Izmena misli u porodici — kako se može poboljšati?

„MOJ muž ne kaže nikada nijednu reč.“„Moja žena nikada ne želi da me sasluša, kada hoću nešto da joj kažem“.Tim rečima se žale mnogi supružnici. Omladinci se često osećaju kao dvanaestogodišnji Maks: „Ja se ne plašim da razgovaram (sa svojim roditeljima), ali se bojim njihove moguće reakcije“. Eto, radi toga zidovi ćutanja razdvajaju članove porodice.

Neki bi mogli da tvrde da muž i žena u mnogim slučajevima nisu jednostavno dobar par; oni uopšte ne odgovaraju jedan drugome i bilo bi najbolje da se nikada nisu uzeli (venčali). Sigurno je da mnogi parovi nisu dovoljno ozbiljno shvatili vreme pre braka, propustivši tako da već pre braka polože čvrst temelj za izmenu misli (Vidi stranu 8). Međutim, uspeh u braku ne zavisi samo od toga koliko dobro neko odgovara drugome. Odlučujuće je da li je neki par spreman da prizna Božija merila za brak i da primenjuju biblijska temeljna načela ili ne. Osmotrimo na temelju nekih primera šta kaže Biblija o ulozi i odgovornosti muža i žene:

● „Žene neka se pokoravaju svojim muževima kao Gospodu“ (Efescima 5:22, 23).

● „Muževi ljubite svoje žene kao što je i Hrist ljubio crkvu (skupštinu, NS) i sam sebe predao za nju. . . Tako su i muževi dužni ljubiti svoje žene kao svoja telesa“ (Efescima 5:25, 28).

 ● „A vi očevi, ne ogorčujte dece svoje, već ih odgajajte stegom i opomenom Gospodnjom (od Jehove, NS) (Efescima 6:4).

Ako primenjujemo u praksi ova temeljna načela mi smo već položili solidan temelj za izmenu misli u braku. Zašto? Zato što će suprug koji smatra da mu je od Boga data odgovornost ’ljubiti svoju ženu’ biti sklon da razgovara s njom i da je sasluša. Žena koja je uverena da je poslušnost mužu božanski zahtev, biće slično motivisana. Kako da se savlada pritisak i napetost do koje može doći u braku? Mogu li biblijski saveti zaista pomoći u rešavanju tih problema?

Kad se pojave problemi

Brak je najprisnija ljudska veza. S vremenom se bračni par može radovati tako divnom odnosu da samo dodir, pogled ili neki gest mogu sve da kažu. Međutim, malo ih je koji postignu to sretno stanje.

Neka mlada supruga se priseća: Nakon venčanja upali smo u velike finansijske teškoće. Živeli smo od nedelje do nedelje, od trenutne zarade. Ja nisam bila naviknuta na takvu nesigurnost.“

Međutim, taj mladi bračni par je odstranio napetosti u svom braku primenom biblijskih saveta. Suprug je priznao: „Bio sam potpuno slep za njene osećaje. Mislio sam da je sve u redu. Uopšte nisam shvatao da ju je uništavala nervoza“. I šta su učinili da bi savladali taj problem? Žena objašnjava: „Vodili smo dugačke razgovore. Bili su to ponekad pravi neprijatni razgovori, ali pomogli su“.

Jedan suprug koji se zvao Ričard je rekao: „Imao sam teškoća u privikavanju na svakodnevni bračni život. Oboje smo radili celi dan i moja žena je htela da joj pomažem u kućnim poslovima. Ja sam međutim smatrao da je to u potpunosti njen zadatak. Osim toga, nakon radnog dana nisam imao volje ni za čim, osim da se odmaram i pogledam neku sportsku priredbu. I kada sam odjednom začuo: „Da li možeš da odneseš odela na čišćenje?“ odgovorio sam: „Učini to sama!“.

