Žene u Svetom pismu – šta od njih možemo naučiti?

POKRENI

Odgovor iz Svetog pisma

Sveto pismo govori o mnogim ženama čiji nam život pruža dragocene pouke (Rimljanima 15:4; 2. Timoteju 3:16, 17). Ovaj članak ukratko navodi samo neke od žena koje se pominju u Bibliji. Mnoge od njih su nam dale primer vredan oponašanja. Druge su pomenute kao primer koji nas upozorava kako ne treba da postupamo (1. Korinćanima 10:11; Jevrejima 6:12).

Avigeja

Ko je bila Avigeja? Bila je žena bogatog, ali okrutnog čoveka po imenu Naval. Međutim, Avigeja je bila razborita, ponizna i lepa, kako fizički tako i u duhovnom smislu (1. Samuilova 25:3).

Po čemu je poznata? Avigeja je postupila mudro i razborito da bi izbegla tragediju. Ona i Naval su živeli na području gde se David, budući kralj Izraela, skrivao kao begunac. Dok su David i njegovi ljudi boravili na tom mestu, štitili su Navalova stada ovaca od razbojnika. Ali kada su Davidovi glasnici zamolili Navala da im da malo hrane, on je to drsko odbio. David je bio strašno ljut. Tada je sa svojim ljudima krenuo da ubije Navala i sve muškarce iz njegove kuće (1. Samuilova 25:10-12, 22).

Čim je čula šta je njen suprug uradio, Avigeja je brzo reagovala. Svojim slugama je dala puno hrane da je odnesu Davidu i njegovim ljudima, a onda je i sama krenula za njima kako bi preklinjala Davida za milost (1. Samuilova 25:14-19, 24-31). Kada je David video njen dar, zapazio njenu poniznost i saslušao njene mudre reči, shvatio je da ju je Bog upotrebio da spreči tragediju (1. Samuilova 25:32, 33). Ubrzo posle toga, Naval je umro a Avigeja je postala Davidova žena (1. Samuilova 25:37-41).

Šta učimo od Avigeje? Iako je bila lepa i bogata, nije imala previsoko mišljenje o sebi. Da bi sačuvala mir, bila je spremna da se izvini za nešto za šta uopšte nije bila kriva. Smireno se suočila sa napetom situacijom i postupila je taktično, hrabro i snalažljivo.

▸ Nešto više o Avigeji saznaćete u članku „Ona je postupala razborito“.

Ana

Ko je bila Ana? Ana je bila udata za Elkanu i bila je majka Samuila, koji je postao istaknuti prorok u drevnom Izraelu (1. Samuilova 1:1, 2, 4-7).

Po čemu je poznata? Dok je bila nerotkinja, Ana je tražila utehu od Boga. Anin muž je imao i drugu ženu. Ta žena, Fenina, imala je decu, dok Ana dugo nakon udaje nije mogla da rodi. Fenina joj se okrutno rugala, ali se Ana molila Bogu za utehu. Zavetovala se Bogu da će, ukoliko joj podari sina, to dete dati da služi u šatoru sastanka, gde su Izraelci obožavali Jehovu (1. Samuilova 1:11).

Bog je uslišio Anine molitve i rodila je Samuila. Ana je održala svoje obećanje i odvela Samuila da služi u šatoru sastanka još dok je bio vrlo mali (1. Samuilova 1:27, 28). Svake godine mu je pravila tuniku i donela je u šator sastanka. Bog je s vremenom blagoslovio Anu tako da je imala još petoro dece – tri sina i dve ćerke (1. Samuilova 2:18-21).

Šta učimo od Ane? Anine iskrene molitve pomogle su joj da izdrži kušnje. Njena molitva zahvalnosti, zapisana u 1. Samuilovoj 2:1-10, odražava njenu duboku veru u Boga.

▸ Nešto više o Ani saznaćete u članku „Izlila je srce Bogu u molitvi“.
▸ Odgovor na pitanje zbog čega je Bog dozvoljavao poligamiju, nalazi se u članku „Da li Bog odobrava poligamiju?“

Dalila

Ko je bila Dalila? Bila je žena u koju se zaljubio izraelski sudija Samson (Sudije 16:4, 5).

