Da li znaš šta čitaju tvoja deca?

„MAJKO, nikada više neću čitati njene knjige“, rekla je 11—godišnja Šana, misleći na dela jednog poznatog pisca za decu. Kada je majka upitala za razlog, pokazala joj je više odlomaka s prljavim (sramotnim) tekstom u nekoj knjizi. Majka priča: „Bila sam zaprepašćena, jer sam do tada mislila, da prelistavši sadržaj, mogu saznati šta čitaju naša deca. Nisam mogla ni da sanjam da bi knjige pisane za decu od 10 do 12 godina, mogle sadržavati tako prljav govor. Pohvalila sam kćerku što je došla k meni, odlučivši da ubuduće pažljivo pregledam literaturu koju čita“.

Godinama su neke televizijske stanice u SAD emitovale sledeću vest: „Sada je 22 sata. Znate li gde su vaša deca?“. Niko ko voli svoju decu ne bi želeo da se noću nalaze na ulici u nepoželjnom društvu. Ali, kada si zadnji put pregledao ono šta čitaju? Da li bi moglo da se desi da se čitajući kreću u društvu ljudi koji zastupaju lenjost, pobunu, krađu, prostituciju, homoseksualnost, pa čak i ubistvo? ZNAŠ li zaista šta čitaju tvoja deca?

Šta čitaju?

Neka je majka uhvatila svog 9—godišnjeg sina udubljenog u neku knjigu. Na svoju radost utvrdila je da čita enciklopediju. Zapravo, preterano je reći da je to izuzetak,  a ne pravilo. Dete tog doba obično čita slikovnicu ili zabavnik, a ta literatura ima svoju vrednost. Ipak, pošteno rečeno, njena je korist ograničena u pogledu sticanja dobre navike čitanja.

A kako je sa tinejdžerima? Časopis Seventeen piše: „Tinejdžerima se nude uglavnom ljubavni romani“. Neka 16—ogodišnja devojka se ovako izrazila: „Knjige su tako realne, čitajući ih osećaš se kao da si ti glavna ličnost. . . U njima se mogu izgubiti“. Ljubavna priča može razbuktati maštu omladinca obzirom na ljubav i romantične predstave, i pre nego što je on u stanju da postupi u skladu s tim osećajima. Neki su omladinci baš zbog tih romana postali hronično bolesni, prebacivši se sa čitanja ljubavnih romana na čitanje literature pornografskog karaktera.

Jedna devojčica je na primer, u početku čitala starije ljubavne romane. „Uskoro“, kaže ona, „nije prošao dan a da nisam pročitala najmanje jedan roman“. Potom je otkrila kako u želji da ublaži glad za čitanjem poseže i za novijim ljubavnim romanima. „A u njima su vrlo detaljno opisane nemoralne ’seksualne radnje’ pre braka“, priseća se ona.

A šta reći o omladincima? Njih možda ne privlače ljubavni romani, ali su prikovani uz literaturu vezanu za sport i pustolovine. Nešto od toga može biti korisno, ali većina sigurno ne.

Pored toga, ne smemo prevideti šta deca moraju da čitaju u školi. U nastavi se na primer suočavaju sa naukom o evoluciji, sa gledištima krive religije, pa čak sa filmovima i knjigama u kojima je reč o seksu. Roditelji često nisu ni svesni šta uče njihova deca.

Šta mogu učiniti roditelji

Kako možeš ti kao otac ili majka pomoći svojoj deci? Pre svega moraš im sam dati dobar primer. No, priznajemo to za mnoge nije baš tako jednostavno. Jedan misionar Jehovinih svedoka, koji služi u Keniji, je utvrdio: „U većini slučajeva roditelji (u Keniji) imaju vrlo nisko ili čak nikakvo školsko obrazovanje, pa ne čitaju naročito dobro. Zato ne mogu da znaju šta uče njihova deca u školi, ili šta čitaju“. Možda bi bilo potrebno da roditelji koji se nalaze u takvoj situaciji, i sami preduzmu nešto da bi naučili da čitaju. Skupštine Jehovinih svedoka omogućavaju takvo školovanje.

Za razliku od toga, u razvijenijim zemljama normalno je da roditelji znaju da čitaju. Ali, kako možeš izvući korist iz te prednosti? Jednostavno rečeno: Ako želiš da tvoja deca čitaju, moraju i tebe videti da čitaš. Ako želiš da čitaju dobre knjige, moraju videti da i ti čitaš dobre knjige.

Biblija na zanimljiv način naglašava vrednost ranog školovanja. Ona govori o jednom istaknutom mladiću po imenu Timotej, koji je „od detinjstva poznao Sveta pisma“(2. Timoteju 3:15, ST). Očigledno mu je majka čitala iz Pisma, dok je još bio malo dete. Veliku ljubav koju je Timotej imao prema Bogu, apostol Pavle je u najmanju ruku pripisao delimično toj pouci.