Kasnije su Ričard i njegova žena počeli da proučavaju Bibliju sa Jehovinim svedocima. Kada je on shvatio da Bog traži od njega da,’ljubi svoju ženu kao svoje vlastito telo’ bio je spreman da doprinese svoj deo u obavljanju kućnih poslova. Kroz proučavanje Reči Božije bilo mu je moguće da na pritisak kom je bio izložen na radnom mestu počne da gleda u sasvim drugom svetlu. Objasnio je: „Čim sam imao razloga da živim i kada sam razumeo Božje namere, oslobodio sam se negativnih misli s kojima sam se morao suočavati na radnom mestu.“

Ali, Biblija ukazuje na još jedan drugi razlog problema: „Zaista svi često grešimo. Ako ko u govoru ne greši, sposoban je da zauzda i celu svoju ličnost“ (Jakov 3:2). Da, ovako od nas bude ponekad kriv za neku netaktičnu ili čak neljubaznu primedbu. I kada se sukobe dve nesavršene ličnosti, dolazi do razbuktavanja temperamenata.

Šta se događa ako bračni par dozvoli da takvi problemi prevladaju u braku? Biblija kaže: „Brat protiv koga smo se ogrešili, jači je od tvrdog grada i postoje svađe koje su kao prijevornice na nastanjenoj kuli“ (Pr. Sol. 18:19, NS). Prestanak izmene misli ima ozbiljne posledice kako za bračni par, tako i za njihovu decu. Stručnjaci kažu čak da je „stalna svađa među roditeljima“ jedan od najštetnijih uticaja na dete.

Primenom biblijskih saveta te svađe mogu da se svedu na minimum. Božija Reč poziva supružnike da ’ne budu osorni prema svojim ženama’ (Kološanima 3:19). A za svađu je uvek potrebno dvoje. Zašto ne pokušati ostati miran i taktičan kada se bračni partner uzbuđuje i ljuti? Bolje je, ako je to ikako moguće, usaglasiti se s njim i stati na njegovu stranu. U Bibliji čitamo: „Blag odgovor ublažava jarost“ (Pr. Sol. 15:1, ST). Grubi odgovori mogu samo pogoršati situaciju. Bolje je ljubazno upitati: „Jesam li te razljutio? Zar nešto nije u redu draga?“ Ako ljubazno i taktično upitamo za razlog neraspoloženja, to će doprineti njihovom savladavanju. S druge strane možemo svom bračnom partneru, slobodno i bez oklevanja, ali ipak ljubazno objasniti da nas je razljutio ili oneraspoložio njegov način postupanja. Biblija kaže: „Neka Sunce ne zađe nad vašom srdžbom. Budite jedan drugom prijazni, puni milosrđa. Opraštajte jedan drugome (Efescima 4:26, 32).

 Jedan mladi suprug je naučio da primenjuje taj savet. Rekao je: „Moja je žena jako osećajna. Ponekad joj je vrlo teško da se ne razljuti čak u mirnom razgovoru. Ali, ja pokušavam da joj se prilagodim, uzimajući još više u obzir njene osećaje.“ Takva savesna naprezanja ne pomažu samo da se sačuva mir u ophođenju s bračnim partnerom, nego doprinos i produbljivanju međusobne naklonosti.

Izmena misli sa decom

Rođenje prvog deteta predstavlja za mladi bračni par pravi izazov. Novorođenče ne zahteva samo da bude redovno hranjeno i negovano. Naučnici su objasnili da bebe imaju jaku potrebu za komunikacijom. Razumljivo je da beba ne može još da govori, ipak pogled oca ili majke, zatim dodir i telesni kontakt mnogo će doprineti otvaranju puta komunikaciji. To je jedan od razloga što u mnogim bolnicama više ne odvajaju novorođeno dete od njegove majke. Švedski istraživači Vinberg i De Šato kažu: „Bliski (majka—dete) kontakg može, doduše, u tom razdoblju direktno da utiče na razvoj novorođenčeta, ali to je daleko značajnije za majku, jer on jača njenu vezu sa novorođenčetom. . . Izgleda da taj kontakt utiče na njen stav prema detetu i na njene osećaje za potrebe deteta“.

