Izraz „milosrdni Samarićanin“ obično se odnosi na osobu koja pomaže nekome ko je u nevolji. Potiče iz jedne priče koju je Isus ispričao da bi objasnio da čovek koji želi da bude dobar bližnji pomaže drugima bez obzira koje su rase ili nacionalnosti. a

U ovom članku

•  O čemu se radi u priči o „milosrdnom Samarićaninu“?

•  Zašto je Isus ispričao ovu priču?

•  Koja je pouka ove priče?

•  Ko su bili Samarićani?

•  Da li se radi o istinitoj priči?

Isusova priča u kratkim crtama glasi: Jedan Judejac je išao iz Jerusalima za Jerihon. Na putu je opljačkan, pretučen i ostavljen da umre.

Judejski sveštenik, a kasnije i jedan od judejskih verskih vođa, samo su prošli pored njega. Iako su bili iz istog naroda, nijedan od njih nije stao da pomogne tom jadnom čoveku.

Na kraju je tim putem prošao čovek druge nacionalnosti. Bio je to jedan Samarićanin (Luka 10:33; 17:16-18). On se sažalio na tog čoveka i previo mu rane. Zatim ga je odveo u gostionicu gde su prenoćili. Sutradan je gostioničaru dao novac i rekao mu da se pobrine za tog čoveka i da će mu sledeći put platiti sve što potroši preko toga (Luka 10:30-35).

Isus je ovu priču ispričao čoveku koji je smatrao da su njegovi bližnji samo oni koji pripadaju njegovom narodu i njegovoj religiji. Isus je time želeo da ga pouči nečem veoma važnom, naime da treba da proširi svoje shvatanje o tome ko je njegov bližnji (Luka 10:36, 37). Ova priča je zabeležena u Svetom pismu za pouku svima koji žele da ugode Bogu (2. Timoteju 3:16, 17).

Pouka ove priče je da se samilost pokazuje delima. Dobar čovek preduzima nešto da pomogne onome ko je u nevolji, bez obzira na to koje je rase ili nacionalnosti. On se ponaša prema drugima onako kako bi želeo da se oni ponašaju prema njemu (Matej 7:12).

Područje na kom su živeli Samarićani protezalo se severno od Judeje. Neki od njih su bili potomci Judejaca koji su sklapali brakove sa pripadnicima drugih naroda.

U Isusovo vreme, Samarićani su već bili razvili svoju religiju. Prihvatali su prvih pet knjiga hebrejskog dela Svetog pisma dok su ostale uglavnom odbacivali.

Mnogi Judejci u Isusovo vreme prezirali su Samarićane i izbegavali su kontakt s njima (Jovan 4:9). Neki Judejci su koristili izraz „Samarićanin“ kada su želeli da nekoga uvrede (Jovan 8:48).

Sveto pismo ne kaže da li je priča o Samarićaninu zasnovana na istinitom događaju. Međutim, Isus je u svojim učenjima često koristio dobro poznata mesta i običaje da bi njegovi slušaoci lako izvukli pouku iz onoga što im je govorio.

Mnogi detalji iz ove priče su istorijski tačni. Na primer:

• Put od Jerusalima do Jerihona, dugačak nešto više od 20 kilometara, na deonici od jednog kilometra zaista je išao nizbrdo. Zato je tačno ono što stoji u biblijskom zapisu, naime da su oni koji su išli prema Jerihonu silazili iz Jerusalima (Luka 10:30).

• Sveštenici i Leviti koji su živeli u Jerihonu redovno su tim putem išli za Jerusalim.

• Razbojnici su često vrebali duž tog puta koji je prolazio kroz pustoš, naročito one koji su putovali sami.