су љубав, радост, мир, дуготрпљивост, љубазност, доброта, вера, [благост] и самосавладавање.

У Библији се ове особине зову „плодови духа“ и такве особине не стварају проблеме у друштву. Те особине немају ништа заједничко са екстремизмом. Баш напротив, оне користе свим људима.

Као треће, примену руског Закона о сузбијању екстремистичких активности на Јеховине сведоке осудили су стручњаци за људска права у Русији. Многи од њих су јасно рекли да је то срамота за Русију као демократску земљу у којој постоји владавина права. Ови уважени стручњаци не би осудили такву примену закона да међу Јеховиним сведоцима постоје само и назнаке екстремизма.

Као четврто, међународна заједница је такође осудила примену Закона о сузбијању екстремистичких активности на Јеховине сведоке у Русији. Парламентарна скупштина Савета Европе апеловала је на руске власти да престану да користе овај закон против Јеховиних сведока. Савет УН за људска права више пута је изразио забринутост јер се у Русији закон против екстремизма злоупотребљава у случају Јеховиних сведока и јер су због тога прогоњени недужни људи.

Исус Христ је упозорио своје следбенике: „Ако су прогонили мене, прогониће и вас“ (Јован 15:20). a Он је на крају био осуђен и погубљен на основу лажне оптужбе за екстремизам, што је била огромна неправда.

Али ми не живимо у првом веку, нити у Средњем веку. Ми живимо у 21. веку, времену људских права и верске слободе – права која сви људи једнако имају.

Да ли је заиста могуће забранити некоме да верује у Бога и бацити га у затвор због тога? Уверен сам да је то погрешно. То се дешава само под тоталитарним режимима, не у демократским земљама у којима влада право, а надам се да је и Русија таква земља или макар тежи да буде.

Током овог суђења, чуо сам да неки у Русији сматрају да је екстремизам када неко верује да је његова религија права и када отворено говори о томе. То нема никаквог смисла јер сви религиозни људи верују да је баш њихова религија права. Зашто би припадали тој религији ако не би веровали да је права?

Ако је тај аргумент довољан да неко буде проглашен екстремистом, онда Исус Христ такође одговара том опису. Он је Понтију Пилату рекао: „Ја сам се зато родио и зато сам дошао на свет, да сведочим за истину. Свако ко је на страни истине слуша мој глас“ (Јован 18:37).

То значи да [библијска] истина постоји. Исус је проповедао ту истину и преносио је својим ученицима. Он није говорио о истини уопште. Он је говорио о истини која се односила на Божју намеру. Кратко речено, Бог је желео да Исус, „син Давидов“ (његов потомак), служи као Првосвештеник и Владар Божјег Краљевства.

Исус је објаснио да је главни циљ његовог доласка на земљу, његовог земаљског живота и службе био да објави истину о том Краљевству. Да ли људи сматрају Исуса екстремистом само зато што је говорио о истини?

Јеховини сведоци следе његов пример и проповедају о истини која је записана у Библији, и која каже да је Божје Краљевство једино решење за све људске проблеме. Они свим људима проповедају оно што је записао у Божјој Речи, Библији.

Исус је једном у молитви рекао Богу: „Посвети их истином. Твоја реч је истина“ (Јован 17:17). Према томе, важно је да сви људи сазнају за истину из Библије. Та истина је добра за људе и нема никакве везе са екстремизмом.

Јеховини сведоци нису једини који цене Библију. Руски научник, Михаил Ломоносов је рекао: „Створитељ је људском роду дао две књиге. У једној је показао своју величину, а у другој своју вољу. Прва је – овај видљиви свет који је Он створио [...] Друга је – Свето писмо.“

Ломоносов је сигурно пажљиво проучавао Свето писмо и био је у праву. О Богу можемо много научити посматрајући оно што је створио. А још више можемо научити о њему читајући, проучавајући и истражујући његову Реч, Библију.

Библија за себе каже: „Све је Писмо надахнуто од Бога и корисно за поучавање [...] за васпитавање у праведности, да Божји човек буде сасвим способан и потпуно опремљен за свако добро дело“ (2. Тимотеју 3:16, 17). За свако добро дело!

