Bogataš i Lazar su likovi iz jedne Isusove priče (Luka 16:19-31). Oni predstavljaju dve grupe ljudi: (1) ponosne jevrejske verske vođe iz Isusovog vremena i (2) iskrene obične ljude koji su prihvatili Isusova učenja.

U ovom članku

•  O čemu govori Isusova priča o bogatašu i Lazaru?

•  Da li je ovo istinita priča?

•  Da li ova priča potvrđuje da postoji pakao?

•  Zašto je Isus ispričao priču o bogatašu i Lazaru?

 U 16. poglavlju Luke, Isus je opisao dvojicu ljudi kojima su se okolnosti u životu drastično promenile.

 Evo Isusove priče u kratkim crtama: Bogati čovek je živeo u raskoši. Prosjaka po imenu Lazar su donosili pred njegova vrata i on se nadao da će dobiti nešto hrane koja padne s bogataševog stola. Kasnije je Lazar umro i anđeli su ga odneli kod Avrahama. I bogati čovek je umro i bio je sahranjen. U ovoj priči, obojica su u svesnom stanju nakon smrti. Bogati čovek se mučio u rasplamsaloj vatri i molio je Avrahama da pošalje Lazara da umoči vrh prsta u vodu i rashladi mu jezik. Avraham je odbio njegovu molbu i rekao da su se sada i njegove i Lazareve okolnosti potpuno promenile i da je između njih velika provalija koja se ne može preći.

 Nije. Isus je ovo ispričao da bi svojim slušaocima preneo jednu pouku. S tim se slažu i biblisti. Na primer, u izdanju Luterove Biblije iz 1912, na tom mestu se nalazi podnaslov koji ovaj zapis uvodi kao poučnu priču. Osim toga, u katoličkoj Jeruzalemskoj Bibliji se na ovom mestu nalazi fusnota u kojoj piše da je to „poređenje u obliku priče bez ikakvog ukazivanja na neke istorijske ličnosti“.

 Da li je Isus ovde govorio o zagrobnom životu? Da li je hteo da kaže da nakon smrti neki idu u pakao, a da su Avraham i Lazar otišli na nebo? Postoji nekoliko logičnih argumenata koji pokazuju da nije mislio na to.

 Na primer:

•   Da se bogati čovek stvarno mučio u doslovnoj vatri, zar ne bi ta kap vode sa Lazarevog prsta u momentu isparila?

•   Čak i ako ne bi isparila, da li bi ta jedna kap mogla olakšati muke tom bogatom čoveku?

•   Kako je moguće da je Avraham bio na nebu ako je Isus jasno rekao da do tada niko nije otišao na nebo? (Jovan 3:13).

 Ne. Neki se slažu da to nije istinita priča, ali smatraju da se kroz nju ipak provlači ideja da dobri ljudi idu na nebo, a zli u pakao. a

 Zašto takav zaključak nije logičan?

 Učenje o paklu se ne slaže sa onim što Sveto pismo kaže o tome šta se dešava kad čovek umre. Na primer, ono ne kaže da posle smrti svi dobri ljudi bivaju nagrađeni životom na nebu, a da zli bivaju kažnjeni mučenjem u paklu. Baš naprotiv, u njemu jasno piše: „Živi znaju da će umreti, a mrtvi ne znaju ništa“ (Propovednik 9:5).

 Isus je ovom pričom ukazao na to da će dve grupe ljudi doživeti veliku promenu.

 Bogataš je po svemu sudeći predstavljao jevrejske verske vođe, a za njih se kaže da su „voleli novac“ (Luka 16:14). Oni su slušali Isusa, ali su odbacili njegova učenja. Prezirali su običan narod (Jovan 7:49).

 Lazar je predstavljao običan narod koji je prihvatio Isusova učenja i koji su jevrejske verske vođe prezirale.

 Obe ove grupe su doživele ogromnu promenu.

•   Jevrejske verske vođe su mislile da imaju Božju naklonost. Ali oni su umrli u tom smislu što Bog nije prihvatao ni njih, ni ono što su činili za njega jer su odbacili Isusova učenja. A bili su u mukama zbog poruke koju su Isus i njegovi sledbenici prenosili (Matej 23:29, 30; Dela apostolska 5:29-33).

•   Običan narod, koji dugo nije dobijao nikakvu pouku od svojih verskih vođa, sada je imao priliku da uči o Bogu i da se zbliži s njim. Mnogi od njih su prihvatili Isusova učenja i zato su dobili mogućnost da večno budu u Božjoj naklonosti (Jovan 17:3).