Može. Sveto pismo nam može pomoći da preduzmemo neophodne korake da bismo se izborili sa osećajem krivice (Psalam 32:1-5). Ako smo učinili nešto loše ali se iskreno kajemo, Bog je spreman da nam oprosti i da nam pomogne da se osećamo bolje (Psalam 86:5). Sveto pismo pokazuje da je ponekad dobro imati osećaj krivice jer nas on može podstaći da ispravimo stvari i da ne pravimo istu grešku (Psalam 51:17; Poslovice 14:9). Međutim, Sveto pismo kaže da nije dobro biti preterano strog prema sebi, na primer, gledati na sebe kao na izgubljen slučaj ili misliti da ne vredimo u Božjim očima. Takva strogost bi nas mogla slomiti (2. Korinćanima 2:7).

•  Zbog čega možemo imati osećaj krivice?

•  Kako se izboriti sa osećajem krivice?

•  Biblijski stihovi koji govore o krivici i opraštanju

 Razlozi za to mogu biti brojni. Možda smo povredili nekoga koga volimo ili smo u nečemu podbacili. A ponekad se takvo osećanje pojavi bez ikakvog opravdanog razloga. Na primer, možda smo sebi postavili nerazumno visoka merila i osećaj krivice nas muči svaki put kada ih ne ispunimo. Zato nas Sveto pismo savetuje da imamo razumna očekivanja od sebe (Propovednik 7:16).

 Nemojte dozvoliti da vas krivica parališe, već se potrudite da ispravite stvari. Kako to možete učiniti?

•   Priznajte da ste pogrešili. Molite Jehovu a Boga da vam oprosti (Psalam 38:18; Luka 11:4). Ako vam je žao zbog onoga što ste uradili, kajete se i trudite se da više ne ponavljate istu grešku, možete biti sigurni da Bog čuje vaše molitve (2. Letopisa 33:13; Psalam 34:18). On može da zaviri u vašu dušu, što nijedan čovek ne može. Kada Bog vidi koliko se trudimo da se promenimo, on će oprostiti naše grehe „jer je veran i pravedan“ (1. Jovanova 1:9; Poslovice 28:13).

   Ukoliko ste nekog povredili ili mu prouzrokovali neku štetu, trebalo bi da to priznate i da se izvinite. To možda neće biti nimalo lako! Trebaće vam hrabrosti i poniznosti. Ako se iskreno izvinite, uradićete dve dobre stvari: skinućete veliki teret sa svojih leđa i ponovo ćete biti u dobrim odnosima sa drugom stranom (Matej 3:8; 5:23, 24).

•   Razmišljajte o stihovima koji govore o Božjem milosrđu. Pročitajte na primer 1. Jovanovu 3:19, 20. Tu se kaže da bi nas naše srce moglo zbog nečega osuđivati, to jest mogli bismo biti previše kritični prema sebi. Možda osećamo da nismo dostojni Božje ljubavi. Međutim, u tom istom stihu se kaže i to da je Bog „veći od našeg srca“. U kom smislu? On zna sve o nama i potpuno razume naša osećanja i slabosti. Takođe uzima u obzir da smo rođeni nesavršeni i da smo skloni tome da grešimo (Psalam 51:5). b Dakle, on ne odbacuje ljude koji se iskreno kaju za svoje greške (Psalam 32:5).

•   Nemojte živeti u prošlosti. U Svetom pismu su zapisani primeri mnogih muškaraca i žena koji su činili loše stvari ali su se kasnije promenili. Na primer, ono govori o Savlu iz Tarsa koji je kasnije postao poznat kao apostol Pavle. Dok je bio farisej, žestoko je progonio Isusove sledbenike (Dela apostolska 8:3; 9:1, 2, 11). Ali kada je shvatio da se zapravo protivi Bogu i Mesiji, to jest Hristu, pokajao se, promenio se i postao je uzoran hrišćanin. Naravno, Pavlu je bilo veoma žao zbog svega što je ranije radio. Ali nije živeo u prošlosti. Pošto je bio svestan velikog milosrđa koje mu je Bog pokazao, postao je revan propovednik i nikada nije izgubio nadu u večni život (Filipljanima 3:13, 14).

 Jeremija 31:34: „Oprostiću im njihov prestup i više se neću sećati njihovog greha.“

 Značenje: Kada nam Bog oprosti grehe, on se više ne vraća na njih. Njegovo milosrđe je veliko.