Učenje počinje u materici

ZA ARISTOTELA je mozak deteta prilikom rođenja bio tabula raza, prazna ploča. Više od dve hiljade godina kasnije, mnogi su još uvek gledali na njega na sličan način. „Kada se dete tek rodi“, pisao je 1895. jedan profesor medicine sa University of Pennsylvania, „ono je vrlo malo razumnije od biljke.“ Tradicija se nije slagala i tvrdila je da odojče uči u materici i da je svesno događaja izvan nje. Nauka danas kaže da ni Aristotel ni spomenuti profesor nisu bili u pravu i da su tradicionalisti u pravu.

Mozak ima mali početak, ali kako samo uliva strahopoštovanje kada dostigne potpuni razvoj! Njegov razvoj započinje u trećoj nedelji trudnoće kao tanak sloj ćelija nazvanih neuralna ploča. Neurolog Ričard M. Restek (Richard M. Restak) kaže nam šta ona postaje na kraju trudnoće: „Ali od tog početka koji ne obećava mnogo razviće se najčudesniji organ u poznatom svemiru.“ Proces počinje sa oko 125 000 ćelija koje se razmnožavaju prosečnom brzinom od 250 000 u minutu. Restek dodaje: „Konačno će se razmnožiti do nekih sto milijardi neurona koji su temelj svih funkcija mozga.“

Kako mozak raste, između njegovih neurona formiraju se veze. Te veze, nazvane sinapse, razvijaju se do osme nedelje i uskoro broje na milione dok preuzimaju mnogobrojne funkcije fetalnog mozga. U isto vreme — na kraju drugog meseca trudnoće — „utvrđeno je... sve što će se naći u potpuno razvijenom ljudskom biću“, prema opšte prihvaćenoj knjizi A Child Is Born. Svi njegovi telesni delovi su na mestu i to više nije embrion. Započelo je fetalno razdoblje rasta i usavršavanja pojedinosti. Pa ipak, zastupnici abortusa se usuđuju da nam kažu da to ne živi.

Najraniji pokreti fetusa počinju nakon sedam i po nedelja. Do 13. nedelje profunkcionišu bradavice ukusa na jeziku, a kasnije, ako se amnionovoj tečnosti doda šećer, brzina gutanja se udvostručava. Ali ako se doda nešto neukusno, on brzo smanjuje svoje gutanje i izrazima lica naglašava svoje nezadovoljstvo. Do 15. i 16. nedelje javlja se disanje, štucanje, sisanje, gutanje, zevanje, pokreti očiju — a u narednim nedeljama REM-faza spavanja. „Do ograničene mere“, kaže Restek, „fetus može i čuti, videti, okusiti, mirisati i osećati u intrauterinskom svetu.“ Ali to još nije živo stvorenje, uveravaju nas zastupnici abortusa.

 Novorođenče se seća onoga čemu je bilo izloženo u materici — na primer, otkucaja srca svoje majke. Ono uz taj zvuk zaspi, budi se, odmara se, pokreće se njegovim ritmičkim otkucajem. On je bio stalni pratilac, pružajući osećaj spokojstva i sigurnosti. Istraživači su dokazali njegovu umirujuću snagu u jednom eksperimentu u porodiljskom odeljenju. Bebe koje su bile izložene snimku otkucaja ljudskog srca manje su plakale i napredovale su bolje od onih bez toga. Zanimljivo je da su „intrauterinski i drugi zvukovi umirujući (za nemirnu odojčad) samo kada su izneseni u visinama tona uporedivim sa onim iz materice“.

Fetalni mozak nije samo uključen u aktivnosti unutar materice, već zapaža i pamti ono što se događa van. „Vivaldi je jedan od omiljenih kompozitora nerođenog deteta“, kaže dr Tomas Verni (Thomas Verny). „Mocart takođe. Kad god je na gramofon bila stavljena neka od njihovih uzvišenih kompozicija, izveštava dr Klements, otkucaji fetalnog srca redovno su se umirivali, a broj otkucaja se smanjivao... S druge strane, svi oblici roka većinu fetusa su veoma uznemiravali.“

Dr Antoni Dikasper (Anthony DeCasper), psiholog na University of North Carolina, napravio je cuclu varalicu koja meri brzinu i pritisak sisanja dojenčeta. Menjajući svoj način sisanja, odojče uči da bira snimljene zvukove koje želi da čuje — na primer, određene glasove i priče. Novorođenče staro samo sat ili dva moglo je da razlikuje glas svog oca, koji mu je govorio kratkim umirujućim rečima dok je ono bilo u materici. Dete ne samo da je za slušanje izabralo taj glas, već je i emocionalno reagovalo i prestalo je da plače, osećajući se sigurnim. Na isti način ono bi izabralo da sluša i glas svoje majke, kao i njen otkucaj srca, a na oboje se naviklo dok je odrastalo u materici.