Po čemu je poznata? Uzela je novac od filistejskih vođa kako bi izdala Samsona, preko koga je Bog izbavljao Izraelce od Filisteja. Filisteji nisu mogli da ga savladaju zbog njegove čudesne snage (Sudije 13:5). Zato su zatražili pomoć od Dalile.

Filisteji su podmitili Dalilu da otkrije odakle Samsonu tako ogromna snaga. Prihvatila je novac i posle nekoliko pokušaja konačno je uspela da otkrije Samsonovu tajnu (Sudije 16:15-17). Odmah je to prenela Filistejima, koji su ga uhvatili i zatvorili (Sudije 16:18-21).

Šta učimo od Dalile? Dalilin primer je upozorenje za nas. Obuzeta pohlepom, obmanjivala je Jehovinog slugu, bila mu je neverna i bila je sebična.

Devora

Ko je bila Devora? Ona je bila proročica preko koje je izraelski Bog, Jehova, svom narodu otkrivao šta očekuje od njih i šta namerava da uradi. Bog je preko nje takođe rešavao probleme među Izraelcima (Sudije 4:4, 5).

Po čemu je poznata? Proročica Devora je hrabro podržavala Božje verne sluge. Po Jehovinoj zapovesti pozvala je Varaka da povede izraelsku vojsku protiv Hananaca koji su ih tlačili (Sudije 4:6, 7). Kada je Varak zatražio od Devore da krene s njim, nije se uplašila, već je spremno prihvatila njegov poziv (Sudije 4:8, 9).

Kada je Bog obezbedio Izraelcima ubedljivu pobedu, Devora je napisala barem jedan deo pesme koju su Varak i ona pevali proslavljajući pobedu. U toj pesmi je pomenula drugu hrabru ženu, Jailju, ističući njenu važnu ulogu u pobedi protiv Hananaca (Sudije, 5. poglavlje).

Šta učimo od Devore? Devora je bila požrtvovana i hrabra. Podsticala je druge da rade ono što je ispravno u Božjim očima. Kada su postupali tako, nesebično ih je hvalila za njihova dela.

▸ Nešto više o Devori saznaćete u članku „Ustala sam kao majka u Izraelu“.

Eva

Ko je bila Eva? Bila je prva žena koju je Bog stvorio i prva žena koja se pominje u Bibliji.

Po čemu je poznata? Eva nije poslušala jednu jasnu Božju zapovest. Eva je, kao i njen muž Adam, bila stvorena kao savršeno ljudsko biće sa slobodom izbora i sposobnošću da razvija osobine koje ima i Bog, kao što su ljubav i mudrost (Postanak 1:27). Eva je znala da je Bog rekao Adamu da će, ukoliko jedu plod sa određenog drveta, umreti. Satana ju je prevarom naveo da mu poveruje da neće umreti. U stvari, naveo ju je da poveruje da će imati bolji život ako ne posluša Boga. Ona je okusila plod a zatim je navela i svog muža da to isto uradi (Postanak 3:1-6; 1. Timoteju 2:14).

Šta učimo od Eve? Evin primer nas upozorava koliko je opasno razvijati neispravne želje. Suprotno Božjoj jasnoj zapovesti, razvila je veoma jaku želju da uzme ono što joj ne pripada (Postanak 3:6; 1. Jovanova 2:16).

Jailja

Ko je bila Jailja? Bila je žena Evera, koji nije bio Izraelac. Jailja se hrabro zauzela za Božji narod.

Po čemu je poznata? Jailja je postupila odlučno kada je Sisara, zapovednik hananske vojske, došao u njen šator. Sisara je izgubio bitku protiv Izraela i tražio je mesto gde će se sakriti i odmoriti. Jailja ga je pozvala u svoj šator da se skloni. Ubila ga je dok je spavao (Sudije 4:17-21).

Jailja je time ispunila ono što je prorekla Devora: „Jer će Jehova Sisaru predati jednoj ženi u ruke“ (Sudije 4:9). Zbog svoje važne uloge, za Jailju se kaže da je bila „blagoslovljena [...] više od svih žena“ (Sudije 5:24).

Šta učimo od Jailje? Jailja je preduzela inicijativu i postupila je hrabro. Njen primer pokazuje kako Bog može da upravlja događajima tako da ispuni svoja proročanstva.

Jezavelja

Ko je bila Jezavelja? Bila je žena izraelskog kralja Ahava. Nije bila Izraelka i nije obožavala Jehovu, već se klanjala hananskom bogu Valu.

