Alkoholizam — činjenice i bajke

Verovatno je jedna od najvećih bajki o alkoholizmu da je tipičan alkoholičar pijanica s „dna grada“. U stvarnosti se svega 5 posto alkoholičara nalazi u siromašnim i zapuštenim kvartovima velikih gradova. A šta je sa ostalima? Oni se kod kuće brinu o deci neguju bolesnike ili rade u kancelariji.

Verovatno ni jedan zdravstveni problem nije obavijen tolikim bajkama kao alkoholizam. Šta su od toga činjenice? Njih se mora najpre spoznati ako se želi lečiti alkoholizam. A njega je moguće uspešno lečiti.

● Šta je alkoholičar?

Prema izjavi Martija Mana, osnivača i savetnika američkog Nacionalnog saveta za alkoholizam, „alkoholičar je osoba čije pijenje prouzrokuje stalne i rastuće probleme na bilo kom području njegovog života.“ Ključna reč ovde je „stalan“. Razmotrimo to: Ako bi piće prouzrokovalo probleme u porodičnom, društvenom, poslovnom ili profesionalnom životu osobe koja inače normalno pije, ta osoba bi mogla manje da pije, iako bi to zahtevalo stvarnu odlučnost. Ali s alkoholičarem je drukčije. On a može doduše da pokuša da smanji količine. Ali bez obzira na to koliko on odlučan bio, čim počne da pije nije više u stanju da se kontroliše, te na taj način piće prouzrokuje „stalni“ problem u njegovom životu.

● Zašto se alkoholizam naziva „bolešću“?

Uopšte se bolest definiše kao „poremećaj u funkciji ili strukturi nekog organa ili dela tela koji se prepoznaje po određenim simptomima.“ Da li se alkoholizam uklapa u ovu definiciju? Prema Američkom medicinskom udruženju, Svetskoj organizaciji za zdravlje i mnogobrojnim drugim medicinskim i državnim ustanovama, to je tako.

U kom smislu postoji „poremećaj u funkciji“ tela jednog alkoholičara? Pa, alkohol deluje na njega drukčije nego na druge ljude. U ranom stadijumu on često pije velike količine alkohola bez da se opije. Posle može da se dogodi da nastupa zaborav tako da se kasnije ne seća šta je govorio ili šta je radio dok je pio, iako je bio potpuno pri svesti i drugima izgledao potpuno normalno. Ali, kao što ćemo videti, alkoholizam nije isključivo telesan problem, postoje i uočljivi simptomi. Alkoholičar ima isto tako psihičke, emocionalne i duhovne probleme, i u nastojanju da mu se pomogne, treba da se uzme u obzir ove činioce.

● Da li su neke osobe sklone alkoholizmu?

Postoji sve više dokaza da je to lako moguće. Tako je, na primer, jedno istraživanje u Danskoj u periodu od 1970. do 1976. godine pokazalo da je kod sinova alkoholičara četiri puta veća verovatnost da postanu alkoholičari nego kod sinova nealkoholičara i to uprkos činjenici da su ta deca bila usvojena i odgajana od roditelja koji nisu bili alkoholičari.

Jedno daljnje istraživanje provedeno na Vašingtonskom univerzitetu u Sietlu, pokazalo je da se kod mladih muškaraca čiji su preci bili alkoholičari, razvijala velika količina acetaldehida b u krvi kada su pili alkohol. Sajens Dajdžest pretpostavlja da bi „povećanje acetaldehida moglo povećati osećaj opijenosti i zadovoljstva pri uživanju alkohola, te time poslužiti kao snažan poticaj da se još više pije“.

Ovakvi nalazi, međutim, nisu konačni, te samo pokazuju da izvesna sklonost alkoholizmu može da bude nasledna.

● Da li je alkoholizam izlečiv?

Ako se pod pojmom „izlečiv“ podrazumeva vraćanje normalnom i uravnoteženom uživanju alkohola, tada bi većina stručnjaka odgovorila sa NE, jer se to vrlo retko događa. Dr. Šeila Blum, direktor Službe za alkoholizam i zloupotrebu alkohola u državi Njujork, objasnila je to ovako: „Ja zamolim moje pacijente da zamisle da stoje na ovoj strani Long Ajlend Saunda i da treba da preplivaju do Konektikata kroz vodu u kojoj bi vrvelo od morskih pasa. Od stotine plivača možda bi jednom ili čak dvojici to uspelo — ali, da li bi se ti usudio skočiti u tu vodu?“

Ali alkoholizam je ipak moguće držati pod kontrolom. Većina savetnika i onih koji su se oporavili od alkoholizma slažu se s tim da ga se samo potpunim odricanjem najbolje može držati pod kontrolom.

