Okavango — afrički pustinjski raj

Od dopisnika Probudite se! iz Južne Afrike

KRUG svetla koji je bacala petrolejska svetiljka bio je slaba uteha dok se krdo slonova u mraku tiho kretalo oko nas. Njihovo duboko uzdisanje i šuštanje grana odavalo ih je. Kada je nastupila tiha afrička noć, znali smo da nas posmatra više nego samo jedan par očiju.

Pustinja

Zaglibili smo u delti Okavango — jedinstvenom vodenom svetu koji jednako iznenadno počinje kao što završava, u beskrajnom pesku pustinje Kalahari u severnoj Bocvani. Iako je veličine Severne Irske, delta se gubi u 260 000 kvadratnih kilometara velike neprohodne, netaknute Kalahari. Nakon što smo napustili granicu Južne Afrike, probijali smo se 600 kilometara kroz bodljikavo grmlje, pašnjake i slane basene, stalnom brzinom od 20 kilometara na sat. Samo je treperava fatamorgana lažno poigravala na horizontu.

Četvrtog dana smo primetili nešto ohrabrujuće. Nebo je dobijalo plavozelenu vedrinu.  Negde ispred nas bila je voda. Mnogo vode! Močvarno područje koje se proteže poput prstiju ogromne ruke da bi pretvorilo isušenu pustinju u zeleni vrt. Izvirući u brdovitom predelu centralne Angole, reka Okavango vijuga oko 1 600 kilometara kroz Afriku tražeći okean. Ali, uzalud, budući da reka nestaje u praznom prostranstvu pustinje Kalahari. Međutim, pre nego što potpuno nestane, reka koja stari stvara jedinstveni ekološki sistem.

Delta

Voda se nepravilno izliva po peščanom tlu stvarajući isprepletene kanale, jezera u obliku polumeseca i papirusom oivičene vodene puteve. Drveće i biljke privlače našu pažnju obiljem oblika i boja. Palme Hyphaene benguellensis, divlje smokve, abonosovina i drveće Kigelia africana omeđuju deltu. Visoka koštrava, vodeni ljiljani i opali cvetovi grimizne boje raspršuju difuzno svetlo zimskog jutra. Ali, to je ipak Afrika, i za kratko vreme oseća se žega dana. Dobrodošlo olakšanje pruža krupni pokrivač visokih šuma kopaifera. Upravo ta drveća omogućuju i prolaz kroz divljinu, jer su mostovi napravljeni od debala tog drveća, koji se ljuljaju i škripe, jedina veza sa spoljnim svetom.

Stanovnici Delte

Veličanstvena raznolikost stanovnika delte primamila nas je. Nakon neplodne pustinje činilo se da ovde vlada bezbrižno raspoloženje jer su sva stvorenja skakala i valjala se ne misleći na sutrašnji dan. Svojim vlažnim očima zabuljilo se u nas 30 nilskih konja, udebljalih od lagodnog života. Njihovo kratko duboko frktanje upozoravalo nas je da ne zadiremo u njihov sladokusni život. Krdo sa više od 100 slonova upravo je uzvitlalo toliko prašine da su svetlosni zraci koji su se poigravali pred našim očima stvarali optičke varke.

Već zbog samog broja životinja, delta Okavango je zapanjujuća. Dvadeset hiljada bivola u stadima do 200 životinja pase zadovoljno duž travnate ivice. Povremeno grabežljivci prekidaju mir — lav, leopard, hijena i divlji pas. Takav prekid je obično kratkotrajan i rano ujutro samo lešinari koji lebde u spiralnom stubu svedoče o noćnom pokolju.

Velike zajednice mrava pretvaraju zemljište delte u hrpe koje se povećavaju. Kada vode Okavanga rastu, postaju ti mravinjaci plodna ostrva. Raznovrsne antilope nalaze na tim rasejanim ostrvima delte siguran i miran zaklon — sasabi, gnu, kudu, lečva, konjska antilopa i retka antilopa sitatunga. Ta plaha antilopa živi izolovano među trstikom i retko se odvaži da izađe na otvoreno. Na najmanji znak opasnosti skače u vodu iz koje izviruje samo nos radi disanja.

