Mladi pitaju. . .

Kako da zadovoljim svoje roditelje?

VOLIJEVA majka misli da njen sin treba da utroši više vremena za izradu domaćih zadataka. Voli misli drugačije: „Ja se naprežem u školi, a kad dođem kući očekujem da ću se malo odmoriti. Rado bih posetio nekoliko prijatelja. Ali, ona kaže: ,Nećeš ići nikuda od kuće’!“

„Mi želimo da se ponosimo s tobom!“ ,Daj najbolje od sebe!“ „Budi uspešan!“ To su uobičajene želje roditelja. Doduše, neki omladinci budu ohrabreni tim rečima, ali tebe one možda ljute. Ti naravno ne želiš da te tvoji roditelji omalovažavaju, ali ponekad ti se njihova stalna pažnja učini kao preveliko pokazivanje dobra. Možda se pitaš: „Kako da ih zadovoljim?“

Zašto roditelji mnogo očekuju

Najpre treba objasniti jednu važnu činjenicu. Dobri roditelji se osećaju odgovorni za svoju decu. U Pričama Solomunovim 10:1 čitamo: „Mudar sin veseli oca, a lud je sin žalost majci svojoj“. Zato je sasvim prirodna želja tvojih roditelja da nešto bude od tebe. Ti si njihovo ogledalo. I što je još važnije, oni se jako brinu za tebe. Dr. Džoan Lipsic je rekla: „Očekivanja roditelja često proizlaze iz želje da uštede svom detetu ono što su sami doživeli kada su bili u njegovim godinama“.

Dakle, kada tvoji roditelji traže od tebe da ostaneš kod kuće i napišeš domaći zadatak, to ne mora značiti da su oni nerazumni. Oni znaju da ako želiš da ti kao odrasloj osobi bude dobro, moraš steći određeno znanje i sposobnosti, znanje koje možeš usvojiti samo napornim radom. Ako su hrišćani oni žele da daš najbolje od sebe i što se tvoje vere tiče (Uporedi Efescima 4:13). Da, ako tvoji roditelji traže od tebe dobre ocene ili zahtevaju da posećuješ hrišćanske sastavke, to je znak velike ljubavi prema tebi. Jedan mladić koji se zove Gari izrazio je to sledećim rečima: „Istina je, roditelji su mi postavljali visoke ciljeve. Konačno iz ljubavi su mi žrtvovali svoje vreme i novac. Bio sam njihovo najveće blago“.

Priznajemo, neki roditelji idu predaleko, ulažući sve u to da njihovo dete dobije dobro plaćeni posao, prestiž ili da čak postane čuveno. Na primer, Bilijevi roditelji su sanjali o tome da njihov sin postane vrhunski sportista. Posle škole otac je redovno trenirao s njim košarku. Ali, Bili nije želeo da postane atleta.

Zapazi kako je reagovao Isus kada je majka dvojice njegovih apostola pokušala da osigura svojim sinovima časne položaje u Hristovom Kraljevstvu —,jednom s desne, a drugom s njegove leve strane’. Želja da njeni sinovi služe zajedno sa Isusom, bila je dobra, ali je možda iza njene molbe ležao neispravni poticaj. U svakom slučaju Isus je ispravio predodžbu o,vlasti velikana’, koju su možda imali ona i njeni sinovi. Hrišćanima nije bilo preporučeno da teže za prvim mestima (Matej 20:21—26). Tako je i danas; ono što zaista vredi jeste tvoj odnos sa Bogom (1. Korinćanima 1:31). Neumoljiva konkurentska borba i neprestana težnja za gomilanjem materijalnih dobara je ništavno „sejanje u vetar“ (Propovednik 4:4; vidi takođe Galatima 5:26 i 1. Jovanova 2:16).

Međutim, neki roditelji nisu toga svesni. Prisiljavaju svoju decu da prestignu ostale, čak ako to ponekad prelazi njihove sposobnosti. Šta može da bude posledica toga? Jedan od autoriteta na tom području objašnjava: „Prevelika očekivanja od strane  roditelja, učitelja i vršnjaka izazivaju kod omladinaca verovatno stresnije probleme, od bilo kojih drugih razloga“.

Srećom prečastoljubivi roditelji, puni zahteva u manjini su. Dakle, zahtevi koje ti postavljaju tvoji roditelji verovatno nisu obeshrabrujući. Ti možeš učiniti i naučiti mnogo toga, da bi ispunio njihova očekivanja, što će svakako biti prednost za tebe.

Nauči da daš najbolje od sebe!

