Vrati se na sadržaj

MLADI PITAJU

Zašto uvek kažem nešto pogrešno?

Zašto uvek kažem nešto pogrešno?

 „Ponekad uspem da obuzdam jezik, ali često imam utisak da uopšte ne razmišljam šta ću da kažem.“ (Džejms)

 „Kad sam nervozna, govorim bez razmišljanja, a kada sam opuštena kažem i više nego što treba. U suštini, uvek zabrljam.“ (Mari)

 U Bibliji piše: „Jezik je vatra“ i „malo vatre zapali veliku šumu“ (Jakovljeva 3:5, 6). Da li često kažeš nešto zbog čega imaš problema s drugima? Ako ti se to dešava, ovaj članak ti može biti od pomoći.

 Zašto kažem nešto pogrešno?

 Nesavršenost. U Bibliji piše: „Svi često grešimo. Ako neko u rečima ne greši, on je savršen čovek“ (Jakovljeva 3:2). Budući da smo nesavršeni, skloni smo tome da često grešimo, a to znači da grešimo i u rečima.

 „Pošto moj mozak i jezik nisu savršeni, bilo bi suludo reći da mogu u potpunosti da ih kontrolišem.“ (Ana)

 Pričljivost. U Bibliji piše: „Mnogo reči ne biva bez greha“ (Poslovice 10:19). Ljudi koji mnogo pričaju, a malo slušaju, imaju veće šanse da kažu nešto što će druge povrediti.

 „Oni koji stalno pričaju nisu obavezno najpametniji. Isus je bio najpametniji čovek koji je ikada živeo na zemlji, a ipak je ćutao u nekim situacijama.“ (Džulija)

 Sarkazam. U Bibliji piše: „Neko ko nepromišljeno govori kao da mačem probada“ (Poslovice 12:18). Jedan oblik nepromišljenog govora jeste sarkazam. To su zajedljive opaske kojima se drugi omalovažavaju. Oni koji su sarkastični često kažu: „Samo sam se šalio!“ Ali ponižavanje drugih nikada nije zabavno. Biblija nas savetuje da odbacimo „pogrdan govor [...] zajedno sa svom zloćom“ (Efešanima 4:31).

 „Volim da zbijam šale i da zabavljam druge. Zbog toga sam ponekad sarkastična, pa imam problema s drugima.“ (Oksana)

Ono što je rečeno više se ne može povući, baš kao što se istisnuta pasta za zube ne može vratiti u tubu

 Obuzdaj jezik

 Možda ti nije lako da obuzdaš jezik, ali u tome ti mogu pomoći biblijska načela. Razmisli o ovim načelima.

 „Zadržite reči u srcu svome [...] i ćutite.“ (Psalam 4:4)

 Ćutanje je ponekad najbolji odgovor. „Ono što osećam dok sam ljuta možda će proći nakon nekog vremena“, kaže devojka po imenu Lora. „Kad se smirim, obično mi je drago što nisam rekla ono što sam mislila.“ Ako zastaneš na samo nekoliko sekundi, možeš se suzdržati da ne kažeš nešto loše.

 „Zar uho ne ispituje reči kao što nepce proba hranu?“ (Jov 12:11)

 Ako sebi najpre postaviš sledeća pitanja, kasnije nećeš osećati krivicu zbog onoga što si rekao.

  •   Da li je to istina? Da li vređa nekoga? Da li je to toliko važno da moram da kažem? (Rimljanima 14:19).

  •   Kako bih se osećao kada bi te reči bile upućene meni? (Matej 7:12).

  •   Da li time pokazujem da poštujem tuđe mišljenje? (Rimljanima 12:10).

  •   Da li je ovo pravi trenutak da to kažem? (Propovednik 3:7).

 „U poniznosti smatrajte druge većima od sebe.“ (Filipljanima 2:3)

 Ovaj savet ti može pomoći da imaš pozitivno gledište o drugima, zbog čega će ti biti lakše da zastaneš i razmisliš pre nego što nešto kažeš. Čak i ako nisi uspeo da se zaustaviš i već si svojim rečima povredio nekog, poniznost će ti pomoći da se izviniš i to što pre (Matej 5:23, 24). Ali ubuduće se trudi da vodiš više računa o onome što govoriš.