Filipi — mesto mnogih izvora

DOK SMO se približavali Solunu, leteli smo tik iznad talasa Egejskog mora. Iznenada je na vodenoj površini izronila aerodromska pista i proletela ispod nas — tako blizu aviona da je moja žena pomislila da smo već sleteli. „Bilo je to najlaganije sletanje koje smo ikad doživeli!“ rekla je ona. Tada su točkovi uz mukli udarac dotakli tlo.

Makedonija, Grčka! Razmišljao sam o svetu Aleksandra Velikog i kasnijoj bici na filipljanskoj ravnici koja je bila odlučujuća za budućnost Rima. Zanimalo me je koliko su one imale uticaja na život i službu hrišćanskog apostola Pavla. Kao „apostol neznabožaca“, Pavle je u Filipima uveo hrišćanstvo u Evropu (Rimljanima 11:13). Hoćemo li tamo videti nešto što bi nam to potvrdilo? Ili je istorija prešla preko ravnice ne ostavljajući trag?

 Dva sata je, severno od Soluna, krivudao naš autobus planinskim putem iznad lučkog grada Kavale. Iako se Kavala uglavnom spominje u vezi sa izvozom duvana, ribari koji su na pristaništu popravljali mreže stvarali su sličan prizor koji smo zamišljali da ga je Pavle video u vreme kada se Kavala zvao Neapolis (Dela 16:11).

Premda se Pavle nije zadržao u Neapolisu, nekoliko metara ispod nas mogli smo videti strmi kameniti put po kom je putovao. Zatim smo prošli uskim šumovitim klancem i dobili smo letimičnu sliku ruševine gde se nekad nalazio grad Filipi. Skoro na pola puta iznad doline, mogla se raspoznati masivna stena koja obeležava mesto.

Posmatrali smo polja dozrelog duvana. Pavle je posmatrao močvare i prve koloniste gustih šuma. Dok se spuštao, apostol se možda s vremena na vreme zaustavljao da dođe do daha. Ipak, sigurno se žurio, možda isto tako uzbuđen kao što smo i mi.

Izvori vode

Filipi su postojali pre nego što je 356. pre n. e. Filip II Makedonski došao da iskrči šume, proširi grad i nazove ga svojim imenom. Pet godina ranije, kolonisti iz Tasosa došli su da rade u bogatim rudnicima Asile i Pangejske gore. Svoje selo nazvali su Krenides, ’mesto malih izvora‘. Zašto? Zato što posvuda izbijaju izvori vode i pretvaraju dolinu u veliku močvaru.

Tek nedavno je tlo uspešno isušeno. Ali, izvori su još uvek tamo, reke još uvek teku. Na jednom mestu, stara rimska cesta preseca reku Gangites. Za Pavla je ta reka bila značajna, pa smo je zato želeli videti.

Izvori plemenitog metala

Filip je utvrdio Krenides da bi zaštitio rudare iz Tasosa koje su ugrožavali Tračani. Želeo je od Krenidesa da napravi vojno uporište. Ali, još više mu je bilo potrebno zlato za finansiranje svojih ambicioznih ratnih planova. Filip i Aleksandar Veliki su od zlatnih rudnika dobijali godišnje više od hiljadu talanata. Kad je zlata nestalo, Filipi su postali beznačajni.

Izvori krvi

Prošlo je više od jednog veka. Grčka je ustuknula pred rimskom silom. Rimskom Carstvu bili su potrebni putevi, pa je kroz Makedoniju izgrađena Via Egnatia. Četrnaest kilometara udaljena od obale, ona prolazi središtem Filipa i oživljava ga trgovačkim i vojnim prometom.

Filipi su postali značajni u strateškom pogledu. Godine 42. pre n. e., tamo je proliveno mnogo krvi u dve bitke koje su se vodile između Rima i uzurpatora koji su težili da vladaju nad carstvom. Ali, republikanska zavera nije uspela i cezarevo Carstvo bilo je spašeno. U spomen toga, pobednički Oktavijan učinio je Filipe rimskom kolonijom (Dela 16:12).

Izvori života

Danas niko ne živi u Filipima. To je samo arheološki lokalitet. Dok smo šetali duž Vie Egnatie, istraživali smo na kaldrmi tragove točkova. Prošetali smo trgom i navratili do javne latrine sa 50 sedišta. U biblioteci nije bilo knjiga, kao što nije bilo nijednog rvača u vežbalištu (u stvari palestri, ili školi za rvanje). Videli smo ostatke rimskih hramova, grčkih niša, i čak egipatskog svetiša na pola puta prema akropoli. Sedeći u nenatkrivenom pozorištu, čudili smo se akustici. Stajali smo na forumu i dočaravali sebi sliku zapovedničkih pretora kako izlaze iz svojih odaja, praćeni liktorima koji su nosili snopove pruća kaišem pričvršćene oko sekira — kao znak njihove vlasti. U mislima smo pokušavali rekonstruisati Filipe 50. n. e., kada je Rim tu izvršio veliki uticaj.

