Blune su velike morske ptice koje strmoglavom brzinom uranjaju u more – brzinom koja dostiže i do 190 kilometara na čas. Prilikom njihovog uranjanja u vodu, silina udara može biti i do 20 puta veća od sile gravitacije. Kako blune uspevaju da prežive tako snažne udare?

 Razmislite o sledećem: Pre nego što udare u vodu, blune ispravljaju svoja krila uz telo, poprimajući tako aerodinamičan oblik poput strele. U tom momentu oči im prekriva zaštitna opna, a u predelu vrata i grudi naduvaju im se vazdušne kese koje ublažavaju silinu udarca, baš poput vazdušnog jastuka u vozilu.

 U trenutku kada bluna probija površinu vode, njen kljun, glava i vrat poprimaju kupast oblik. Zahvaljujući ovom obliku, silina udara se ravnomerno raspoređuje na jake mišiće njenog vrata. Njene oči se istog trenutka prilagođavaju podvodnim uslovima.

 Koliko duboko bluna može da zaroni? Zbog siline kojom se obrušava u more, može doći do dubine od oko 11 metara, ali ako se potpomogne krilima i stopalima sa plovnim kožicama, može dostići i veću dubinu. Blune su čak viđene i na dubinama većim od 25 metara. One sa lakoćom izranjaju iz vode, nakon čega su odmah spremne da se ponovo vinu u vazduh.

 Pogledajte bluninin strmoglavi let i njene ronilačke veštine

 Naučnici su dizajnirali bioničke blune, koje bi se koristile u spasilačkim akcijama. Njihova zamisao je bila da ti roboti lete, rone i da zatim ponovo uzlete. Međutim, tokom testiranja prototipa, jedan robot se nekoliko puta lomio zbog prejakih udaraca o vodu. Naučnici su zaključili da se sposobnosti njihovog robota „nisu mogle meriti sa letačkim i ronilačkim veštinama blune“.

 Do kakvog ste zaključka došli? Da li su blunine ronilačke veštine nastale evolucijom ili je to delo Stvoritelja?