У четири недавне одлуке, Савет УН за људска права закључио је да су туркменистанске власти неправедно казниле мушкарце који су уложили приговор савести на служење војног рока. * Тај Савет је такође утврдио да су им због сурових услова у затворима нарушена још нека права која су загарантована Међународним пактом о грађанским и политичким правима. Одлуке које је Савет донео обавезују Туркменистан да исправи све неправде које су настале због кршења међународних закона о људским правима.

Савет је у марту 2015. поново испитао случај Зафара Абдулајева из Туркменистана, који је Јеховин сведок. Власти су га два пута осудиле због приговора савести. Када се господин Абдулајев појавио пред судом у Дашховузу у априлу 2009, изјавио је да је на основу онога што је научио из Библије донео одлуку да неће узимати оружје, учествовати у рату нити на било који други начин подупирати војне активности. Такође је изјавио да је спреман да прихвати цивилну службу. Међутим, суд га је осудио на условну казну * у трајању од две године због „избегавања војне обавезе“.

Једанаест месеци након истека казне господин Абдулајев нашао се пред истим судом због још једног војног позива. Његова одлука се није променила. Суд га је осудио на две године затвора.

Савет је закључио да то што је господин Абдулајев био два пута кажњен за исто дело представља кршење зајемченог права према ком „нико не може бити гоњен или кажњен због кривичног дела у вези којег је већ био ослобођен кривице или осуђен правноснажном пресудом према закону и кривичном поступку сваке земље“ (Међународни пакт о грађанским и политичким правима, члан 14, став 7). Што је још важније, Савет је закључио да је и једном и другом пресудом прекршено „право на слободу мисли, савести и вероисповести“ (Међународни пакт о грађанским и политичким правима, члан 18, став 1).

Одмах након што је господин Абдулајев стигао у затвор у Сејдију, био је затворен у самицу у којој је провео десет дана. Све то време затворски чувари су га тукли и на разне друге начине малтретирали.

Између 2010. и 2011, тројица других Сведока, Ахмет Худајбергенов, Махмуд Худајбергенов и Сунет Џапаров, такође су били затворени због приговора савести на служење војног рока. Они су рекли да се и с њима брутално поступало кад су стигли у затвору у Сејдију и да су током одслужења казне неколико пута били претучени.

Четворица Сведока су слично описали услове у затвору. Четрдесетак затвореника било је натрпано у једну ћелију у којој није било ни основних хигијенских услова и у којој се могло седети једино на поду од бетона. Ноћу су се покривали само прљавом ћебади које није било довољно за све.

У октобру 2015, Савет је донео одлуке у случајевима Худајбергенов, Худајбергенов и Џапаров. Као и у случају господина Абдулајева, Савет је утврдио да су власти својим поступцима прекршиле зајемчено право по коме „нико не може бити подвргнут мучењу или свирепим, нехуманим или унижавајућим казнама или поступцима“ (Међународни пакт о грађанским и политичким правима, члан 7). Савет је такође закључио да је затварањем у изузетно лошим условима прекршено право затвореника које гласи: „Са сваким лицем које је лишено слободе поступа се хумано и са поштовањем достојанства неодвојивог од човечије личности“ (Међународни пакт о грађанским и политичким правима, члан 10).

Савет УН за људска права прихвата чињеницу да су према туркменистанском закону сви мушкарци обавезни да служе војни рок. Међутим, Савет остаје при томе да Међународни пакт о грађанским и политичким правима јемчи изузеће од служења обавезног војног рока онима који на основу искрених верских убеђења уложе приговор савести. Осудити и казнити некога зато што се држи својих уверења представља грубо кршење основног права на „слободу мисли, савести и вероисповести“.

Одлуке Савета обавезују власти Туркменистана да усвоје „правни оквир којим ће регулисати и поштовати право на приговор савести“, да темељно истраже тврдње о „окрутном, нехуманом и понижавајућем поступању“ и да казне свакога ко је одговоран за такво злостављање. Савет такође захтева да особама чија су права била прекршена власти у потпуности надокнаде штету, што укључује и новчану одштету, као и да избришу кривични досије онима који су осуђени због приговора савести.

Власти Туркменистана учиниле су помак у начину на који третирају оне који улажу приговор савести. У фебруару 2015. пуштен је на слободу и последњи Сведок који је био у затвору због приговора савести.

Међутим, нису сви Јеховини сведоци ослобођени. Бахрам Хемдемов, Јеховин сведок и породични човек, и даље је у затвору. Власти су га затвориле након што је полиција 14. марта 2015. упала у његову кућу за време верског скупа који се тамо одржавао. Суд га је касније осудио на четири године затвора због исповедања вере. Господин Хемдемов се и даље налази у озлоглашеном радном логору у Сејдију где владају нехумани услови и где трпи злостављање.

Јеховини сведоци и остали становници Туркменистана надају се да ће власти у потпуности испунити међународне обавезе које се односе на поштовање људских права, укључујући и основна права на слободу мисли, савести и вероисповести.