Po čemu je poznata? Kraljica Jezavelja je bila dominantna, nemilosrdna i nasilna. Podržavala je obožavanje Vala i polni nemoral koji je bio deo tog obožavanja. Istovremeno je pokušavala da iskoreni obožavanje pravog Boga, Jehove (1. Kraljevima 18:4, 13; 19:1-3).

Jezavelja se služila lažima i ubistvom da bi dobila ono što želi (1. Kraljevima 21:8-16). Kao što je Bog i prorekao, umrla je užasnom smrću i nije sahranjena (1. Kraljevima 21:23; 2. Kraljevima 9:10, 32-37).

Šta učimo od Jezavelje? Jezaveljin primer je upozorenje za nas. U moralnom smislu je bila toliko loša i beskrupulozna da je njeno ime postalo sinonim za besramnu, nemoralnu i neobuzdanu ženu.

Jestira

Ko je bila Jestira? Jestira je bila Jevrejka kojom se persijski kralj Asvir oženio, čime je postala kraljica.

Po čemu je poznata? Kraljica Jestira je iskoristila svoj uticaj da spreči istrebljenje svog naroda. Otkrila je da je izdat dekret po kom je određen datum kada će svi Jevreji koji žive u Persijskom carstvu biti ubijeni. Ovaj zao plan skovao je čovek po imenu Aman, koji je bio upravitelj Persijskog carstva (Jestira 3:13-15; 4:1, 5). Uz pomoć starijeg rođaka Mardoheja, rizikujući sopstveni život, Jestira je otkrila plan svom suprugu, kralju Asviru (Jestira 4:10-16; 7:1-10). Asvir je tada dozvolio Jestiri i Mardoheju da izdaju drugi dekret koji je omogućio Jevrejima da se brane. Jevreji su u potpunosti porazili svoje neprijatelje (Jestira 8:5-11; 9:16, 17).

Šta učimo od Jestire? Kraljica Jestira je pružila izuzetan primer hrabrosti, poniznosti i skromnosti (Psalam 31:24; Filipljanima 2:3). Nije bila ponosna zbog svoje lepote i položaja, već je skromno tražila savet i pomoć. Sa svojim mužem je razgovarala taktično i s puno poštovanja, ali bila je i odvažna. A u vreme kada su Jevreji bili u najvećoj opasnosti, hrabro je otkrila da pripada tom narodu.

▸ Nešto više o Jestiri saznaćete u člancima „Zauzela se za Božji narod“ i „Postupala je mudro, hrabro i nesebično“.

Lija

Ko je bila Lija? Bila je prva žena patrijarha Jakova. Njena mlađa sestra Rahela bila je njegova druga žena (Postanak 29:20-29).

Po čemu je poznata? Lija je rodila Jakovu šestoricu sinova (Ruta 4:11). Jakov je želeo da se oženi Rahelom, a ne Lijom. Ipak, njihov otac Lavan ga je prevario i poslao Liju da zauzme Rahelino mesto. Kada je Jakov shvatio da je prevaren i da se oženio Lijom, suprotstavio se Lavanu. Lavan je tvrdio da nije običaj da se mlađa ćerka uda pre starije. Nedelju dana kasnije, Jakov se oženio i Rahelom (Postanak 29:26-28).

Jakov je voleo Rahelu više nego Liju (Postanak 29:30). Zbog toga je Lija bila ljubomorna i borila se sa svojom sestrom za Jakovljevu ljubav i pažnju. Bog je obratio pažnju na Lijina osećanja i blagoslovio ju je tako što je rodila sedmoro dece – šestoricu sinova i jednu ćerku (Postanak 29:31).

Šta učimo od Lije? Lija se oslanjala na Boga tako što mu se molila, a problemi u porodici nisu je sprečili da vidi kako joj Bog pomaže (Postanak 29:32-35; 30:20). Njen život je realno pokazao sve posledice poligamije koju je Bog tolerisao u to vreme. Njegova merila za brak od početka su jasna – muž i žena mogu da imaju samo jednog supružnika (Matej 19:4-6).