Ako deca čitaju već od malena, to će uticati na njihov kasniji život. Jedno  čudo od deteta (s 11 godina student medicine na 1 semestru) i njene tri sestre razvile su se, kako se čulo, u genije, jer su ih roditelji počeli rano poučavati. Njihov otac je rekao: „Naša deca nisu ništa posebno. Jedino su imala priliku da počnu vrlo rano da uče“. Ti verovatno ne očekuješ da tvoje dete postane genije. Ipak, ovaj primer ukazuje na vrednost dobre navike čitanja već u ranim godinama. Dr Betelhajm je primetio: „Već na kraju trećeg razreda može se tačno utvrditi hoće li neko biti dobar ili slab đak u školi. Dakle, odlučujuća je pouka u čitanju tokom prve tri školske godine“.

Ako se tvoja deca trude da se poboljšaju u čitanju, potrebno je da ih češće ohrabriš i pohvališ. U knjizi How to Motivate Adolescents (Kako motivisati omladinu) kaže se s tim u vezi: „Pohvala je možda najveći, ali i najčešće previđeni potsticaj koji omladinci mogu dobiti od odraslih“.

Ali, kako mogu roditelji nadgledavati šta dete čita? Neki su svoju decu, koja su navodno već spavala, zatekli kako pod pokrivačem uz svetlo džepne baterije, čitaju pornografske časopise. To naravno ne znači da roditelji moraju njuškati ili primenjivati milicijske metode. Ipak, taj primer podvlači potrebu da roditelji vode s decom prijateljske razgovore. Zašto da u otvorenom razgovoru ne objasniš svom detetu šta nije poželjno i zašto si tako odlučio? Kažeš li to mirno i slobodno, jedva da ćeš, naići na zlovolju deteta. Pokazati detetu ispravni „put“ često ima dugotrajno delovanje (Priče Solomunove 22:6).

Nemoj imati potpuno negativno gledište prema lektiri svog deteta. Umesto da bespomoćno sklapaš ruke zbog literature koju mladi ljudi čitaju, učini nešto. Pobrini se da tvoje dete ima nepokvarenu literaturu. U početku spomenuti dečak je mogao čitati enciklopediju, jer je imao kod kuće tu knjigu. Zar ne bi Rečnik stranih reči bio za tebe i tvoju porodicu dobra investicija? A kako je s „klasicima“? Mnoga dela te vrste sadrže izveštaj o pustolovinama, koje ističu pouzdanost i lojalnost, što potiče sposobnost predočavanja jednog deteta. Imaš li takva dela u svom domu? Ako nisi u mogućnosti da ih kupiš, potraži u blizini neku javnu biblioteku, u kojoj tvoje dete može da pozajmljuje literaturu.

A kako je sa časopisima? Mnogi sadrže članke o fotografiji, zatim iz istorije, zemljopisa ili prirode. Publikacije kao što su Kule stražare i Probudi se! mogu podsticati interesovanje tvog deteta za Stvoritelja. Ako se baš dete pretplati na te časopise, možda će ih još radije čitati.

Školsko gradivo

Ali, šta reći o onome što tvoja deca uče u školi? Neki su roditelji bili toliko zabrinuti da su razgovarali sa odgovornima u školi, zamolivši ih da oslobode njihovu decu od čitanja određenog gradiva koje roditelji smatraju sablažnjivim. Međutim, na tom području treba biti uravnotežen. Tvoje će se dete stalno sukobljavati s idejama i mislima koje nije moguće uskladiti sa Biblijom. Jednog će dana biti upućeno samo na sebe. Tada će mu biti potrebna „razboritost“ i „sposobnost mišljenja“, na razvijanje čega Solomun hrabri omladince, kako bi mogli razlikovati šta je pravo, a šta nije (Priče Solomunove 1:4). Hoće li tvoje dete moći da razvije te sposobnosti, ako ga budeš uvek štitio od zabludnih gledišta?

Zato neki roditelji dopuštaju svojoj deci da izrađuju sve domaće zadatke, ali istovremeno pažljivo pregledaju šta ona uče. Listaju njihove školske udžbenike i svakodnevno razgovaraju s njima o tome šta su učili u školi. Redovno proučavanje Biblije, kao i slobodan i otvoren razgovor pomaže tim roditeljima da uprave misli deteta na ispravan kolosek (5. Mojs. 6:6—9).

Međutim, ponekad može ipak biti potrebno obratiti se školskoj upravi, posebno u slučaju kada se predaje izričito sablažnjivo gradivo. Ali, nemoj smatrati učitelje neprijateljima svoje dece. Oni su uglavnom savesni ljudi, isto kao i ti zainteresovani da tvoje dete nešto nauči. Zato trebaš, koliko ti to dopušta vreme i okolnosti, povremeno da potražiš učitelje i nastojiš da ih upoznaš.

Znati čitati je osnovni preduslov za učenje. Bez te sposobnosti teško je učiti. Ako znamo čitati, jedva da postoji nešto, što se ne bi moglo naučiti. Deca koja rado čitaju u pravoj su prednosti.

[Istaknuti tekst na 25. trani]

Ako želiš da čitaju dobre knjige, moraju videti da i ti čitaš dobre knjige.