Šta mogu još da učine roditelji, kako bi već od samog početka uspostavili vezu sa svojim detetom? Biblija pokazuje da roditelji treba „od najranijeg detinjstva“ da razgovaraju sa svojom decom (2. Timoteju 3:15). Da li je to realno? Pevati bebi i govoriti joj može biti važno za zadovoljavanje (njenih) psihičkih potreba“ tvrde istraživači Vinberg i De Šato. Sovjetski istraživač M. I.  Lisina provodila je eksperiment u kom je ljubazno razgovarala sa bebama, osmehivala im se i milovala ih. I kakav je bio rezultat toga? Posle dva meseca te su bebe postigle „očigledno viši stepen razvoja“ od ostale dece kojoj se nije posvetila takva pažnja. Ljubazno komuniciranje za bebe je očigledno emocionalni dobitak. Dr. Lisina primećuje dalje: „Mi verujemo da je poticaj od strane drugih ljudi izvanredno važan za razvoj govora (jedne bebe)“.

Učenje i razonoda

Kako deca rastu, problemi u vezi sa vaspitanjem postaju sve kompleksniji. Mnoge hrišćanske porodice su utvrdile da im je od velike pomoći postavljanje programa duhovnih aktivnosti. To jako utiče na izmenu misli i doprinosi jedinstvu u porodici. Program može biti vrlo raznolik i promenljiv, donoseći radost svima.

Ali, priznajemo taj program može zahtevati da svako preduzme određene promene. U nekim delovima Afrike je na primer tradicija da otac dostojanstveno uzima svoje jelo u samoći. Ali, kad postane hrišćanin on shvata potrebu da uzima obroke zajedno sa svojom porodicom. Koje su prednosti toga? Za vreme doručka može se osmotriti neki biblijski stavak ili biblijska tema, što predstavlja dobru pripremu za taj dan. Za vreme večere mogu svi u opuštenoj atmosferi razgovarati o doživljajima tog dana, doprinoseći tako „izmeni ohrabrenja“(Rimljanima 1:12). Tom prilikom mogu porodice da ohrabre i manju decu da se i ona izražavaju.

Pored vremena predviđenog za ozbiljno učenje, na primer za izradu domaćih zadataka i za proučavanje Biblije, ne sme se zaboraviti planiranje vremena za odmor. Za mlade ljude popularna je televizija, bioskop i muzika, ali ta vrlo delotvorna sredstva komunikacije sve su više slična sabiralištu prljavštine — ona sadrže šund i prljavštinu. Prema jednoj studiji US instituta za psihohigijenu „u 70—im godinama znatno su se nagomilali dokazi da nasilje i brutalnost koja se prikazuje na televiziji negativno utiču na decu“. Zato moraju roditelji brižljivo da ispitaju kako se zabavljaju njihova deca (Efescima 5:3—5). Izleti i hrišćanski sastanci prilika su da deca dobiju potrebnu razonodu.

Razgovor sa omladincima

Neki roditelji su utvrdili da se između njih i njihove dece podigla prepreka u komuniciranju kada su deca došla u vreme puberteta. Te godine donose nekim mladima ne samo nagle fizičke promene, nego moraju da savladaju i navalu novih osećaja i želja. Neki omladinci reaguju tako što se potpuno zatvaraju, drugi se povlače od  svojih roditelja i priključuju se svojim vršnjacima. Zato je roditeljima potrebna velika odlučnost da se u tim kritičnim godinama redovno razgovaraju sa svojom decom. Oni moraju da se prilagode osećajima svog deteta, da razumeju njegova raspoloženja.

Razna čavrljanja, naročito spontana mogu u tome biti od velike pomoći. „Napominji ih (Reči Božije) svojim sinovima. Govori im o njima kad sjediš u kući svojoj i kad ideš putem; kad ležeš i kad ustaješ“, savetuje Biblija roditeljima (5. Mojsijeva 6:7). Zato bi mogao otac da zamoli svog neobično mirnog sina da mu pomogne u poslovima u vrtu ili kod neke popravke. Majka bi mogla svoju ćerku da nauči da šije. U takvim prilikama se, u opuštenoj atmosferi, često otkrivaju osećaji. Moguće je povesti razgovor čak i o intimnim temama, kao što su i telesne promene, zatim da razgovaraju o moralu, o veri i životnim ciljevima. „Najbolje razgovore sa svojim mladima vodila sam prilikom pranja posuđa“, priseća se jedna majka.

