„Ostavljam vam mir, dajem vam svoj mir. Ja vam dajem mir kakav svet ne daje. Neka vam srce ne bude uznemireno i neka se ne boji“ (Jovan 14:27, prevod Novi svet).

 „Mir vam ostavljam, mir svoj dajem vam: ne dajem vam ga kao što svijet daje, da se ne plaši srce vaše, i da se ne boji“ (Jovan 14:27, Daničić–Karadžić).

 Isus je ovim rečima uverio apostole da ne treba preterano da brinu kada se suočavaju s problemima. I oni poput njega mogu imati unutrašnji mir koji Bog daje.

 Kakav mir je Isus ostavio, to jest dao svojim apostolima? Rekao je da im daje svoj mir, to jest mir koji je i sam osetio. To ne znači da on nije imao nikakvu nevolju ili da nije doživeo ništa što bi moglo da mu oduzme mir (Jovan 15:20; 16:33). Baš naprotiv, Isus je doživeo veliku nepravdu, zbog čega je na kraju bio i ubijen, ali je ipak sačuvao mir u srcu i umu (Luka 23:27, 28, 32-34; 1. Petrova 2:23). Takav unutrašnji mir je imao zato što je bio siguran da ga njegov Otac Jehova a voli i priznaje (Matej 3:16, 17).

 Isus je svojim apostolima dao mir tako što ih je uverio da ih on i njegov Otac vole i priznaju (Jovan 14:23; 15:9, 10; Rimljanima 5:1). Taj mir, koji se zasniva na veri u Isusa kao Božjeg Sina, pomoći će im da pobede svoje brige i strahove (Jovan 14:1). Iako Isus više neće biti doslovno s njima, obećao im je da će zahvaljujući Božjem svetom duhu biti hrabri i imati unutrašnji mir (Jovan 14:25-27). Moći će hrabro da se suoče s teškim situacijama, znajući da je Jehova uz njih i da ih priznaje (Jevrejima 13:6).

 Dok je Isus bio na zemlji, postojao je običaj da ljudi prilikom pozdravljanja jedni drugima požele mir (Matej 10:12, 13). Ali Isus svojim apostolima nije samo poželeo mir već im ga je dao. Osim toga, mir koji Isus daje potpuno je drugačiji od mira koji svet b daje. Neki ljudi u ovom svetu donekle imaju mir zahvaljujući bogatstvu, slavi, položaju ili poznanstvima. Ali mir koji Isus daje ne zavisi od spoljašnjih faktora. To je postojan unutrašnji mir.

 Isus je ove reči uputio svojim vernim apostolima u noći pre nego što je ubijen. Tada im je takođe rekao da uskoro više neće biti s njima (Jovan 13:33, 36). Apostoli su se zbog toga ražalostili (Jovan 16:6). Ali Isus ih je utešio i objasnio im zašto ne treba da brinu zbog njegovog odlaska.

 Isusove reči mogu ohrabriti i nas danas. I mi možemo imati takav mir (2. Solunjanima 3:16). Kada smo postali Isusovi učenici, shvatili smo da nas on i njegov Otac Jehova vole i priznaju (Kološanima 3:15; 1. Jovanova 4:16). Zato nismo preterano zabrinuti, jer je Bog na našoj strani (Psalam 118:6; Filipljanima 4:6, 7; 2. Petrova 1:2).

 U ovom videu nalazi se kratak pregled Jevanđelja po Jovanu.