▸ Nešto više o Liji saznaćete u članku „Nesrećne sestre koje su ’podigle Izraelov dom‘“.
▸ Odgovor na pitanje zbog čega je Bog dozvoljavao poligamiju nalazi se u članku „Da li Bog odobrava poligamiju?“

Lotova žena

Ko je bila Lotova žena? Biblija ne pominje njeno ime, ali nam otkriva da je imala dve ćerke i da je sa svojom porodicom živela u gradu Sodomu (Postanak 19:1, 15).

Po čemu je poznata? Lotova žena nije poslušala Božju zapovest. Bog je odlučio da uništi Sodom i okolne gradove zbog njihovog veoma nemoralnog načina života. Pošto je Bog voleo pravednog Lota i njegovu porodicu koja je živela u Sodomu, poslao je dva anđela da ih odvedu na bezbedno mesto (Postanak 18:20; 19:1, 12, 13).

Anđeli su rekli Lotovoj porodici da pobegnu iz tog područja i da se ne osvrću jer će u suprotnom poginuti (Postanak 19:17). Lotova žena nije poslušala, „obazrela se i postala stub soli“ (Postanak 19:26).

Šta učimo od Lotove žene? Njena priča nas upozorava na to koliko je opasno zavoleti materijalne stvari do te mere da prestanemo da slušamo Boga. Isus je njen primer pomenuo kao upozorenje. Rekao je: „Setite se Lotove žene“ (Luka 17:32).

Marija Magdalena

Ko je bila Marija Magdalena? Bila je odana Isusova učenica.

Po čemu je poznata? Marija Magdalena je bila jedna od nekoliko žena koje su putovale sa Isusom i njegovim učenicima. Velikodušno je koristila sredstva koja je imala kako bi se brinula za njihove potrebe (Luka 8:1-3). Sledila je Isusa sve do kraja njegove službe i ostala je uz njega i kada je bio pogubljen. Imala je čast da bude među prvima koji su videli Isusa nakon što je uskrsnuo (Jovan 20:11-18).

Šta učimo od Marije? Marija Magdalena je velikodušno podupirala Isusovu službu i ostala mu verna do kraja.

Marija (Isusova majka)

Ko je bila Marija? Bila je mlada Jevrejka, devica u vreme kada je rodila Isusa, Božjeg sina koji je bio začet putem čuda.

Po čemu je poznata? Marija je ponizno vršila Božju volju. Bila je verena za Josifa kada joj se pojavio anđeo i rekao joj da će zatrudneti i roditi dugo iščekivanog Mesiju (Luka 1:26-33). Dragovoljno je prihvatila svoju ulogu. Nakon što je Isus rođen, Marija i Josif su dobili četiri sina i najmanje dve ćerke. To znači da Marija nije ostala devica (Matej 13:55, 56). Iako je imala jedinstvenu ulogu, nikada nije želela da je drugi slave ili da se ophode prema njoj na neki poseban način, kako tokom Isusove službe, tako i u vreme prve hrišćanske skupštine.

Šta učimo od Marije? Marija je bila verna žena koja je dragovoljno prihvatila ozbiljnu odgovornost. Odlično je poznavala svete spise. Izgleda da je oko 20 puta citirala te spise kada je izgovorila reči zapisane u Luki 1:46-55.

▸ Nešto više o Mariji saznaćete u članku „Pouke iz primera Isusove majke Marije“.

Marija (Martina i Lazareva sestra)

Ko je bila Marija? Zajedno sa bratom Lazarom i sestrom Martom bila je blizak Isusov prijatelj.

Po čemu je poznata? Marija je više puta dokazala da poštuje Isusa kao Božjeg sina. Iskazala je veru u to da je Isus mogao da spreči smrt njenog brata Lazara i bila je prisutna kada ga je Isus uskrsnuo. Njena sestra Marta ju je kritikovala jer je odabrala da sluša Isusa umesto da joj pomaže oko kućnih poslova. Ali Isus je pohvalio Mariju što je na prvo mesto stavljala duhovne stvari (Luka 10:38-42).

Drugom prilikom, Marija je bila izuzetno velikodušna kada je izlila bočicu „skupocenog mirisnog ulja“ na Isusovu glavu i noge (Matej 26:6, 7). Ostali su je optužili da je rasipnica. Ali Isus ju je branio rečima: „Gde god se bude propovedala ova dobra vest [o Božjem Kraljevstvu], po celom svetu, govoriće se i to što je učinila ova žena, kao sećanje na nju“ (Matej 24:14; 26:8-13).

