Prepreke miru između čoveka i zveri
Prepreke miru između čoveka i zveri
Slike kao ova na naslovnoj strani ovog časopisa raduju decu. I odrasli su često privučeni takvim prizorom.
Zašto ljudi tako reaguju? Da li je pravi mir između čoveka i čak najkrvoločnije zveri samo detinjasti san? Ili će ipak postati stvarnost?
Čovek kao prepreka
Velika prepreka takvom miru je sam čovek. Stara poslovica kaže: „Čovek je nad čovekom vladao na njegovu štetu“ (Propovednik 8:9, New World Translation). A čovekova istorija nanošenja štete vlastitoj vrsti odrazila se na njegovo postupanje sa životinjama.
Na primer, brojne divlje zveri bile su uhvaćene i dovedene da se bore u arenama starog Rima. Rimski car Trajan je 106. n. e. navodno priredio igre u kojima je, da bi se zadovoljila krvožednost sadističkih gledalaca, bilo pogubljeno 10 000 gladijatora i 11 000 zveri.
Istina, taj posebni vid zabave nije karakterističan za naše vreme. Ali, rastuća lista istrebljenih i ugroženih vrsta svedoči da je nešto pogrešno u čovekovom postupanju sa divljim stvorenjima. Dok ljudska populacija naglo raste, prebivalište divljih životinja se smanjuje. A zbog ljudske pohlepe vlada potražnja za kožama, rogovima i kljovama egzotičnih životinja. Neki stručnjaci se boje da će jedini primerci najvećih vrsta konačno biti zatvoreni u zoološkim vrtovima.
Ljudožderi
Kao još jedna prepreka miru mogu se pokazati same neke divlje zveri. U Africi i Aziji nije neobično da se čitaju izveštaji o divljim zverima koje su napale i ubile ljude. The Guinness Book of Animal Facts and Feats navodi da su članovi porodice mačaka „verovatno uzrok za gotovo 1 000 smrtnih slučajeva godišnje“. Samo u Indiji, tigrovi svake godine ubiju više od 50 ljudi. Neki leopardi u toj zemlji su takođe postali ljudožderi.
U svojoj knjizi Dangerous to Man, Rodžer Keres (Roger Caras) objašnjava da leopardi ponekad postaju ljudožderi posle hranjenja mrtvim ljudskim telima nakon epidemija bolesti. Takve epidemije, objašnjava on, često su bile „praćene mesecima strave dok su leopardi udovoljavali svojoj novoj želji za ljudskim mesom i započinjali ubijanje“.
Ali, Keres primećuje da epidemije bolesti nisu uvek uzrok napada leoparda. Još jedan razlog je razdražljivost životinja, posebno kad su u blizini deca.
Jedan leopard u Indiji je u razdoblju od 1918. do 1926. ubio 125 ljudi, kako je izvestio pukovnik Dž. Korbet (J. Corbett) u svojoj knjizi The Man-Eating Leopard of Rudraprayag. Decenijima kasnije, leopardi
ljudožderi ubili su najmanje 82 osobe u oblasti Bagalpur.Čuvar lovišta u Tanganjiki (danas deo Tanzanije) izvestio je da je 1950. pet meseci bezuspešno pokušavao da ubije leoparda ljudoždera koji je zastrašivao selo Raponda. Nakon što je ubio osamnaestoro dece, konačno ga je uhvatio afrički seljak. Drugi leopard je ubio 26 žena i dece u selu Masaguru.
Zatim, tu je afrički lav. Kad počne da jede ljude, žrtve su često odrasli muškarci. „U 23 godine koje sam proveo u lovištu“, piše C. Ajonides (C. Ionides) u svojoj knjizi Mambas and Man-Eaters, „ubio sam više od 40 lavova, od kojih su većina bili ljudožderi, dok su ostali bili ili na putu da postanu ljudožderi ili su napadali stoku.“ Prema Ajonidesu, lavovi su postali pretnja za ljude kada je čovek drastično smanjio njihovu uobičajenu lovinu.
Zemljom rašireni mir je prorečen
Uprkos takvim preprekama miru između čoveka i zveri, Biblija navodi: „Jer sav rod zverinja i ptica i gmizavaca i riba pripitomljava se i pripitomio se rodu čovečjemu“ (Jakov 3:7).
Biblija proriče u Ezekijelu 34:25: „Sklopiću [Bog] s njima savez mira i jamačno ću učiniti da pogubne divlje zveri nestanu sa zemlje, a oni će zaista u sigurnosti boraviti u pustinji i spavati u šumama“ (NW).
Da li su takva biblijska proročanstva samo nestvaran san? Pre nego što odbacite izgled na zemljom rašireni mir između čoveka i zveri, razmislite o nekim znakovima koji ukazuju na istinitost onogo što kaže Biblija. Neki zapanjujući primeri harmonije između obzirnih ljudi i potencijalno opasnih zveri potkrepljeni su dokazima.