„Bila sam ljuta, nezadovoljna i uplašena“, priseća se jedna šesnaestogodišnja učenica, čiji su roditelji tražili od nje da ostane u jednom naprednom tečaju. „Smatrala sam da nisam dovoljno inteligentna za to“. Ali, da li su njeni roditelji zaista previše tražili, predočivši joj potrebu da se više napreže? Sigurno ne. Završila je s dobrim ocenama, smatrajući go iskustvo na kraju „dobitkom“. (Časopis Tin)

Mladi ljudi često potcenjuju svoje sposobnosti. Dakle, ako te roditelji hrabre da se poboljšaš na bilo kom području, na primer što se tiče ocena — za tebe će sigurno biti dobitak, ako budeš na tu stvar gledao sa njihovog gledišta. „Slušaj svoga oca, svoga roditelja“, čitamo u Pričama Solomunovim 23:22, „i ne preziri majku kad ostari“. Njihovo životno iskustvo čini ih sposobnima da realnije procenjuju tvoje sposobnosti. Meri Suzan Miler piše u svojoj knjizi Stres kod dece!: „Želim naglasiti činjenicu da roditelji i učitelji moraju polagati očekivanja u decu. . . u protivnom deci bi nedostajalo samopouzdanje, koje se rađa kad im odrasli veruju“.

Dakle, pokušaj ispuniti razumna očekivanja tvojih roditelja.

Komuniciranje! Komuniciranje!

Ali, šta učiniti ako osećaš da te zahtevi tvojih roditelja previše opterećuju? Ili, šta ako su njihovi ciljevi suprotni tvojim željama? Konstruktivno komuniciranje temeljeno na međusobnom razumevanju, potreba je na koju stalno sve više ukazuju mladi ljudi koji su uspešno savladali tu situaciju. Na primer Veronika kaže: „Sedni zajedno sa svojim roditeljima kada ste svi dobro raspoloženi i neka te gledaju onako kako se ti sam vidiš“. David dodaje: „Da sam pre počeo da govorim o onome što me je opterećivalo, sve bi bilo mnogo lakše, ne samo za mene, nego i za moje roditelje“.

Komunicirati znači ne samo govoriti, nego i saslušati. Možda ti je jasno šta traže tvoji roditelji. Ali, znaš li zaista zašto oni to očekuju? Ne zaboravi: „Ko odgovara pre nego što sasluša, na ludost mu je i sramotu“ (Priče Solomunove 18:13). „Komuniciranje je“, objašnjava Tom Kenon, docent za psihijatriju na univerzitetu u Kaliforniji, „ključ . . . Rađa se nova svest, kako na strani omladine, tako i na strani roditelja“. U komuniciranju mogu pomoći dve stvari:

Saradnja: „Shvatio sam koliko je važno da vežbam da budem popustljiv“, rekao je Gari, priznavši da to „nije uvek lako“. Bilo kako bilo, Biblija pokazuje da je to ispravno: „Slušajte svoje roditelje! Bog to želi“ (Efescima 6:1). Ako im prkosiš, time se samo udaljavaš od njih. Već ranije  spomenuta Veronika dodaje da takva saradnja čini nekoga, gledano na duže staze, boljim čovekom“.

Pokazivati poštovanje: Poštovanje može doprineti poboljšanju odnosa među članovima porodice. Ono prouzrokuje da možemo izraziti svoje osećaje, a da kod toga nikoga ne uvredimo ili ražalostimo. Dakle, ako smatraš da tvoji roditelji traže od tebe više nego što možeš učiniti, iznesi im svoj stav o tome s blagošću i dubokim poštovanjem (Uporedi 1. Petrova 3:15).

Jedan hrišćanski omladinac po imenu Edvard razmišljao je o svojim ciljevima za budućnost, potpuno drugačije od svojih roditelja. Kako ih je zadovoljio u toj osetljivoj situaciji? Edvard kaže: „Uspelo mi je to tako što sam im sa poštovanjem objasnio zašto sam se odlučio za hrišćansku službu, a ne za životni put koji su oni za mene izabrali. Očekivao sam jako protivljenje, posebno od majke, no umesto toga ona je pozitivno reagovala.“

Zanimljivo je spomenuti da je godinama kasnije Edvard postao saradnik u svetskoj centrali Jehovinih svedoka. Njegova majka je nedavno pisala: „Tačno je da smo bili zbunjeni kada si ti odlučio . . . otići (tamo). Ipak, uvažili smo tvoju odluku, pomislivši kako je to za tebe verovatno najbolje. Izgleda da si tamo srećan, a to je najvažnije. Mi, doduše, ne prihvatamo tvoj način razmišljanja u vezi sa religijom, ali to ne govori ništa o tome da li je on ispravan ili ne“.

Zašto da nade koje roditelji ulažu u tebe ne smatraš izrazom njihovog poverenja u tebe, umesto da se ljutiš zbog njihovih zahteva? Pokaži poštovanje kad razgovaraš s njima o tome, bez obzira da li će biti potrebno da se promene njihova ili tvoja očekivanja.

[Istaknuti tekst na 15. strani]

„Sedni zajedno sa svojim roditeljima kada ste svi dobro raspoloženi i neka te gledaju onako kako se ti sam vidiš“, preporučuje jedna omladinka

[Slika na 16. strani]

Da li imaš osećaj da stojiš pod stresom, jer tvoji roditelji planiraju tvoj život?