Uspon i pad svetske trgovine

1. deo: U stisku novčanih briga

„Premda nam majke i očevi daruju život, samo je novac taj koji ga održava“ (The Japanese Family Storehouse; ili, The Millionaires’ Gospel, od Ihare Saikakua).

DA LI vam je ikada novac bio nužno potreban? Ili ste ustanovili kako nemate dovoljno novca da platite nešto preko potrebno? Ili, da li ste ikad videli svoju porodicu gladnu ili oskudno odevenu? Milioni ljudi mogu danas na ta pitanja odgovoriti potvrdno. Oni znaju šta znači brinuti zbog novca.

Zamislimo zabrinutost nezaposlenog oca koji treba da nahrani puno ustiju i da plati mnogo računa. Razmislimo o duševnom stanju umorne majke koja stoji u redu za teško nabavljivu robu, samo da bi na kraju utvrdila kako su police u radnji prazne ili cene previsoke. A šta reći o stresu kome je izložen poslovni rukovodilac čije se preduzeće suočava s neminovnim stečajem ili o pritisku kome je izložena vlada koja očajno pokušava da se oslobodi milijardi dolara duga.

U današnjem svetu već same određene reči izazivaju zabrinutost. Naš prihod (novac, dobra ili usluge primljene u zamenu za rad ili upotrebu drugih izvora sredstava) možda je tako nizak da je naš životni standard (ekonomski nivo na kome smo navikli da živimo) ozbiljno ugrožen. Razlozi za to mogu biti nezaposlenost, recesije ili depresije (razdoblja opadanja privredne aktivnosti, prvi oblik je blaži, drugi teži), ili inflacija (porast cena koji se javlja kad potražnja premašuje ponudu, tako da je smanjena kupovna moć našeg novca). Bez dovoljno novca ne možemo više održati korak sa životnim troškovima (troškovi kupovanja robe i usluga koje su nam svakodnevno potrebne).

Moć ekonomskih pritisaka

Velika ekonomska kriza 1930-ih, kaže jedan stručnjak, bila je ekonomska tragedija koja je „dotakla sve zemlje i sva područja života, društvenog i političkog, unutrašnjeg i međunarodnog“. Time što je ojačala ekstremističke političke snage u Nemačkoj i Italiji, ona je doprinela  izbijanju drugog svetskog rata, rasvetljavajući tako moć ekonomskih pritisaka. U svojoj knjizi Money: Whence It Came, Where It Went, Džon K. Gelbrejt (John K. Galbraith) je napisao: „U Nemačkoj je početkom 1933. Adolf Hitler došao na vlast. Njegovi uspesi moraju se velikim delom pripisati masovnoj nezaposlenosti i naročito bolnim zakidanjima nadnica, plata, cena i vrednosti imovine.“ Komentarišući inflaciju u Sjedinjenim Američkim Državama u to vreme, Gelbrejt dodaje: „Bez obzira na to koliko je novac važan, niko nije sumnjao u to da su isto tako važna i strahovanja koja su izazvana njime.“

Političke promene, koje su krajem 1980-ih prohujale Istočnom Evropom, bile su pod jakim uticajem ekonomskih faktora. Oni su takođe često odlučujući za ishod izbora u zapadnim demokratijama, gde ljudi, to je davno rečeno, glasaju prema svom novčaniku.

Ekonomski pritisak primenjuje se često kao pokušaj da se prisile vlade da promene svoju politiku. Tako su, ponekad, današnje ekonomske sankcije postale ekvivalent davnih vojnih opsada. Godine 1986, Evropa, Japan i Sjedinjene Američke Države uvele su ekonomske sankcije protiv Južne Afrike u znak protesta protiv njene politike apartheida, očigledno sa značajnim uspehom. Godine 1990. je svetska zajednica, koju zastupaju UN, izvršila ekonomski pritisak na Irak, očigledno s manjim uspehom.

Ipak, trend izgleda jasan. Žak Atali (Jacques Attali), francuski pisac i predsednički savetnik, uverava da ’trgovci zamenjuju ratnike kao glavni glumci na svetskoj pozornici‘. A jedan časopis je komentarisao: „[U mnogim zemljama] je ekonomska snaga zamenila vojnu moć kao merilo po tom pitanju.“

Popušta li stisak?

Prirodne katastrofe, bolest i zločin uništavaju ekonomiju. Isto se odnosi i na dugove i budžetske deficite. Prema The Collins Atlas of World History, „međunarodni dug [zemalja u razvoju] je tako ogroman da je svet povremeno bio blizu ekonomske katastrofe nesagledivih razmera, a porast siromaštva, sa svim svojim očajem i pretnjama eksplozije koju ono podrazumeva, krajnje je alarmantan“.

Dok neke vlade pogađa galopirajuća inflacija, druge se očajnički bore kako bi je suzbile. I nestabilne berze odraz su nesigurnosti. Iznenadna bolest političkog vođe, ili čak neosnovane glasine, mogu za samo nekoliko sati razoriti blagostanje. Slom u Volstritu u oktobru 1987. — čak mnogo teži od onoga 1929. — nazvan je najgorom sedmicom u finansijskoj istoriji. Gotovo 385 milijardi američkih dolara vredna imovina bila je izbrisana. Tržište se oporavilo, ali mnogi eksperti tek očekuju pravi krah. „Bolje bi bilo da se svet nada da nikada neće otkriti kako će izgledati taj konačni slom“, napisao je novinar Džordž Dž. Čerč (George J. Church).

Umesto da popusti, izgleda da se stisak ekonomskih pritisaka i time prouzrokovane brige još pojačavaju. Da li je onda realno očekivati skori kraj takvih pritisaka?