Prema Bibliji, Pavle i njegovi drugovi su ’u ovom gradu ostali nekoliko dana‘ (Dela 16:12). Ne izveštava se o nekim posebnim događajima. Onda je Pavle jednog dana čuo za malu grupu koja nije sledila  ni stare ni nove bogove a za koju se ipak govorilo da je pobožna. Ti ljudi su se sastajali ispred kolonijalnog slavoluka izvan grada blizu mesta gde je put presecao reku.

„A dan subotni“, pisao je Luka, „iziđosmo iz grada k reci, gde se nadasmo da ćemo naći jednu bogomolju. Sedosmo i razgovarasmo sa ženama koje se bejahu tu sabrale.“ Razgovor je uključivao nadu spasenja i večni život kroz Hrista Isusa. Naročito „Jedna od njih po imenu Lidija, prodavačica skerleta... Gospod otvori srce njezino da pazi na Pavlove reči“ (Dela 16:13, 14; uporedi Filipljanima 2:12, 16; 3:14).

Nakon nekoliko dana, Pavlov privremeni boravak u Filipima završio je dramatično. Dok je hodao oko kilometar i po do bogomolje, susreo je dosadnu devojku opsednutu zlim duhom. Kada je Pavle isterao demona, gospodari devojke bili su besni što im je propala zarada od vračanja. Šta su preduzeli?

„[Oni] uzeše Pavla i Silu i odvedoše ih na trg k zvaničnicima.“ ’Oni su Jevreji‘, optužili su ih. (Svako je znao da je Klaudije upravo prognao sve Jevreje iz Rima.) „Ovi ljudi mute naš grad... koji propovedaju običaje koje mi, koji smo Rimljani, ne smemo ni da primimo ni da sudelujemo“, dodali su. Svetina je besnela; pretori su izrekli osudu. Zatim su liktori razvezali svoje prutove i „zapovediše da se išibaju“ Pavle i Sila. Nakon toga su ih, okrvavljene i skoro bez svesti, bacili u tamnicu, a noge im stavili u klade. Te iste noći jak potres prouzrokovao je da Pavle i Sila budu oslobođeni, a tamničar i njegov dom prihvatili su hrišćanstvo (Dela 16:16-34).

Sledećeg jutra gradski poglavari su izgledali neutešni radi nesporazuma. Ali, ipak su rekli: ’Da li biste vi stranci napustili grad?‘ Pre nego što su otputovali u Solun, Pavle i Sila su najpre posetili Lidijin dom kako bi ohrabrili svoju braću u veri. Luka je ostao da bi se brinuo za novoosnovanu skupštinu (Dela 16:35-40).

Izvori darežljivosti

„I prinudi nas“ da stanujemo u njenoj kući, napisao je Luka za Lidiju. Čak i Pavlov tamničar je bio veoma gostoljubiv čim je ispravno razumeo situaciju (Dela 16:15, 33, 34). U toku Pavlovog boravka u Solunu, prijatelji iz Filipa dvaput su mu poslali stvari koje su mu bile potrebne.

Kasnije, kad je on hrabro služio Bogu u Korintu, Filipljani su ga ponovo potražili. Čak godinama kasnije, kad se Pavle nalazio u tamnici u Rimu, predstavnik iz Filipa došao je sa darovima i lično se ponudio da pomogne apostolu. Pavle je time bio dirnut. Znao je da Filipljani nisu bili materijalno bogati. Zato je napisao: „Njihovo veliko siromaštvo izobilovaše u bogatstvu darežljivosti njihove“ (2. Korinćanima 8:1, 2; 11:8, 9; Filipljanima 2:25; 4:16-18).

Naš odlazak

Zadržali smo se kraj Gangitesa i uronio sam ruku u vodu. Bila je neobično hladna. Razgledali smo naokolo. Tu u blizini bila je ranije „bogomolja“ gde su se Pavle i ostali sastajali radi obožavanja.

Ali, tada sam se zapitao: Šta mi je Filipe učinilo nečim tako posebnim? Da li možda ovo mesto kraj reke? Da li bi to mogao biti trg sa svojom praznom bibliotekom, prazno vežbalište, hramovi bez bogova i trgovine bez robe?

Da li su to izvori? Filipi je zaista „mesto mnogih izvora“. Reke vode još uvek teku. Jednom su bile izvori zlata, a u neko žalosno vreme tekle su reke krvi. Ali, postojalo je jedno lepo vreme u koje su izvirale reke života, ljubavi i darežljivosti od nekih sasvim posebnih ljudi kao što su Pavle, Lidija, tamničar i drugih. To su ljudi, zar ne? Ti posebni ljudi čine Filipe nečim posebnim za mene. Podstiču me na razmišljanje. Zaokupljaju mi misli. Želeo bih — žena mi je dotakla ruku. „Dođi“, rekla je nežno. „Vreme je da krenemo.“ (Prilog saradnika.)

[Slike/Mapa na 19. strani]

Gore levo: „bema“ (sudačko sedište) drevnog grada Filipa; gore desno: mesto gde „Via Egnatia“ preseca Gangites; dole: forum

[Mapa Grčke (Filipi)]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)