● Da li je alkoholizam isto što i pijanstvo?

Ne. Pijanstvo je rezultat prekomernosti — privremeni gubitak kontrole nad fizičkim i duševnim sposobnostima. Nije svako ko se opije alkoholičar. A isto se tako ni svi alkoholičari ne opijaju. Čak izlečeni alkoholičar koji uopšte više ne pije još uvek je alkoholičar, jer ukoliko bi ponovo počeo da pije, na kraju bi izgubio kontrolu.

Biblija osuđuje kako prekomerno piće, tako i pijanstvo kao moralno neispravno (Priče Solomunove 23:20, 21; 1. Korinćanima 5:11—13; 6:9, 10). Ali alkoholičar se ne mora opijati. On može da ostane trezan time što ne pije. Ali ako i dalje pije i opija se, iako je potpuno svestan stanja u kom se nalazi, tada ima moralni problem—pijanstvo.

● Da li je to samo stvar snage volje?

„Većina alkoholičara ima više nego snagu volje“ — odgovara Marti Man, „Oni će ustati i ići na posao, dok bi svako drugi koji bi se osećao tako kao oni ostao u krevetu i pozvao lekara.“ Ako bi alkoholičarima nedostajala samo snaga volje, tada bi bez sumnje većina od njih bila propalice s „dna grada“.

Priča o tome da su alkoholičari slabići, potiče verovatno od toga što se s njim događa kada piju — oni tada gube kontrolu. Prema tome, alkoholičar mora da upotrebi svoju snagu volje da bi se uzdržao od prvog gutljaja.

● A šta je sa umirujućim sredstvima?

Alkoholičar koji se drhćući budi i ne želi ujutro da pije, može da zatraži umirujuća sredstva. Ali, ono što on verovatno ne shvata, je to, da njegovo telo ne poznaje razliku. Alkohol je sedativ ili menjač raspoloženja, isto kao što su to i sredstva za umirenje, tablete za spavanje, sredstva za ublažavanje bolova, pa čak i lekovi protiv prehlade (koji sadrže antihistamin). Svaka tvar koja deluje na menjanje raspoloženja predstavlja za alkoholičara opasnost.

Da bi se pospešilo lečenje od alkoholizma, stručnjaci preporučuju da se alkoholičar suzdržava ne samo od alkohola nego i od svih tvari koje deluju na menjanje raspoloženja.

● U čemu se razlikuje navika pijenja kod alkoholičara od te navike kod jednog normalnog?

Navika pijenja kod alkoholičara ide dalje od onoga što se smatra normalnim. Na primer, ako bi neko koga poznaješ potajno počeo u zidnom ormaru da pije mleko, tada bi ti sigurno zaključio da nešto nije u redu: To nije normalno. Ali alkoholičari vrlo često potajno piju i skrivaju čak boce da bi imali šta kasnije da piju. Osobe koje normalno piju to ne rade.

Najveća razlika između navike pijenja alkoholičara i normalnog, jeste kontrola. Onaj koji pije radi društva, pa čak i onaj koji puno pije, može obično da odluči kada i koliko želi da pije. Alkoholičar to ne može. On uvek pije više nego što je nameravao.

Da li se drugi sve više zabrinjavaju radi tvojih navika pijenja? Budi iskren prema samome sebi. „Ja mogu da prestanem u svako doba, ako želim“, mogao bi da kažeš. I verovatno si u pravu. Ali ostaviti se pića nije nikakav dokaz da nisi alkoholičar, jer to može za neko vreme i neko ko je u dalekom stadiumu alkoholizma. Osim toga, kako se osećaš u tom periodu uzdržavanja od pića — smireno i opušteno, ili nervozno i napeto? Upamti da je ključ svega kontrola. Zato se kaže u knjizi Anonimni alkoholičari: „Ako imate malo kontrole nad količinom koju pijete, tada ste verovatno alkoholičar.“

● Zašto alkoholičar ne vidi šta se s njim događa?