Šta učimo od Marije? Marija je razvijala duboku veru. Služba Bogu joj je bila preča od svakodnevnih stvari. Ponizno je poštovala Isusa, čak i kad je to podrazumevalo značajne finansijske troškove.

Marija (Mojsijeva i Aronova sestra)

Ko je bila Marija? Bila je Mojsijeva i Aronova sestra. Ona je prva žena koja se u Bibliji naziva proročicom.

Po čemu je poznata? Kao proročica, imala je ulogu u objavljivanju Božjih poruka. Imala je istaknuto mesto u Izraelu i pevala je zajedno sa muškarcima pobedničku pesmu nakon što je Bog uništio egipatsku vojsku u Crvenom moru (Izlazak 15:1, 20, 21).

Vremenom su Marija i Aron počeli da kritikuju Mojsija. Očigledno su postali ponosni i ljubomorni. Bog je to „slušao“ i snažno ih je prekorio (Brojevi 12:1-9). Tada je Mariju kaznio gubom, verovatno jer je ona započela sa kritikama. Kada se Mojsije molio za nju, Bog ju je izlečio. Posle sedmodnevnog karantina, bilo joj je dozvoljeno da se priključi izraelskom narodu (Brojevi 12:10-15).

Biblija pokazuje da je Marija prihvatila ispravku. Vekovima kasnije, Bog je ukazao na njenu jedinstvenu ulogu kada je podsetio Izraelce na sledeće: „Poslao sam pred tobom Mojsija, Arona i Mariju“ (Mihej 6:4).

Šta učimo od Marije? Marijina priča nam pokazuje da Bog obraća pažnju na to šta njegove sluge govore jedni drugima ili jedni o drugima. Takođe učimo da, ako želimo da ugodimo Bogu, moramo da se čuvamo ponosa i ljubomore – što može da nas navede da kažemo nešto o drugima što bi ih moglo dovesti na loš glas.

Marta

Ko je bila Marta? Bila je Marijina i Lazareva sestra. Njih troje su živeli u selu Vitaniji, blizu Jerusalima.

Po čemu je poznata? Marta je blizak prijatelj Isusa Hrista, koji je „voleo Martu, njenu sestru i Lazara“ (Jovan 11:5). Marta je bila veoma gostoljubiva. Tokom jedne Isusove posete, Marija je odabrala da sluša Isusa, dok je Marta bila zaokupljena kućnim poslovima. Marta mu se požalila da joj Marija ne pomaže. Isus je s puno obzira ispravio Martino gledište (Luka 10:38-42).

Kad se Lazar razboleo, Marta i njena sestra su pozvale Isusa da dođe, uverene da on može da izleči njihovog brata (Jovan 11:3, 21). Ali Lazar je umro. Martin razgovor sa Isusom pokazuje da je čvrsto verovala u biblijsko obećanje o uskrsenju i u Isusovu moć da ga vrati u život (Jovan 11:20-27).

Šta učimo od Marte? Marta je bila veoma gostoljubiva. Bez pogovora je prihvatila savet. Otvoreno je govorila o svojim osećanjima i o svojoj veri.

▸ Nešto više o Marti saznaćete u članku „Ja verujem“.

Rava

Ko je bila Rava? Bila je prostitutka koja je živela u hananskom gradu Jerihonu. Kasnije je počela da služi Jehovi.

Po čemu je poznata? Rava je sakrila dvojicu Izraelaca koji su došli da izvide zemlju. To je učinila jer je čula priče o tome kako je izraelski Bog Jehova izbavio svoj narod iz Egipta, a kasnije ih zaštitio od napada Amoreja.

Rava je pomogla uhodama i zamolila ih da poštede nju i njenu porodicu kada Izraelci budu došli da unište Jerihon. Pristali su na to, ali pod određenim uslovima. Moralo je sve da ostane tajna, njena porodica i ona trebalo je da budu u njenoj kući kada Izraelci napadnu grad, a na prozoru je trebalo da ostavi crvenu uzicu, kako bi njena kuća bila uočljiva. Rava je poslušala sva ova uputstva tako da su ona i njena porodica preživeli pad Jerihona.

Rava se kasnije udala za Izraelca i postala pretkinja kralja Davida i Isusa Hrista (Isus Navin 2:1-24; 6:25; Matej 1:5, 6, 16).

