Sida i lažan osećaj sigurnosti

ŽENA kod koje je test na virus side bio pozitivan pisala je, kako je citirano u The New York Timesu od 16. juna 1990: „Imam 36 godina, srećno sam udata belkinja, nikad nisam imala sifilis, gonoreju ili hlamidiju, nikad nisam koristila krek niti ubrizgavala bilo koju drogu, nikad nisam primila transfuziju krvi.“

Ona dodaje: „Pošto sam, otkako sam se venčala, imala polne odnose samo sa svojim suprugom, znači da sam najmanje pet godina pozitivna bez simptoma.“ Da li je ta žena jedinstvena? Nikako ne, jer je sama primetila: „Lično poznajem najmanje dvadeset žena u zaštićenim grupama koje su iz istog socijalno ekonomskog staleža i s istom pričom.“

Kako su se ti ljudi zarazili sidom? Žena je objasnila: „Očigledno sam stekla virus sindroma pomanjkanja imuniteta normalnim polnim odnosom [pre braka]... Isto tako je jasno da bi se taj čovek danas ubrajao u rizičnu grupu polnih partnera, ali tada mi to nije bilo jasno.“

Sida se često svrstavala u vrste bolesti koje se ograničavaju skoro samo na homoseksualce ili na one koji ubrizgavaju drogu. Ali, ta žena je, na temelju ličnih iskustava i informacija iz prve ruke, mišljenja da je taj stav posredovao „društvu belaca srednjeg staleža lažan osećaj sigurnosti“.

Ona dolazi do zaključka: „Sida će slobodno naveliko prodreti među ljude ako ne prestanemo da mislimo u okvirima rizičnih grupa, naime, da mislimo da je mogu dobiti samo drugi a ne mi. Svi smo ugroženi. Kad sam ja mogla postati pozitivna na sidu, može to postati i svaka druga žena (ili čovek).“

Drugim rečima, rekla je da se svaka žena ili čovek koji ima polne odnose pre braka, svako ko čini blud, može zaraziti. Koliko je zato samo razumno slediti biblijski savet: „Bežite od bluda. Svaki drugi greh koji čovek može učiniti van njegovog tela je, a ko čini blud greši protiv vlastitog tela“ (1. Korinćanima 6:18, NW).