Raža manta se hrani tako što, dok pliva, ustima hvata vodu zajedno sa planktonom. Dok voda prolazi kroz filter, plankton se zadržava i raža ga guta, a vodu izbacuje kroz škrge. Zanimljivo je da manta može da filtrira plankton koji je mnogo manji od otvora na njenim filterima. Ed Jang, novinar koji piše za naučne časopise, kaže da „tako nešto naprosto ne bi trebalo da bude moguće“.

 Razmislite o sledećem: Sistem za filtriranje se sastoji od pet lukova koji izgledom podsećaju na dupli češalj. Zupci, ili režnjevi, zakrivljeni su ka napred ili ka nazad. Ti režnjevi razdvajaju vodu tako da deo vode ide iznad njih, a deo između njih, čime se stvaraju mali vrtlozi.

 Kada plankton i druge čestice kojima se raža hrani naiđu na režanj, odbijaju se od njega i završavaju u ražinom grlu. Čak i čestice koje su toliko sitne da bi prošle između režnjeva, ipak ne prolaze jer vrtlozi ubrzavaju njihovo kretanje i odbijaju ih od filtera, tako da i one dospevaju u ražino grlo. Zahvaljujući ovom sistemu za filtriranje, raža uspeva da proguta čestice koje bi inače prošle između režnjeva i vratile se u more.

 Pored toga, mantin sistem za filtriranje se ne zapušava i sam se čisti, bez obzira na to koliko ona brzo pliva i koliko planktona ima u vodi.

 Naučnici po uzoru na mantin mehanizam za filtriranje pokušavaju da razviju sistem za prečišćavanje otpadnih voda koji bi zadržavao štetne čestice mikroplastike.

 Do kakvog ste zaključka došli? Da li je sistem za filtriranje ove raže nastao evolucijom ili je to neko osmislio?