Šta učimo od Rave? Biblija govori o Ravi kao o izvanrednom primeru vere (Jevrejima 11:30, 31; Jakovljeva 2:25). Njena priča pokazuje da Bog oprašta, da je nepristrastan i da blagosilja one koji veruju u njega, bez obzira na njihovo poreklo.

▸ Nešto više o Ravi saznaćete u članku „Ona je zbog dela bila proglašena pravednom“.

Rahela

Ko je bila Rahela? Ona je bila Lavanova ćerka i omiljena žena patrijarha Jakova.

Po čemu je poznata? Rahela se udala za Jakova i rodila mu dva sina, od kojih je poteklo 12 plemena drevnog Izraela. Rahela je upoznala svog budućeg muža dok je čuvala očevo stado ovaca (Postanak 29:9, 10). U poređenju sa starijom sestrom Lijom, bila je „lepa stasa“ (Postanak 29:17).

Jakov se zaljubio u Rahelu i pristao je da radi sedam godina da bi mogao da je oženi (Postanak 29:18). Ipak, Lavan ga je prevario tako što mu je prvo Liju dao za ženu, posle čega mu je dozvolio da se oženi i Rahelom (Postanak 29:25-27).

Jakov je voleo Rahelu i njena dva sina više nego što je voleo Liju i decu koju je dobio s njom (Postanak 37:3; 44:20, 27-29). Zbog toga je postojalo suparništvo između njegove dve žene (Postanak 29:30; 30:1, 15).

Šta učimo od Rahele? Rahela je podnosila tešku porodičnu situaciju i nije izgubila veru u to da će Bog čuti njene molitve (Postanak 30:22-24). Njena životna priča pokazuje koliko porodičnih problema uzrokuje poligamija. Ono što je Rahela doživela pokazuje koliko je mudro držati se Božjeg prvobitnog merila za brak – da muškarac ima samo jednu ženu (Matej 19:4-6).

▸ Nešto više o Raheli saznaćete u članku „Nesrećne sestre koje su ’podigle Izraelov dom‘“.
▸ Odgovor na pitanje zbog čega je Bog neko vreme u svom narodu tolerisao poligamiju, nalazi se u članku „Da li Bog odobrava poligamiju?“

Rebeka

Ko je bila Rebeka? Rebeka je bila Isakova žena i majka blizanaca, Jakova i Isava.

Po čemu je poznata? Rebeka je vršila Božju volju, čak i kada je to bilo teško. Dok je jednom prilikom zahvatala vodu iz bunara, jedan čovek ju je zamolio za malo vode. Rebeka mu je odmah dala da pije i ponudila da napoji i njegove kamile (Postanak 24:15-20). Taj čovek bio je Avrahamov sluga i prešao je dalek put da bi pronašao ženu za Avrahamovog sina Isaka (Postanak 24:2-4). On se molio za Božji blagoslov. Kada je video Rebekinu marljivost i gostoljubivost, razumeo je da je Bog odgovorio na njegovu molitvu i pokazao mu da je ona njegov izbor za Isaka (Postanak 24:10-14, 21, 27).

Kada je Rebeka saznala povod dolaska tog čoveka, prihvatila je da pođe s njim i postane Isakova žena (Postanak 24:57-59). Rebeka je kasnije rodila dvojicu dečaka, blizance. Bog joj je otkrio da će njen stariji sin Isav služiti mlađem, Jakovu (Postanak 25:23). Kada je Isak odlučio da blagoslovi Isava kao prvorođenca, Rebeka se pobrinula da blagoslov dobije Jakov, u skladu sa onim što je znala da je Božja volja (Postanak 27:1-17).

Šta učimo od Rebeke? Rebeka je bila skromna, marljiva i gostoljubiva – što su osobine koje su je činile dobrom ženom, majkom i slugom pravog Boga.

▸ Više o Rebeki saznaćete u članku „Ona je bila spremna da pođe“.

Ruta

Ko je bila Ruta? Ruta je bila Moavka koja je napustila svoje bogove i svoju zemlju da bi služila Jehovi u Izraelu.

