Izmena misli u porodici — zašto nedostaje?

U vreme gospodina Stenford Reflesa, osnivača Britanske luke u Singapuru, nije bilo ništa neobično da čeka čitavu godinu dana na odgovor na neku njegovu pošiljku u London. Ali, bilo je to u 19. veku. Danas omogućavaju čudesna tehnička dostignuća kao što su prenosni sateliti,praktično vezu sa gotovo svakom tačkom na Zemlji.

Zato je prava ironija da se danas čovek lako sporazumeva sa bilo kim na nekom drugom kontinentu, dok mu samome često ne uspeva da održi izmenu misli u svojoj porodici, o čemu zastrašujuće svedoči broj rastave brakova. Dakle nije čudo da su u jednoj studiji o „sretnim“ i „nesretnim“ brakovima, naučnici došli do sledećeg zaključka: „U mnogim brakovima koji su opterećeni problemima, bila bi prvenstveno potrebna bolja izmena misli među bračnim partnerima“. Koliko je porodica u kojima se neguje živa izmena misli i vode poverljivi, duboko smisaoni i duhovni razgovori? Često jedva dolazi do usaglašavanja misli, a kamoli osećaja. Kako dolazi do toga?

 Razlog problema komunikacije

Mnogo je toga što danas nanosi štetu porodičnom životu. Pre industrijalizacije rad je bio više ili manje stvar cele porodice, što se u međuvremenu potpuno promenilo. Gotovo svuda u svetu muž mora da radi mnogo časova van kuće, da bi zaradio za životne potrebe. Privredna situacija koja se pogoršava primorava mnoge žene da rade isto kao i njihovi muževi. Decu često poveravaju na čuvanje plaćanim nadzornim ustanovama, ili se prepuštaju sebi samima. Škola je preuzela na sebe vaspitanje dece — zadatak koji je u prošlosti pripadao prvenstveno roditeljima. Tehnika kojoj zahvaljujemo na napretku u sredstvima komunikacije, ponekad štetno deluje na porodični život.

Pre pronalaska radija, televizijskog aparata, stereo uređaja, video—rekordera i video igara, članovi porodice često su provodili dosta vremena za konverzaciju. Ali, zbog mnoštva tih aparata nekim članovima porodice nedostaje vođenje razgovora. U jednom izveštaju US instituta za psihohigijenu pod naslovom Televizija i ponašanje bilo je objašnjeno: „Izgleda da je okupljanje porodice uz kamin ili na večeru, napušteno u korist zajedničkog gledanja televizije. Posebno uznemiravajuća je činjenica da u SAD „polovinu vremena koje osim spavanja provedu kod kuće, porodice presede pred televizijskim aparatima“. Događa se sledeće: Kada se uključi televizija, isključuje se porodica; tada se konverzacija ograničava samo na najpotrebnije.

I šta je rezultat toga? Porodični život postaje monoton i prazan. Gubi se osećaj drugarstva. Međutim, da bi porodica ostala ujedinjena, čvrsto povezana sponom razumevanja i ljubavi, potrebno je izmenjivati misli i osećaje. U porodicama gde je to tako, jedan izgrađuje drugoga i tako se svi mogu odupirati pritiscima sveta koji ih okružuje. Kako može neka porodica da stvara takav poverljivi odnos? Na raspolaganju nam stoji mnogo saveta iz najrazličitijih izvora. Ipak, najbolji savetnik još uvek je najstarija knjiga — Biblija. Da ispitamo kako možemo delotvorno da primenimo neka od njenih temeljnih načela.