Može li mi Sveto pismo pomoći da se izborim sa osećajem krivice?
Odgovor iz Svetog pisma
Može. Sveto pismo nam može pomoći da preduzmemo neophodne korake da bismo se izborili sa osećajem krivice (Psalam 32:1-5). Ako smo učinili nešto loše ali se iskreno kajemo, Bog je spreman da nam oprosti i da nam pomogne da se osećamo bolje (Psalam 86:5). Sveto pismo pokazuje da je ponekad dobro imati osećaj krivice jer nas on može podstaći da ispravimo stvari i da ne pravimo istu grešku (Psalam 51:17; Poslovice 14:9). Međutim, Sveto pismo kaže da nije dobro biti preterano strog prema sebi, na primer, gledati na sebe kao na izgubljen slučaj ili misliti da ne vredimo u Božjim očima. Takva strogost bi nas mogla slomiti (2. Korinćanima 2:7).
Zbog čega možemo imati osećaj krivice?
Razlozi za to mogu biti brojni. Možda smo povredili nekoga koga volimo ili smo u nečemu podbacili. A ponekad se takvo osećanje pojavi bez ikakvog opravdanog razloga. Na primer, možda smo sebi postavili nerazumno visoka merila i osećaj krivice nas muči svaki put kada ih ne ispunimo. Zato nas Sveto pismo savetuje da imamo razumna očekivanja od sebe (Propovednik 7:16).
Kako se izboriti sa osećajem krivice?
Nemojte dozvoliti da vas krivica parališe, već se potrudite da ispravite stvari. Kako to možete učiniti?
Priznajte da ste pogrešili. Molite Jehovu a Boga da vam oprosti (Psalam 38:18; Luka 11:4). Ako vam je žao zbog onoga što ste uradili, kajete se i trudite se da više ne ponavljate istu grešku, možete biti sigurni da Bog čuje vaše molitve (2. Letopisa 33:13; Psalam 34:18). On može da zaviri u vašu dušu, što nijedan čovek ne može. Kada Bog vidi koliko se trudimo da se promenimo, on će oprostiti naše grehe „jer je veran i pravedan“ (1. Jovanova 1:9; Poslovice 28:13).
Ukoliko ste nekog povredili ili mu prouzrokovali neku štetu, trebalo bi da to priznate i da se izvinite. To možda neće biti nimalo lako! Trebaće vam hrabrosti i poniznosti. Ako se iskreno izvinite, uradićete dve dobre stvari: skinućete veliki teret sa svojih leđa i ponovo ćete biti u dobrim odnosima sa drugom stranom (Matej 3:8; 5:23, 24).
Razmišljajte o stihovima koji govore o Božjem milosrđu. Pročitajte na primer 1. Jovanovu 3:19, 20. Tu se kaže da bi nas naše srce moglo zbog nečega osuđivati, to jest mogli bismo biti previše kritični prema sebi. Možda osećamo da nismo dostojni Božje ljubavi. Međutim, u tom istom stihu se kaže i to da je Bog „veći od našeg srca“. U kom smislu? On zna sve o nama i potpuno razume naša osećanja i slabosti. Takođe uzima u obzir da smo rođeni nesavršeni i da smo skloni tome da grešimo (Psalam 51:5). b Dakle, on ne odbacuje ljude koji se iskreno kaju za svoje greške (Psalam 32:5).
Nemojte živeti u prošlosti. U Svetom pismu su zapisani primeri mnogih muškaraca i žena koji su činili loše stvari ali su se kasnije promenili. Na primer, ono govori o Savlu iz Tarsa koji je kasnije postao poznat kao apostol Pavle. Dok je bio farisej, žestoko je progonio Isusove sledbenike (Dela apostolska 8:3; 9:1, 2, 11). Ali kada je shvatio da se zapravo protivi Bogu i Mesiji, to jest Hristu, pokajao se, promenio se i postao je uzoran hrišćanin. Naravno, Pavlu je bilo veoma žao zbog svega što je ranije radio. Ali nije živeo u prošlosti. Pošto je bio svestan velikog milosrđa koje mu je Bog pokazao, postao je revan propovednik i nikada nije izgubio nadu u večni život (Filipljanima 3:13, 14).
Biblijski stihovi koji govore o krivici i opraštanju
Psalam 51:17: „Bože, ti nećeš odbaciti slomljeno i skrhano srce.“
Značenje: Bog vas neće odbaciti zbog grešaka koje ste napravili ukoliko vam je žao što ste ga povredili. On je milosrdan.
Poslovice 28:13: „Ko krije svoje prestupe, neće imati uspeha, a ko ih priznaje i ostavlja, ukazaće mu se milosrđe.“
Značenje: Ako priznamo svoje grehe Bogu i trudimo se da ih više ne ponavljamo, on će nam ih oprostiti.
Jeremija 31:34: „Oprostiću im njihov prestup i više se neću sećati njihovog greha.“
Značenje: Kada nam Bog oprosti grehe, on se više ne vraća na njih. Njegovo milosrđe je veliko.
a Jehova je Božje lično ime (Izlazak 6:3).
b Budući da smo od našeg praoca Adama nasledili grešnost, u našoj je prirodi da pravimo greške. Adam i njegova žena Eva su zgrešili Bogu i tako izgubili savršenstvo. Zato su svi njihovi potomci nesavršeni (Postanak 3:17-19; Rimljanima 5:12).