На хришћанским састанцима, које посећујем и на којима учествујем, а које је одржавала верска група која није повезана с Локалном верском заједницом Јеховиних сведока у Орелу, учимо како чинити добро људима.

На овом суђењу су приказана два видео-снимка наших састанака од 19. и 26. фебруара 2017, и на њима се јасно види да није у питању никакав екстремизам. Говорили смо о библијским учењима која су корисна за све људе. Ти верски састанци су одржани у миру и сви су били радосни, што је карактеристика свих састанака Јеховиних сведока.

Библијска начела о којима смо говорили не наносе штету људима. Баш напротив, она им помажу и доносе им утеху. За оне који су ожалошћени због губитка вољене особе, у Библији се налази обећање: „Као последњи непријатељ биће уништена смрт“ (1. Коринћанима 15:26).

Људи су немоћни пред смрти и плаше је се, али не и Бог. Он је у Исаији 25:8 обећао: „Заувек ће уништити смрт. Суверени Господ Јехова обрисаће сузе са сваког лица.“

Замислите само то време! Неће више бити сахрана ни гробља. Сузе радоснице потећи ће када Бог буде испунио фантастично обећање о ускрсењу мртвих. Коначно ће бити залечене безбројне ране које је нанела смрт.

Мени лично те речи много значе јер сам изгубио многе људе које сам волео. Док сам био у затвору умрла је особа коју сам много волео и која ми је много значила – моја бака Хелга Маргрета Кристенсен.

Она је прва у мојој породици проучавала Библију и постала Јеховин сведок. Она је мене и мог оца научила библијској истини. Многи који су је познавали, комшије, колеге, рођаци, волели су је и поштовали.

Она је такође све људе волела и поштовала, без обзира на то које су вере, националности или боје коже. Трудила се да свима помогне, чинила је добра дела за своје комшије. Нажалост, неки би је вероватно назвали екстремистом. Али многи разумни људи се не би сложили с тим.

Једва чекам дан када ће је Бог вратити у живот и када ћемо се поново срести. На жалост, нисам могао да будем на њеној сахрани. Нисам могао да тешим своју породицу у том тешком периоду јер сам био у затвору због бесмислене оптужбе за екстремизам.

Библијска нада у ускрсење мртвих ме теши и уверава ме да је нисам изгубио заувек и да ћу је једног дана поново видети на рајској земљи под владавином Божјег Краљевства. Ако та нада може да ме утеши и помогне ми, верујем да може утешити и друге и помоћи им.

Још једно библијско учење о којем се говори на нашим састанцима јесте учење да ће земља у будућности бити рај у ком ће бити довољно хране и у ком ће владати мир међу људима, где нико неће бити болестан, као што је записано у пророчанству из Исаије 33:24: „Нико од становника неће рећи: ’Болестан сам.‘ Народу који тамо живи опростиће се преступи.“

Да ли проповедање о овим обећањима може нашкодити друштву? Ова обећања пружају наду људима и доносе им радост. Сам Исус је рекао: „Срећни су они који слушају Божју реч и држе је!“ (Лука 11:28).

Лична је ствар хоће ли неко веровати у то или неће. Бог никога не присиљава да му служи. У Јеремији 29:11 пише: „’Јер ја знам шта намеравам с вама‘, говори Јехова, ’намеравам да вам дам мир, а не невољу, да вам дам будућност и наду.‘“

Бог нам свима нуди најбољи начин живота – да будемо блиски с њим. Јеховини сведоци позивају све људе да изаберу то, да буду пријатељи с Богом и добију вечни живот. То нема никакве везе са екстремизмом. Шта ја то радим што је екстремистичко и зашто желе да ме осуде на шест година затвора?

Нисам се понашао као криминалац нити екстремиста. Моје комшије, полиција у мом крају и стражари у затвору говоре добро о мени. Према томе, још једном желим да поставим ово питање: Шта ја то радим што је екстремистичко и зашто желе да ме осуде на шест година затвора?