Što se stanje alkoholičara više pogoršava, to više slabi njegov osećaj samovrednosti, a umesto toga raste zabrinutost, osećaj krivice, stid i griža savesti. Da bi izašao na kraj sam sa sobom, nesvesno se služi raznim odbrambenim metodama.

Razumni argumenti: On opravdava svoje pijanstvo i njegove posledice time da kaže: „Nervozan sam“, ili „Potišten sam“ ili „Pio sam na prazan želudac“.

Prebacivanje osećaja krivice: On baca svoje bolne osećaje na druge. Misli da su drugi „puni mržnje“, „zlobni“, „podmukli“ i da imaju nešto protiv njega.

Potiskivanje: On potiskuje bolne doživljaje svoga opijanja, uveravajući sam sebe da se nikada nisu dogodili. Čak se moguće nagne nad svoju ženu, koja je uzrujana zbog njegove sinoćne pijanke, i upita: „Uznemiruje li te nešto jutros?“ A ona, ne veruje svojim ušima!

Euforično sećanje: Ponekad su mu sećanja na doživljaje opijanja srećna i euforična. On može reći: „Istina, sinoć sam malo popio, ali bilo mi je sasvim dobro“ — dok zapravo nije mu bilo „sasvim dobro“. Alkohol je iskrivio njegovu moć zapažanja.

Ove odbrambene metode grade jedan zid koji sprečava alkoholičara da vidi šta se s njim događa. Njemu je potrebna pomoć.

● Kakva pomoć je potrebna?

„Potrebna mu je pomoć da prestane piti“, mogao bi pomisliti. Ali njemu treba više.

Telesno: Treba ga se sigurno lišiti alkohola (detoksikacija). Zato je možda potreban smeštaj u bolnici, tako da se mogu lečiti i zdravstveni problemi povezani s alkoholizmom. Ali telesno lečenje nije dovoljno, jer jednom kada se bolje oseća, može da pomisli: „Sada mogu s tim da izađem na kraj.“

Psihički: On treba da upozna činjenice o alkoholizmu, da ih bude svestan i prihvati logične razloge zašto da se kloni pića. To znanje će mu pomoći u njegovoj doživotnoj borbi da ostane trezan.

Društveno: Mora naučiti bez teškoća da živi kako sam sa sobom, tako i sa drugima.

Emocionalno: Mora da nauči sa svojim brigama kao i sa ostalim negativnim osećajima da izlazi na kraj. Mora da nauči da bude srećan bez alkohola.

Duhovno: Budući da je zapao u beznadnost i strah, potrebna mu je pomoć koja će mu uliti nadu, sigurnost i poverenje.

● Gde se može naći takva pomoć?

Iako na raspolaganju stoje različiti načini lečenja, jedna stvar je neophodno potrebna — razgovarati s nekim ko poseduje razumevanje i saosećajnost, s nekim ko je možda kroz isto već prošao i od toga se odviknuo. To može alkoholičaru uliti nadu, jer mu daje do znanja da se i on može izlečiti.

Mnogim alkoholičarima se pomoglo u ustanovama za rehabilitaciju. Često takve ustanove raspolažu osobljem iz različitih stručnih smerova kao što su na primer lekari, psihijatri, psiholozi i socijalni radnici. Ovde pacijent obično sledi jedan vaspitni program u kom na prihvatljiv način uči činjenice o alkoholizmu.

I grupna terapija, koju vode obučavani savetnici, može pacijentu da pruži praktičnu pomoć kako bi izašao na kraj sam sa svojim problemima, postao pristupačnim i uvideo odbrambene metode kojima se nesvesno služio. Budući da alkoholičar ne može da promeni ono što sam ne vidi, takav uvid je pomoć za njegovo ozdravljenje. Ali bez obzira na to koja se terapija upotrebljava, osnovni cilj je u tome da pacijent nauči da izlazi na kraj sa svojim osećajima bez da traži utočište u alkoholu.

