Svetski savet crkava — saradnja ili zbrka?

Od dopisnika Probudite se! iz Australije

SASTANAK je počeo 7. februara 1991. na slikovitom igralištu Australijskog nacionalnog univerziteta u Kanberi, glavnom gradu Australije. Prema proceni, prisustvovalo je 4 000 laika i oko 316 crkvenih vođa iz više od stotinu zemalja. Prethodnih šest sastanaka Svetskog saveta crkava održano je u različitim zemljama u razdoblju od oko 35 godina, počinjući 1948. u Amsterdamu, Holandija.

Šta je Svetski savet crkava? To nije nadcrkva. To je zajednica crkava, forum za izmenu gledišta. Službeni govor dobrodošlice na ovaj sedmi sastanak izneo je australijski premijer Robert Dž. Houk — iako on otvoreno priznaje da je agnostik. Tema koja je izabrana za ovaj dvonedeljni sastanak bila je u obliku molitve: „Dođi Sveti Duše — obnovi sve stvorenje!“

Međutim, neočekivani obrt događaja na svetskoj sceni je raspoloženje i očekivanja delegata od obnavljanja svetim duhom skrenuo na politiku i moralnost rata u Persijskom zalivu. To početno skretanje sa duhovnog razmatranja navelo je Sir Pola Rivza (Sir Paul Reeves), anglikanskog nadbiskupa i bivšeg generalnog guvernera Novog Zelanda, da izrazi svoju zbunjenost: „Skloni smo da se na sastancima poput ovoga svađamo oko vlasti, što ima malo veze sa Svetim Duhom.“ Nadbiskup Kanbere pokušao je da racionalno objasni vrednost neslaganja: „Jedinstvo je dar Svetog Duha. Zdrava raznolikost je dar istog Svetog Duha.“

Dejvid Džil (David Gill), glavni sekretar Australijskog saveta crkava, takođe je izrazio bojazan da je u opasnosti samo jedinstvo Svetskog saveta crkava, zapažajući da organizacija postaje sve više podložna grupama koje traže povod i platformu za iznošenje svojih određenih interesa.

Zaređenje žena — daljnje nejedinstvo

Uloga žena u modernoj crkvi takođe je bila na dnevnom redu, ali žene nisu bile zadovoljne. Većina njih smatra da crkvom dominiraju muškaraci. Lois Vilson (Lois Wilson) iz Kanade je to mrzovoljno sažeo: „Politika Svetskog saveta crkava zaudara nebu i mislim da Isus nije imao to na umu.“ Šta je dovelo do ovog razočarenja? Novine Canberra Times su pisale: „U ženskom toaletu bilo je mnogo plača jer su žene bile zastrašivane kako bi bile sprečene da prihvate nominacije u glavni odbor saveta. Jednoj ženi je, u nastojanju da se obeshrabri od prihvatanja nominacije, rečeno da će biti ekskomunicirana iz svoje crkve.“

Šta se dogodilo sa

duhovnom temom?

Neki su bili zabrinuti da sastanak nije dovoljno naglasio biblijsku ili teološku prirodu svog delovanja. To ne iznenađuje, jer je većina glavnih tema na dnevnom redu bila političke prirode. U stvari, na štampanim izveštajima sa sastanka, čitalac je pronašao samo jedno kratko osvrtanje na Bibliju.

Religiozni časopis National Outlook pisao je da Dejvid Džil „odražava razmišljanje ostalih koji su prisustvovali skupovima Svetskog saveta crkava u poslednjim godinama i koji su, kao što je jedna osoba nedavno rekla, došli sa velikim nadama, ali su otišli sa osećanjem ravnodušnosti i praznine“.

Nasuprot tome, kada su duhovno gladni i žedni došli u kontakt sa Hristom Isusom, oni nisu otišli sa osećanjem „ravnodušnosti i praznine“. Otišli su osveženi: „Dođite k meni svi koji ste umorni i opterećeni i ja ću vas okrepiti. Uzmite moj jaram na sebe i učite od mene, jer sam ja blage naravi i ponizan u srcu, i naći ćete okrepu svojim dušama. Jer je moj jaram blag i teret je moj lak“ (Matej 11:28-30, NW).