Potrebno je takođe katkada biti spreman da se sasluša nešto o problemima. Možda je to borba protiv masturbacije, ili čak priznanje da nekome nedostaje vere. Umesto prebacivanja bolje je mirno saslušati i pokazati razumevanje. U protivnom, mogla bi se razoriti dragocena veza koja nastaje kroz razgovore. „Ovo znajte, ljubljena braćo moja; Neka svaki čovek bude brz na slušanju, a spor na govor, spor na srdžbu“, čitamo u Bibliji (Jakov 1:19, ST). Čak ako je neki prestup očigledan, ne sme se dete osuditi. Potrebno je ukoriti pogrešno postupanje, a ne dete (Uporedi Juda 23). Budi ’brz na slušanju’, potom pomogni detetu, daj mu savet. Ponekad ćeš ga umiriti već samo time da mu kažeš: „Nemaš samo ti takav problem. Kada sam bio u tvojim godinama i ja sam se morao boriti protiv toga.“ Mir i opuštenost mogu imati za posledicu da će nam se dete poveriti kada mu opet jednom zatreba pomoć.

Važno je takođe da stojimo našoj deci na raspolaganju. Neki otac je zauzimao odgovorni položaj, pa je i kod kuće provodio mnogo vremena u proučavanju materijala. Njegova je ćerka, prema svom mišljenju, imala ozbiljan problem, ali kako je njen otac bio uvek zaposlen, zadržala je taj problem za sebe. Uskoro je postala toliko potištena da je otišla od kuće. Jednog se dana na sreću vratila i povela poverljiv razgovor sa svojim ocem. Tada je shvatila da njen problem i nije bio tako velik. Od tada otac obavlja svoje poslove u dnevnoj sobi, kako bi uvek stajao na raspolaganju svojoj deci.

Stajati deci na raspolaganju znači im više nego materijalna dobra. Anita, samohrana majka morala se brinuti za petoro dece, stare od jedne do šest godina. Od socijalne pomoći dobijala je samo neznatnu mesečnu potporu, ali se nije uzrujavala što raspolaže sa toliko malo sredstava za život. Ta joj je pomoć od strane države omogućila da ostane kod kuće sa svojom decom. Novac je ponekad gotovo nestajao, ali ona kaže: „Nikada nismo bili gladni. Naučili smo da se uzdamo u Jehovu“. Neki hrišćanski prijatelji snabdevali su je odećom. Tako je bila u mogućnosti da materijalno zbrine svoju decu i da im pokloni potrebnu pažnju.

Srećne, ujedinjene porodice

Ljubazni i osećajni roditelji koji su uvek spremni na razgovor mogu da prouzrokuju čudo kod svoje dece. S tim u vezi pisala je vaspitačica Odri Bilski: „Reči ’Ja mogu s njima o svemu razgovarati’ verovatno su jedan od najlepših komplimenata koje može omladinac ili pak odrasli sin ili ćerka uputiti svojim roditeljima“. Muževi i žene takođe cene ako se mogu puni poverenja obratiti svom bračnom partneru, da bi s njim razgovarali o najosetljivijim stvarima, jer znaju da će biti saslušani sa razumevanjem i da će partner pokazati saosećanje.

Činjenica je da u današnjem svetu postoji mnogo toga što stoji na putu izmeni misli u porodici. Ponekad je čak i roditeljima potrebno vođstvo. Ali, mi nismo bezuslovno prepušteni sebi samima. Često mogu pomoći ostali iskusni roditelji, posebno zreli hrišćani. Osim toga, mi imamo Božiju Reč, Bibliju, koja ’je živa i delotvorna’ (Jevrejima 4:12). Knjiga Porodični život učiniti srećnim, koju je objavio izdavač ovog časopisa pomogla je već hiljadama da učine svoj porodični život kvalitetnijim.

