Većina mladih ljudi ne razmišlja o brizi o roditeljima. Na kraju krajeva, proći će još dosta godina pre nego što njihovim roditeljima zbog bolesti bude bila potrebna pomoć.

 Međutim, može se desiti da se tvoji roditelji razbole dok si još sasvim mlad. Pogledaj šta kažu dve devojke koje su upravo to doživele.

•  Emelinina priča

•  Emilina priča

 Moja mama boluje od Ehlers-Danlosovog sindroma, hroničnog oboljenja koje pogađa zglobove, kožu i krvne sudove i stvara jake bolove.

 Za tu bolest nema leka i stanje moje mame se poslednjih deset godina stalno pogoršava. Bilo je trenutaka kada joj je krvna slika bila toliko loša da joj je život bio u opasnosti ili kada je trpela tako jake bolove da više nije želela da živi.

 Svi u porodici smo Jehovini svedoci i naša skupština nam pruža veliku utehu. Primera radi, nedavno nam je jedna devojka mojih godina poslala pisamce u kom nam je napisala koliko nas voli i poručila nam da uvek možemo da računamo na nju. Predivno je imati takve prijatelje.

 Biblija mi je mnogo pomogla. Na primer, jedan od mojih omiljenih stihova je Psalam 34:18, gde stoji: „Jehova je blizu onih koji su slomljenog srca.“ Još jedan stih koji volim nalazi se u Jevrejima 13:6 i on kaže: „Jehova je moj pomoćnik, neću se bojati.“

 Taj poslednji stih mi posebno znači. Najviše se bojim da će moja mama umreti. Mnogo je volim i zahvalna sam za svaki dan proveden s njom. Taj biblijski stih me uverava da ne treba da se plašim budućnosti, šta god da mi donese.

 Bojim se još nečega. Bolest moje mame je nasledna. Ona ju je dobila od svoje majke, a ja od svoje. Upravo tako, i ja imam istu bolest. Ali Jevrejima 13:6 me uverava da će Jehova biti moj pomoćnik i u ovoj situaciji.

 U međuvremenu se trudim da cenim ono što imam sada, a ne da živim u prošlosti niti da brinem o budućnosti. Ukoliko bih upoređivala ono što mama sada može da uradi s onim što je nekada mogla, samo bih pala u depresiju. Biblija kaže da ćemo u budućnosti dobiti večni život bez bolesti, a tada će kušnje koje sada doživljavamo izgledati kao „trenutna i laka nevolja“ (2. Korinćanima 4:17; Otkrivenje 21:1-4).

 Razmisli: Šta je pomoglo Emelini da zadrži pozitivan stav? Kako ti možeš biti pozitivan kada se suočavaš s teškoćama?

 Kada sam bila u srednjoj školi moj tata je oboleo od depresije. Bilo je to kao da je moj tata nestao, a neki drugi čovek zauzeo njegovo mesto. Od tada se bori s tugom, iracionalnim strahovima i napadima panike. Tako je već 15 godina. Sigurno mu je jako teško kada ga obuzme tuga iako zna da ne postoji nijedan jedini razlog da se tako oseća.

 Mi smo Jehovini svedoci i skupština kojoj pripadamo pruža nam veliku podršku. Suvernici su nas uvek razumeli i bili ljubazni prema nama. Niko od njih nikada nije učinio ništa zbog čega bi se moj tata osećao beskorisno u skupštini. Još više ga volim kad vidim kako istrajava.

 Nedostaje mi moj stari tata – onaj koji nije bio obuzet strahovima, koji nije tugovao, već je bio srećan. Osećam se užasno kad pomislim da svakog dana mora da se bori protiv nevidljivog neprijatelja u sopstvenom umu.

 Pa ipak, tata se veoma trudi da ispravno gleda na stvari. Tokom jednog teškog perioda kroz koji je nedavno prolazio, trudio se da svakog dana pročita nešto iz Biblije, makar to bilo samo par stihova. To mu je mnogo značilo. Čak i tako naizgled mala stvar pomogla mu je da potpuno ne potone. Nikad nisam bila ponosnija na svog oca nego tokom tog teškog perioda.

 Volim stih iz Nemije 8:10 u kom stoji: „Radost Jehovina [je] vaša tvrđava.“ To je zaista tačno. Radost koju osećam dok sam u skupštini i dok sarađujem s drugima, pomaže mi da ispunim prazninu koju ponekad osećam u srcu. Taj osećaj me drži celog dana. Tatin primer me je naučio da kakvu god bitku da vodimo, Jehova će nas uvek podržati.

 Razmisli: Kako je Emili pružala podršku svom ocu? Kako bi ti mogao da pomogneš nekome ko pati od depresije?