Да ли Јеховини сведоци имају правила о забављању?
Јеховини сведоци сматрају да библијска начела и заповести могу помоћи и њима и другима да доносе одлуке које су за њихово добро и у складу с Божјом вољом (Исаија 48:17, 18). Та начела и заповести нису осмислили Јеховини сведоци, већ Бог. Погледајмо како се нека од њих могу применити на забављање. a
Брак је трајна заједница (Матеј 19:6). Пошто Јеховини сведоци сматрају да је забављање корак који води ка браку, они на забављање не гледају олако.
Забављање је само за особе који су довољно одрасле да ступе у брак. Те особе више нису „у цвету младости“, то јест код њих је прошло животно доба када су полни нагони изузетно јаки (1. Коринћанима 7:36).
Они који желе да ступе у везу треба да буду слободни за брак. Према Божјем гледишту, нису сви који су законски разведени слободни да поново ступе у брак. Бог сматра да је прељуба једини основан разлог за развод, након чега особа може поново ступити у брак (Матеј 19:9).
Библија заповеда хришћанима да ступају у брак само са својим суверницима (1. Коринћанима 7:39). Та заповест се не односи на особе које само поштују наша веровања већ на оне које живе по њима као крштени Јеховини сведоци (2. Коринћанима 6:14). Бог је одувек захтевао од својих слугу да ступају у брак само са онима који су исте вере (Постанак 24:3; Малахија 2:11). Ова заповест је и практична, као што показују новија истраживања. b
Деца треба да слушају своје родитеље (Пословице 1:8; Колошанима 3:20). Ако дете живи у родитељском дому, оно треба да слуша родитеље и када је реч о изласцима са особама супротног пола. То значи да ће родитељи одлучити у којим годинама дете може почети да се забавља и шта ће бити дозвољено током забављања.
Поштујући библијске смернице, сваки Сведок сам одлучује да ли ће ступити у везу и с ким. То је у складу с начелом: „Свако ће носити свој терет“ (Галатима 6:5). Па ипак, пре него што донесу одлуку о томе, многи поступају мудро и траже савет од зрелих сухришћана који им желе свако добро (Пословице 1:5).
Многи поступци које већина сматра нормалним током забављања у ствари су озбиљан грех. На пример, Библија нам заповеда да се чувамо полног неморала. То се не односи само на полне односе већ и на друге нечисте поступке између невенчаних особа, као што је додиривање полних органа друге особе или орални и анални секс (1. Коринћанима 6:9-11). У нечисто понашање које Бог осуђује спада и све што невенчани пар ради како би осетио сексуално узбуђење иако се уздржава од сексуалног односа (Галатима 5:19-21). Разговори који алудирају на секс, пуни простачких речи, такође се осуђују у Библији (Колошанима 3:8).
Наше срце је варљиво (Јеремија 17:9). Може нас навести да учинимо нешто за шта знамо да је неисправно. Да би спречили да их срце превари, парови који се забављају треба да избегавају да буду сами у искушавајућим ситуацијама. Могу предузети неке мере предострожности, на пример да буду у друштву веће групе или да поведу неког са собом (Пословице 28:26). Они који траже брачног друга свесни су колико је опасно посећивати сајтове за упознавање, а посебно колико је ризично започети везу са особом о којој знају веома мало (Псалам 26:4).
a Забављање је у неким културама уобичајено, док у другима није. Библија не каже да треба да се забављамо нити да је то једини начин да се ступи у брак.
b На пример, у једном чланку у часопису Marriage & Family Review наводи се да су „резултати три истраживања показали да је један од кључних фактора за дугогодишње бракове (од 25 до 50 година и више) да партнери имају исту религију и веровања“. (Том 38, издање 1, страна 88, 2005.)