„Ljudi krtice“

HLADNE zime; 1 100 kilometara dugačka mreža tunela podzemne železnice gde je nešto toplije nego napolju u gradu; rastuća populacija beskućnika — oko 75 000 njih, prema jednoj proceni. U Njujorku to su tri faktora koja utiču na pojavu uznemirujućeg urbanog fenomena: stanovnika tunela ili „ljudi krtica“, kako ih neki nazivaju. Na mostićima i stepeništima, napuštenim skladištima, tunelima i drugim zapuštenim uglovima ovog ogromnog lavirinta, oni ograđuju svoj bedni životni prostor. U napušteni tunel podzemne železnice u Menhetenu mnogi su se doselili u betonske bunkere, udubljenja u zidovima i ispupčena ležišta. Neki su čak izgradili male straćare u tunelu.

Život u tunelu je težak. Pacovi veličine mačke skiče uokolo u mraku. Svake godine desetine ljudi pogine od vozova koji jure kroz tunele i od električnih šina. Policija redovno pretražuje pruge da bi isterala beskućnike. Tranzitni radnici raskopavaju njihove improvizovane domove, razvlače kaučeve i tepihe, radio-aparate i televizore, čak trgaju zidne tapete sa zidova nekih zakutaka tunela.

Nakon što policija ode, beskućnici se vraćaju. Prema rečima jednog policijskog službenika u nedeljniku The New York Times, svi njihovi napori da isele beskućnike svode se na premeštanje unutar sistema tunela. „To je kratkoročno rešenje“, kaže on. Ali, za pojavu beskućnika teško se može reći da je kratkoročni problem. Prema jednoj proceni, samo u SAD postoji oko dva miliona beskućnika. U samo jednoj godini zabeležen je alarmantan porast od 18%. Jasno, dugoročno rešenje je ono što nam je potrebno. To je ono što Stvoritelj čovečanstva obećava u Bibliji — vreme kada će svaki čovek na Zemlji moći da sagradi vlastiti dom i da živi u njemu radujući se životu oslobođenom aveti siromaštva i beskućništva (Isaija 65:21-23).