Reč „duša“ u Svetom pismu je prevod hebrejske reči nefeš i grčke reči psihi. Hebrejska reč doslovno znači „biće koje diše“, a grčka reč „živo biće“. a Prema tome, duša je celokupno živo biće, a ne nešto unutar osobe što nastavlja da živi nakon smrti tela. Zapazite kako Sveto pismo pokazuje da je ljudska duša zapravo cela osoba:

•   U Svetom pismu se kaže da je prvi čovek Adam, kada ga je Jehova Bog stvorio, ’postao duša živa‘ (1. Mojsijeva 2:7, Daničić–Karadžić). Adam nije dobio dušu, već je postao živa duša, to jest osoba.

•   U Svetom pismu piše da duša može da radi, ima želju za hranom, jede, bude podložna vlastima i dodirne leš (Levitska 5:2, fusnota; Levitska 7:20; 23:30; Ponovljeni zakoni 12:20; Rimljanima 13:1, fusnota). To ne može da radi neki nevidljivi deo osobe.

Da li je duša besmrtna?

 Ne, duša je smrtna. Desetine biblijskih stihova govore da duša može umreti. Evo nekih primera:

•   „Duša koja zgreši ona će umreti“ (Jezekilj 18:4, 20, Bakotić).

•   U drevnom Izraelu, kazna za ozbiljno kršenje zakona bila je da se ’duša istrebi‘ (2. Mojsijeva 12:15, 19; 3. Mojsijeva 7:20, 21, 27; 19:8, Daničić–Karadžić). Ta osoba je trebalo „da se pogubi“ (2. Mojsijeva 31:14, Daničić–Karadžić).

•   U nekim biblijskim stihovima, izraz koji doslovno glasi „duša mrtvaca“ upotrebljen je za telo umrlog (Levitska 21:11, fusnota; Brojevi 6:6, fusnota). Iako u mnogim prevodima Svetog pisma na tim mestima stoji „leš“ i „mrtvac“, hebrejska reč u izvornom tekstu je nefeš, to jest „duša“.

„Duša“ može označavati „život“

 U Svetom pismu se reč „duša“ koristi i kao sinonim za „život“. Na primer, u Jovu 33:22 hebrejska reč za „dušu“ (nefeš) upotrebljena je u istom značenju kao i reč „život“. Takođe, iz Svetog pisma vidimo da osoba može izložiti opasnosti ili izgubiti svoju dušu, to jest život (Izlazak 4:19; Sudije 9:17; Filipljanima 2:30).

 Takva upotreba reči „duša“ pomaže nam da razumemo zašto u Bibliji postoji izraz ’rastavljati se s dušom‘ (1. Mojsijeva 35:18, Daničić–Karadžić). Time se u prenesenom smislu govori da se život te osobe završava. U nekim prevodima je taj izraz preveden rečima „dok je bila na izdisaju“ (Postanak 35:18, Good News Translation; New Jerusalem Bible).

Odakle potiče verovanje u besmrtnu dušu

 Hrišćanske denominacije koje veruju da je duša besmrtna nisu uzele to verovanje iz Svetog pisma, već iz drevne grčke filozofije. U delu Encyclopædia Britannica piše: „Kada se u Bibliji pominje duša, zapravo se govori o pojmu životnog daha, a ne da su nematerijalna duša i materijalno telo nešto odvojeno. Hrišćansko učenje o razdvajanju duše od tela potiče od drevnih Grka.“

 Bog ne odobrava da se njegova učenja mešaju s ljudskom filozofijom, kao što je verovanje o besmrtnoj duši. Zapravo, Sveto pismo nas upozorava: „Pazite da vas neko ne odmami filozofijom i praznom prevarom, što je zasnovano na ljudskom predanju“ (Kološanima 2:8).