Ovaj je članak samo primer praktične primene biblijskih saveta. Naći vremena da je redovno proučavaš i da naučeno primenjuješ. Tada ćeš imati srećnu i ujedinjenu porodicu.

 [Okvir na 8. strani]

IZMENA MISLI PRE BRAKA

„U životu se donose dve velike odluke“, pisao je profesor Ernest Burges. „Jedna je izbor zvanja, a druga izbor bračnog partnera“. Većina ljudi postupa prilično racionalno pri izboru svog zvanja. „Međutim, prilikom ženidbe ili udaje“, nastavlja profesor „verovatno se radije slede osećaji, nego praktično rasuđivanje“.

Zato je preporučljivo da neki par već pre braka neguje ozbiljnu izmenu misli. Tačno je da između muškarca i žene može postojati jako delotvorna vrsta komunikacije još pre nego što se u stvari nađu zajedno. On je može posmatrati s divljenjem, a ona bacati na njega poglede odobravanja. Zato jedna stara poslovica glasi: „Oko je ogledalo duše“. Naše oči mogu posredovati duboke osećaje i misli našeg srca. S vremenom može nežnost izražena rečima doći do izražaja kroz jedno drugo sredstvo komunikacije — kroz dodir. U mnogim kulturama se držanje za ruke ili stavljanje ruke na rame, smatra doličnim izražavanjem ljubavi.

Takvo izražavanje naklonosti ima, doduše, svoje mesto, ali solidan brak se ne može temeljiti na strasti. Dodir ljubljenog čoveka može da izazove jake osećaje i zahtev za polnim odnosom. Biblija bodri hrišćane da ,usmrte’ nemoralne osećaje (Kološanima 3:5). To nije samo mera opreznosti, nego dobar i praktičan savet, jer kada se nekontrolisano „uključi“ polna čežnja, tada se često „isključuje“ ozbiljna izmena misli. U tom bismo slučaju mogli postati slepi za očigledne greške i slabosti drugoga.

Otvoreni i slobodni razgovori pre braka omogućiće odgovore na pitanja kao što su: Da li odgovaramo zaista jedan drugome? Da li je on ili ona pošten i ljubazan? Da li je u moralnom pogledu besprekoran? Da li je budući suprug sposoban da se dobro brine za porodicu? Donosi li razumne odluke? Da li će buduća žena biti sposobna da drži dom u redu? Da li je spremna da se podloži poglavaru? Da li se stvarno volimo — zar to nije samo telesna privlačnost?

Šta učiniti ako je neko sramežljiv, bojažljiv? Zapamti: Prilagoditi se osećajima i interesima drugog, temeljni je zahtev za kvalitetne razgovore. Parovima koji se stvarno vole ne sme to teško da pada (1. Korinćanima 13:5). Moguće je da se nauči da se postavljaju jednostavna i odgovarajuća pitanja. Većina ljudi rado priča o sebi, svom životu, svojoj porodici, o svom zvanju, pa će to rado učiniti ako budu taktično zamoljeni za to.

Takvi razgovori pre braka mogu otkriti da neki par ima mnoge zajedničke interese, ciljeve i očekivanja. Ali, kako reagovati kada se pojave različitosti? Potrebno je pokušati utvrditi u kojoj meri bi te razlike mogle da ugroze brak. Činjenica da budući bračni partner ne nalazi radost u određenoj vrsti razonode, na primer u plesu, ne znači da će on biti loš suprug ili loša supruga. Možda ima drugih, daleko važnijih stvari u kojima se slažu. Ili, postoji mogućnost da se zajednički razviju novi interesi. Profesor Ernest Burges je u svakom slučaju utvrdio: Neki par treba još pre venčanja da razgovara i pokuša da objasni važna pitanja u vezi sa svojim venčanjem, na primer u vezi s decom, rođacima, finansijskom situacijom, religijom i opštim shvatanjem života. Uzaludno je nadati se da ćemo nakon venčanja moći promeniti svog bračnog partnera.“

 [Slika na 7. strani]

Roditelji moraju da iskoriste svaku priliku za izmenu misli sa svojom decom