Ali čim alkoholičar završi takvo lečenje, možda se ponovo suočava sa stvarnostima od kojih je ranije uživanjem alkohola hteo da pobegne. To mogu biti negativna procena samog sebe, porodični problemi ili nesigurnost sa poslom. Jasno je da mu je potrebna daljnja pomoć da bi se mogao suočiti s tim problemima. Neki se za takvu pomoć obraćaju mesnim grupama dobrovoljaca sastavljenim od izlečenih alkoholičara, koji su se posvetili međusobnom pomaganju. c

Ali, postoji još jedan drugi izvor pomoći izvor koji može oporavljenom alkoholičaru dati snagu „koja nadmašuje onu normalnu“, u njegovoj svakodnevnoj borbi da savlada životne poteškoće i ostane trezan. A šta je to? (2. Korinćanima 4:7, 8).

Jedan oporavljeni alkoholičar je izjavio: „Moj uspeh treba zahvaliti mojoj veri u Jehovu, moći molitve i pomoći koju sam primio od svoje hrišćanske braće. Bez toga bih sada negde ležao u jarku ili bi već umro od alkohola.“ Da, biblijskim studijem s Jehovinim svedocima i posećivanjem hrišćanskih sastanaka, ovaj je čovek stekao stvarnu veru u Boga i dobio ljubazne hrišćanske drugove. Ali na koji način može to pomoći?

Naime, studij Božje Reči može oporavljenom alkoholičaru pomoći da promeni svoj način mišljenja (Rimljanima 12:1, 2). Osećaji krivice i griža savesti smanjuju se kada spozna da je Jehova milosrdan i da je on Bog koji oprašta (2. Mojsijeva 34:6, 7). Biblijska temeljna načela mu takođe pokazuju kako može poboljšati svoj porodični život, kako može postati radnik koji bi veselio svog poslodavca, te kako može izbegavati misli i postupke koji izazivaju nepotreban strah i brigu (Efescima 5:22—33; Priče Solomunove 10:4; 13:4; Matej 6:25—34).

Dok razvija poverljiv odnos sa Jehovom Bogom, uči u molitvi da mu poverava svoje brige i opterećenja. Uz pomoć svojih ljubaznih hrišćanskih prijatelja, on se uči jasno da pokazuje svoje osećaje i potrebe, te postepeno spoznaje da se može približiti drugima bez straha. Takvi odnosi pobuđuju u oporavljenom alkoholičaru osećaj sigurnosti i samovrednosti, a to je ono što mu najviše treba (Psalam 55:22; 65:2; Priče Solomunove 17:17; 18:24).

Da li si ti sam ili drugi zabrinuti zbog tvojih navika pijenja? Da li je piće prouzrokovalo probleme na jednom ili više područja tvog života? Tada učini nešto protiv toga! Zašto se držati nečega što ti može prouzrokovati toliko boli i poteškoća? Ako upoznaš činjenice (a ne bajke) i postupaš u saglasnosti s njima, moguće je osloboditi se alkoholizma i voditi srećan i produktivan život.

[Fusnote]

 [Istaknuti tekst na 29.  strani]

Postoji izvor pomoći koji može dati snagu koja „nadmašuje onu normalnu.“

[Istaknuti tekst na 29.  strani]

Da li piće prouzrokuje probleme u tvom životu? zašto se držati nečega što može prouzrokovati toliko boli i poteškoća?

 [Okvir na 27. stani]

Simptomi alkoholizma

(Molimo da imate u vidu da su ovo samo neki simptomi alkoholizma i da njihova pojava može biti različita od osobe do osobe)

Mogući rani simptomi

● Naglo gutanje pića (,Drugi piju tako sporo.“)

● Potajno pijenje

● Pijenje unapred („Mogao bih gucnuti još pre zabave“)

● Povećanje podnošljivosti

● Nastupi zaborava („Kako sam sinoć došao kući?“)

Mogući simptomi u srednjem stadijumu

● Počinje da gubi kontrolu

● Poriče problem

● Menja navike pijenja („Bolje da se prebacim na pivo. Izgleda da viski ne mogu da podnosim“)

● Pokušava kloniti se pića

● Pije kada je sam

●Mogući kasni simptomi

● Izgubljena je sva kontrola

● Pijanke se povećavaju u učestalosti i obimu

● Smanjivanje podnošljivosti alkohola

● Neopravdana strahovanja i zabrinutost

● Delirium tremens