Da li je tekst Svetog pisma promenjen?
Nije. Upoređivanje drevnih rukopisa pokazuje da Sveto pismo u osnovi nije promenjeno iako je hiljadama godina za njegovo prepisivanje korišćen propadljiv materijal.
Znači li to da nije bilo grešaka u prepisivanju?
Pronađeno je na hiljade drevnih biblijskih rukopisa. Neki od njih se međusobno razlikuju što ukazuje na greške u prepisivanju. Većina tih razlika je neznatna i ne utiče na značenje teksta. Međutim, otkriveno je i nekoliko značajnih razlika. Izgleda da su neke od njih davno namerno unete u originalni tekst kako bi se poruka Svetog pisma promenila. Razmotrimo dva primera:
U 1. Jovanovoj 5:7, u nekim starijim prevodima Svetog pisma stoje i reči „na nebu: Otac, Riječ, i sveti Duh; i ovo je troje jedno“. Međutim, pouzdani rukopisi potvrđuju da ove reči nisu bile deo originalnog teksta, već su dodate kasnije. a Zato ih pouzdani savremeni prevodi ne sadrže.
Božje ime se na hiljade puta pojavljuje u drevnim biblijskim rukopisima. Ipak, u brojnim prevodima Svetog pisma ono je zamenjeno titulama poput „Gospod“ ili „Bog“.
Kako možemo znati da se u Svetom pismu nisu potkrale još neke greške?
Do danas je otkriveno mnogo rukopisa i zato je veoma lako uočiti greške. b Šta je o tačnosti Svetog pisma otkrilo upoređivanje tih dokumenata?
Izučavalac Vilijam Grin je o tekstu hebrejskog dela Svetog pisma (koji se obično naziva „Stari zavet“) rekao: „S pravom se može reći da nijedno drugo drevno delo nije tako verno prenošeno.“
O grčkom delu Svetog pisma, to jest „Novom zavetu“, biblista Frederik Brus je napisao: „Dokazi koji govore u prilog autentičnosti teksta Novog zaveta daleko su brojniji od dokaza koji potvrđuju verodostojnost mnogih dela klasičnih pisaca, čiju autentičnost niko ne bi ni pomislio da dovede u pitanje.“
Ser Frederik Kenjon, uvaženi stručnjak za biblijske manuskripte, rekao je da čovek „može uzeti u ruke celo Sveto pismo i bez straha i oklevanja reći da u rukama drži pravu Reč Božju, koja je vekovima prenošena s kolena na koleno, a da pri tome nije pretrpela značajne promene.“
Koji još dokazi postoje da tekst Svetog pisma nije promenjen?
I jevrejski i hrišćanski prepisivači sačuvali su izveštaje koji govore o ozbiljnim greškama Božjih slugu (Brojevi 20:12; 2. Samuilova 11:2-4; Galatima 2:11-14). c Osim toga, verno su preneli i delove u kojima se osuđuje neposlušnost jevrejskog naroda i razotkrivaju ljudska učenja (Osija 4:2; Malahija 2:8, 9; Matej 23:8, 9; 1. Jovanova 5:21). Time što su bili dosledni, ovi prepisivači su pokazali da zavređuju poverenje i da duboko poštuju Božju svetu Reč.
Budući da je Bog nadahnuo pisanje Svetog pisma, zar nije razumno zaključiti da bi se pobrinuo da ono ostane nepromenjeno? d (Isaija 40:8; 1. Petrova 1:24, 25). Osim toga, on želi da svi ljudi imaju koristi od njega, a ne samo oni koji su živeli u drevna vremena (1. Korinćanima 10:11). Zapravo, „sve što je nekada napisano, napisano je nama za pouku, da svojom istrajnošću i utehom iz Pisama imamo nadu“ (Rimljanima 15:4).
Isus i njegovi sledbenici citirali su iz hebrejskog dela Svetog pisma nimalo ne sumnjajući u tačnost tih spisa (Luka 4:16-21; Dela apostolska 17:1-3).
a Te reči se ne nalaze u Sinajskom kodeksu, Aleksandrijskom kodeksu, Vatikanskom manuskriptu 1209, originalnoj latinskoj Vulgati, sirijskom Filoksenijsko-heraklejskom prevodu, niti u sirijskoj Pešiti.
b Na primer, otkriveno je preko 5000 grčkih rukopisa takozvanog Novog zaveta, to jest grčkog dela Svetog pisma.
c Sveto pismo ne kaže da su Božje sluge bile nepogrešive. U njemu je jasno napisano: „Nema čoveka koji ne greši“ (1. Kraljevima 8:46).
d Sveto pismo ne kaže da je sve što je u njemu zapisano izdiktirao sam Bog, već kaže da su ljudi koji su ga pisali to činili pod nadahnućem Božjeg svetog duha (2. Timoteju 3:16, 17; 2. Petrova 1:21).