Po čemu je poznata? Ruta je pokazala izuzetnu ljubav prema svojoj svekrvi, Nojemini. Zbog gladi u Izraelu, Nojemina je sa mužem i njihova dva sina izbegla u Moav. Njihovi sinovi su se oženili Moavkama – Rutom i Orfom. Međutim, s vremenom su Nojeminin muž i dvojica sinova preminuli, a njih tri su ostale udovice.

Po završetku suše, Nojemina je odlučila da se vrati u Izrael. Ruta i Orfa su htele da pođu s njom. Ali Nojemina im je rekla da se vrate svojim rođacima. Orfa je to i učinila (Ruta 1:1-6, 15). Međutim, Ruta je verno ostala uz svoju svekrvu. Volela je Nojeminu i želela je da služi njenom Bogu, Jehovi (Ruta 1:16, 17; 2:11).

Zbog toga što je bila odana snaha i marljiva radnica, stekla je dobru reputaciju u Nojemininom rodnom gradu, Vitlejemu. Bogati zemljoposednik Voz bio je oduševljen Rutinim ponašanjem tako da je velikodušno obezbedio hranu za nju i Nojeminu (Ruta 2:5-7, 20). Kasnije se Ruta udala za Voza i postala pretkinja kralja Davida i Isusa Hrista (Matej 1:5, 6, 16).

Šta učimo od Rute? Iz ljubavi prema Nojemini i Jehovi, Ruta je bila spremna da napusti svoju porodicu i dom. Bila je marljiva, posvećena i odana, čak i u teškim trenucima.

▸ Nešto više o Ruti saznaćete u člancima „Kuda ti ideš, ići ću i ja“ i „Izuzetna žena“.

Sara

Ko je bila Sara? Sara je bila Avrahamova žena i Isakova majka.

Po čemu je poznata? Napustila je lagodan život u bogatom gradu Uru jer je verovala u obećanja koja je Bog dao njenom mužu Avrahamu. Bog je rekao Avrahamu da napusti Ur i da se preseli u hanansku zemlju. Obećao je da će ga blagosloviti i od njega načiniti veliki narod (Postanak 12:1-5). Sara je u to vreme imala oko 60 godina. Od tada su ona i njen muž živeli u šatorima kao nomadi.

Iako ju je takav život izložio opasnosti, Sara je podržavala Avrahama koji je sledio Božje vođstvo (Postanak 12:10, 15). Sara godinama nije mogla da ima decu, zbog čega je bila veoma tužna. Ipak, Bog je obećao da će blagosloviti Avrahamovo potomstvo (Postanak 12:7; 13:15; 15:18; 16:1, 2, 15). Obećao je i da će Sara roditi dete Avrahamu. Ona je zaista i rodila dete kada je već bila u dubokoj starosti, u godinama kada žene više ne mogu da rađaju. Imala je 90 godina, a njen muž je imao 100 godina (Postanak 17:17; 21:2-5). Sinu su dali ime Isak.

Šta učimo od Sare? Sarin primer nas uči da uvek možemo da verujemo da će Bog ispuniti svoja obećanja, čak i ona koja izgledaju nemoguća! (Jevrejima 11:11). A njen primer kao supruge naglašava koliko je važno iskazivati poštovanje u braku (1. Petrova 3:5, 6).

▸ Nešto više o Sari saznaćete u člancima „Žena izuzetne lepote“ i „Bog ju je nazvao kneginjom“.

Sulamka

Ko je bila Sulamka? Bila je lepa devojka sa sela i glavna junakinja biblijske knjige Pesma nad pesmama. Biblija ne otkriva njeno ime.

Po čemu je poznata? Sulamka je ostala verna pastiru kojeg je volela (Pesma nad pesmama 2:16). Njena izuzetna lepota privukla je pažnju bogatog kralja Solomona, koji je pokušao da pridobije njenu naklonost (Pesma nad pesmama 7:6). Iako su je drugi podsticali da izabere Solomona, Sulamka je to odbila. Volela je skromnog pastira i bila mu je verna (Pesma nad pesmama 3:5; 7:10; 8:6).

Šta učimo od Sulamke? I pored svoje lepote i pažnje koju je privlačila, zadržala je skromno mišljenje o sebi. Nije dozvolila da njena ljubav prema mladom pastiru bude uzdrmana pod pritiskom sredine ili zbog mogućnosti da postane bogata i slavna. Držala je emocije pod kontrolom i ostala moralno čestita.