Jehova a Bog se ovde obraća Judejcima koji su živeli u vreme proroka Jeremije. Iako su bili njegov narod, odbacili su njegova pravedna merila i nisu slušali proroke koji su ih opominjali u njegovo ime. Zato ih on nije više štitio od tragičnih posledica njihovih loših postupaka (Poslovice 1:24-32).

 „Zato ovako kaže Jehova.“ Reč „zato“ povezuje prethodne stihove sa onim što sledi. U Jeremiji 11:1-10, Jehova je rekao svom narodu da su prekršili savez koji je on sklopio sa njihovim precima (Izlazak 24:7). Nisu služili svom Stvoritelju, već su se okrenuli idolima. Zbog tog otpadništva su toliko zastranili da su čak počeli da žrtvuju decu! (Jeremija 7:31).

 „Evo, puštam na njih nevolju.“ Kad Biblija kaže da Bog nešto čini, često se misli na to da on dopušta da se nešto događa. Kako je to tačno u ovom slučaju? Time što su se okrenuli lažnim bogovima i ignorisali Jehovine zakone, Judejci su sebi naneli ogromnu patnju. Izgubili su Božju zaštitu. Na kraju je moćni neprijatelj, vavilonski kralj, osvojio Jerusalim i odveo njegove stanovnike u zarobljeništvo. Lažni bogovi kojima se narod priklonio nisu mogli da ih zaštite (Jeremija 11:12; 25:8, 9).

 Bog nije nepravedan ili zao zbog toga što je dozvolio da sve te nevolje snađu njegov narod. U Jakovljevoj 1:13 piše: „Niko ne može iskušavati Boga zlim stvarima niti on ikoga zlom iskušava.“ Tačno je da u prevodu Daničić–Karadžić piše da će Bog „pustiti zlo na [Judejce]“. Međutim, izvorna reč b prevedena kao „zlo“ u Jeremiji 11:11 može se prevesti i kao „nevolja“ ili „tragedija“, čime se tačno opisuje patnja koja je zadesila Judejce.

 „Zvaće me u pomoć, ali ih ja neću slušati.“ Jehova ne sluša molitve onih čije su ruke „pune krvi“ ili onih koji se uzdaju u lažne bogove (Isaija 1:15; 42:17). S druge strane, on sluša one koji se iskreno kaju zbog svega lošeg što su učinili i ponizno žele da mu se vrate (Isaija 1:16-19; 55:6, 7).

 Jehova je 647. pre n. e. postavio Jeremiju za svog proroka. Jeremija je 40 godina upozoravao Judin narod na to da će Bog izvršiti presudu. Ali oni nisu hteli da slušaju. U tom periodu je prorok Jeremija zapisao reči iz Jeremije 11:11. Ono na šta je on upozoravao ispunilo se 607. pre n. e., kada su Vavilonci uništili Jerusalim (Jeremija 6:6-8; 39:1, 2, 8, 9).

 Knjiga proroka Jeremije sadrži i poruku nade. Jehova je rekao: „Kad prođe 70 godina u Vavilonu [...] ispuniću obećanje koje sam vam dao i vratiću vas na ovo mesto [u vašu zemlju]“ (Jeremija 29:10). Jehova je ispunio to obećanje 537. pre n. e., nakon što su Međani i Persijanci osvojili Vavilon. On je dozvolio da se njegov narod, koji je bio rasut po celom Vavilonskom carstvu, vrati u svoju zemlju i obnovi pravu religiju (2. Letopisa 36:22, 23; Jeremija 29:14).

 U ovom videu se nalazi kratak pregled knjige proroka Jeremije.