Voda — životodajna voda! Delta Okavango je sve drugo samo ne mlaka močvara.  Istraživač i misionarski lekar Dejvid Livingston, koji je prošao ovim područjem 1849, uzbuđeno je rekao: „Stigli smo do velike reke... pitao sam se odakle dolazi. ’Oh, iz zemlje pune reka...‘ Ustanovili smo da je voda tako bistra, hladna i meka... da nas je to navelo na pomisao da se radi o otopljenom snegu!“ Mnoštvo šarenih grgeča i tigrastih riba obezbeđuje hranu Afrikancima koji žive u delti.

Tokom godina malo se toga promenilo i čini se da su cece-muha i komarci uspeli da zadrže ruku današnjeg čoveka od uništavanja ovog raja životinjskog sveta. Bušmani koji žive kraj reke bili su nekada pravi gospodari Okavanga. Kasnije im se pridružio narod bajei. Još i danas je uz malo sreće moguće videti kako ovi vešti lađari u vreme zalaska sunca kolcem otiskuju svoje mekoroe (kanue). Oni imaju jednu staru poslovicu: „Ko svoj kolac preduboko gurne, ostaje na istom mestu!“ Kada ponovo pogledaš, nestali su po tajnovitim kanalima prokrčenim kroz trstiku.

Okavango je takođe raj za ljubitelje ptica. Stotine vrsta čine deltu bar deo godine svojim domom. Noću vas prodoran krik može voditi do retke sove ribarice koja noću lovi ribe. Danju se izraziti glasni zov orla ribara meša s neobuzdanim cvrkutanjem kljunoroga. Tu su i patuljaste patke, divovske čaplje, sveti ibisi i lepe afričke jakane. Raznolikost je beskrajna. Čini se kao da marabui, u svom pogrebničkom odelu s visokih povoljnih položaja, s negodovanjem posmatraju neozbiljna zbivanja.

Afričko sunce na zalasku odražava se kao tekuća vatra u vodi, mirno privodeći još jedan dan u ovom pustinjskom raju ka svom kraju. Od nekuda s druge strane laguna, povetarcem se do nas pronose ritmičke melodije kalimbae (afričkog ručnog klavira). Zebra, žirafa i slon dolaze s pašnjaka da bi bok uz bok utolili žeđ.

Koliko dugo će postojati?

Prašina i znoj tekli su sa nas kao blatnjavi potočići dok smo se mučili da izmenimo osovinu našeg lendrovera. Točkovi su do naplataka zaglibili u pesak, sitan kao puder. Tada je pukla osovina. Zadovoljavajuće je škljocnulo kada je nova osovina kliznula na svoje mesto.

Zbog hitnosti posla nisu nas uznemiravali slonovi koji su bili oko nas, a izgleda da se ni oni nisu bojali. Pomislili smo na vreme kada će ljudi i životinje opet živeti u savršenoj harmoniji (Postanje 2:19; Isaija 11:6-9). Bilo nam je samo žao što smo se uskoro morali uputiti na dugački, prašnjavi put kući.

Međutim, kao i na drugim lepim mestima Zemlje, i ovde raste zabrinutost zbog čovekove aktivnosti njegovih savremenih metoda lova. „Svake godine“, piše Krena Band (Creina Bond) u knjizi Okavango — Sea of Land, Land of Water, „oko 1 300 plemenskih i 200 sportskih lovaca u delti ubije 8 000 životinja.“ Pored toga, drugi sanjaju o odvođenju vodâ Okavanga za čovečju upotrebu.

Bez obzira šta će ljudi učiniti, potpuno smo bili uvereni da će Stvoritelj ovog čuda ispuniti svoju nameru da celu Zemlju pretvori u raj. Tada će njena privlačnost biti još veća, jer će se „pustinja i kraj bez vode... radovati, veseliće se pusta ravan i poput šafrana procvetati. Spržena će zemlja postati kao trskovito jezero, a žedna zemlja kao vodeni izvori“ (Isaija 35:1, 7, NW).

[Mapa/Slike na stranama 24, 25]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

ANGOLA

ZAMBIJA

ZIMBABVE

NAMIBIJA

BOCVANA

JUŽNOAFRIČKA REPUBLIKA

ATLANTSKI OKEAN

INDIJSKI OKEAN