Не разумем о чему се ради, и то не могу да разумем већ две године. Можда ће Апелациони суд бити у могућности да ми пружи одговоре на ова питања, јер ми их суђење није пружило.

Као што сам већ рекао, живимо у 21, а не у Средњем веку. Човечанство је напредовало. Али веома је тужно што је руски народ поново прогоњен због своје вере и што је чак мучен због вере.

Током испитивања седморо Јеховиних сведока 15. фебруара 2019, Истражни комитет у Сургуту прибегао је методама мучења како би извукао одговоре које је желео. Верницима није било дозвољено да се позову на члан 51 Устава Руске Федерације како не би сведочили против себе и чланова породице, иако се Устав односи једнако на све грађане Русије.

Били су присиљени да клече с рукама подигнутим у ваздух, ударани су по глави и телу, понижавани на националној и верској основи. На главе су им стављали кесе и обмотавали им лепљиву траку око врата тако да нису могли да дишу, руке су им биле везане на леђима, а везане су им биле и ноге. На њих су викали и били су присиљени да дају неке изјаве. Неколико пута су неки од њих били на ивици смрти и онесвестили се јер нису могли да дишу. Онда су их поливали водом и мучили електро шоковима.

Све је то пажљиво документовано у експертској студији, али ниједна оптужница није поднета против Истражног комитета. Људи на одговорним положајима једноставно затварају очи или тврде да су верници сами себи нанели повреде. Али то је смешно! То је ужасна лаж!

Све ово наноси срамоту Русији и надам се да ће починиоци бити судски гоњени и кажњени. Како могу тако нешто да раде другим људима? Како могу да се служе истим садистичким методама којима су се служили Хитлер и Стаљин? Надам се да ситуација није иста као тада. Искрено се надам да је био у питању пропуст који ће ускоро бити исправљен.

У пресуди стоји: „Настављање активности верске организације која је забрањена правоснажном пресудом због екстремистичких активности само по себи представља кривично дело и кажњиво је као акт екстремизма.“ То је у реду. Али какве то везе има са мном?

Ништа од овога нема везе са мном. Ја никада нисам био део правног тела Јеховиних сведока у Орелу. Нисам никако могао да наставим његове активности.

Све моје хришћанске активности повезане су са верском групом која није имала никакве везе с правним телом из Орела. Све што сам радио било је у складу са законом и у складу са чланом 28 Устава Руске Федерације.

Никада нисам сматрао да су моји поступци наставак „нелегалних“ активности Локалне верске заједнице Јеховиних сведока у Орелу. У једном телефонском разговору који смо такође чули током суђења, рекао сам свом пријатељу: „Ми смо верска група. Ми немамо везе с Локалном верском заједницом или Административним центром.“

Нижи суд је ово занемарио и уместо тога позвао се на лажно сведочење А. П. Јермолова, агента ФСБ. Апелациони суд може да провери да је А. П. Јермолов у ствари Олег Генадијевич Курдјумов.

Олег Курдјумов је прво у свом исказу инспектору рекао да не зна ништа и позвао се на члан 51 Устава Русије. Наредног дана је под именом А. П. Јермолов дао другачији исказ. Касније је више пута сведочио под овим лажним именом.

Када смо током суђења гледали видео-снимке наше верске службе од 19. и 26. фебруара 2017, а те верске службе нису имале никакве везе с верском заједницом из Орела, било је јасно да их је тајно снимио управо Олег Курдјумов. Било је занимљиво колико је било очигледно да он држи камеру. Камера се померала када се он померао и када би му неко пришао, могли сте јасно да чујете како каже: „Здраво, ја сам Олег.“

То значи да он као прво ради као тајни агент ФСБ и снима наше верске састанке. Затим се појављује под својим правим именом и каже да не зна ништа. Следећег дана лаже, користи лажно име, а касније лаже на суду и представља се као тајни сведок. Да ли је то у реду?

Према закону, агенти ФСБ не могу сведочити на суду под другим именом. Али тужилац, тужилаштво и нижи суд просто су зажмурили на ово и дозволили му да сведочи. И сада се то сведочење користи против мене. Једноставно не могу да разумем како је нижи суд то дозволио.

Још ми је теже да разумем како је тужилаштво то дозволило. Оно треба да поступа у складу с руским законима, а не да их крши. Али дозволили су да се овако нешто догоди јер су затворили очи пред тим.

Тражим од апелационог суда да ме исправно разуме. Немам ништа лично против ових људи. Уверен сам да су то добри и фини људи са којима бих некада у будућности волео да попијем кафу и да се заједно смејемо овоме. Али нисам задовољан њиховим траљавим радом, који је у најмању руку ужасно обављен.

Разумем да нижем суду одговара да користи лажно сведочење ФСБ агента под другим именом, пошто тај сведок нема савест и није му проблем да лаже и искривљује истину и говори суду оно што му је потребно да би ме осудио.

Таквом сведоку се не може веровати и не може се сматрати извором поузданих информација. Не може бити исправно користити лажно сведочење да би се невини људи слали у затвор.

Пре око две године, рекао сам суду на једном од многих саслушања поводом продужења притвора: „Тражим од вас да ми вратите мој живот.“ И даље тражим то исто.

Када се ради о мом одласку у затвор, имам осећај да не желе само да ме одвоје од друштва и осуде ме. Они желе да ме сакрију од јавности како људи не би знали шта се овде догађа.

У ствари сматрам да је мој притвор противзаконит и нехуман. Циљ притвора је да ми онемогући добру одбрану и да ме спречи да представим медијима шта се дешава. Али доћи ће време да то урадим.

Да, желим да ме ослободите како бих могао да наставим да мирно и повучено живим у овом предивном граду са својом супругом Ирином. Скоро две године не могу да одлучујем о свом животу. Морам да живим онако како су ми други одредили.

ФСБ ме је оклеветао и нанео срамоту мом имену. Користили су фалсификована документа и експертске студије, као и лажна и тајна сведочанства против мене.

Све су то урадили како би једног мирољубивог верника представили као екстремисту који представља претњу по друге и по националну безбедност Русије. Те оптужбе су смешне и апсурдне.

Тужно је што је суд подржао те оптужбе и игнорисао чињенице. Часни судијо, молим вас зауставите ове неспоразуме и утврдите шта је истина. Молим вас: „Вратите ми мој живот!“

Као што сам рекао пре три месеца на нижем суду: „Једини исход овог суђења са којим бих се сложио јесте да будем ослобођен оптужби и пуштен на слободу и да ми се упути извињење и плати одштета. Не бих прихватио ништа мање од тога.“ И даље мислим исто.

Било која друга пресуда не би била праведна и ја бих уложио жалбу Европском суду за људска права у Стразбуру. Тамо бих сигурно добио случај.

Након тога би Европски суд за људска права, људи широм света и сигурно многи људи на високим положајима у Русији, укључујући и руског председника Владимира Владимировича Путина, били изненађени и питали се зашто суд у Орелу није видео оно што је очигледно – да је суђење против мене изграђено на лажима од којих су покушали да направе истину тако што су их непрестано понављали.

Да ли је заиста неопходно ићи дотле да би се остварила правда? Ако апелациони суд данас процени да је то неопходно, онда желим да обавестим вас и све који су данас овде присутни, као и оне који прате овај случај: „Спреман сам на то.“

Нећу одустати јер знам да нисам крив за ове оптужбе и да је истина на мојој страни. Не бојим се да будем послат у затвор, иако би то била потпуно неправедна одлука.

Не бојим се, нисам забринут. Осећам унутрашњи мир. Мој Бог Јехова ме никада неће напустити и већ видим испуњење ових дивних речи:

Бог неправедан није,

он не заборавља труд мој сав

и зато је уз мене,

са Јеховом ја нисам сам.

И све до самог краја,

он брине за ме и штити ме,

јер Јехова мој је Отац,

Бог, Пријатељ.

То је све. Хвала вам што сте ме саслушали.