U drugom eksperimentu, Dikasper je uputio 16 trudnica da glasno čitaju dečju priču pod nazivom Mačka u šeširu. One su je čitale dva puta dnevno u poslednjih šest i po nedelja svoje trudnoće. Ubrzo nakon što su bebe bile rođene, bile su povezane s napravom za sisanje, te su im puštane snimke sa dve priče, Mačka u šeširu i Kralj, miševi i sir. Brzinom svog sisanja bebe su u svim slučajevima izabrale da slušaju Mačku u šeširu, priču koju su čule u materici. Uvek iznova birale su tu priču umesto priče Kralj, miševi i sir, koju nisu čule u materici. Deca svih uzrasta čine isto, uvek želeći da čuju svoju omiljenu priču više puta, umesto da čuju neku novu priču.

Dikasper je zaključio: „Čini se da je na slušne sklonosti nakon rođenja uticalo ono što se čulo pre rođenja.“ Dr Restek, koji je izvestio o ovim otkrićima, kaže: „Beba uči u materici, prepoznaje glas svoje majke, čak i njenu intonaciju i istu knjigu koju ona čita.“ Njegov zaključak: „Drugim rečima, fetusi imaju sposobnost slušnog perceptivnog učenja u materici mesecima pre nego što im je to zaista potrebno ili nego što bi se moglo očekivati da to upotrebe.“

Beba je mnogo naučila u materici. Ona je dobro opremljena da uči. Sve gore navedeno pokazuje da mozak čak i u materici zadivljuje. U njoj on dobija svoj potpuni broj neurona. Prema neurolozima, „prilikom rođenja, mozak novorođenčeta ima više neurona pomoću kojih može da  formira mreže nego što će ih ikada više imati“. Taj novi život je od svog početka u materici bio veoma zauzet u narednih osam meseci gradeći te milijarde neurona i stvarajući milijarde veza između njih, omogućujući kretanje, disanje, sisanje, gutanje, ukus, mokrenje, slušanje, gledanje, učenje i pamćenje. Kako ikoja razumna osoba može reći da to stvorenje ne živi?

Mnogi naučnici i milioni drugih logično veruju da život započinje u materici prilikom začeća. U svojoj knjizi The Mind, Dr Restek kaže: „Pravi početak i najkritičniji događaj u našem životu bez sumnje je trenutak našeg začeća. Kinezi to priznaju mereći starost od tog trenutka; beba se prilikom rođenja smatra starom jednu godinu.“

Danas mnogi žele verovati da decu do rođenja ne treba smatrati životom, osobom, ali  Božja reč se ne slaže s tim. Ako se beba namerno abortira, Božje pravilo je: ’Život za život.‘ To je potkrepljeno Knjigom Izlaska 21:22, 23: „Kad se posvade ljudi, pa neko od njih udari trudnu ženu tako da ona pobaci bez druge štete, platiće pred sudijom globu koju muž njezin traži; ali ako li nastane šteta, tad ćeš uzeti život za život“.

Dok je dete još u materici, Jehova ga smatra živom osobom. Da je to tako, jasno je vidljivo iz svih njegovih aktivnosti u materici. Nauka sada zna da do kraja drugog meseca postoje svi njegovi telesni delovi i da funkcionišu, da ono oseća, uči i pamti. Razum novorođenčeta sigurno nije ’prazna ploča‘, kako je rekao Aristotel, niti dete zna ’malo više od biljke‘, kako je rekao univerzitetski profesor. Ono ima sve neurone koje će uvek imati, a oni su spremni da registruju sve nove prizore, zvukove i osećanja što ga sada okružuju. Ono je spremno! Ili možda nije?

Majka može mnogo učiniti za dobrobit bebe u svojoj materici, ili joj može naškoditi. Na bebu mogu uticati njene misli, i to na dobro ili na loše. Fetus neće misliti ono što misli majka; ali misli kojima se ona bavi stvaraju osećanja, a na fetus utiču emocionalna stanja koja stvaraju te misli, bilo da su to stanja sigurnosti, mira i spokojstva, ili pak teskobe, straha i gneva. Što je još gore, preko posteljice se s majke na fetus mogu preneti zarazne bolesti. Mogu se preneti polne bolesti, pa čak i sida. Majke koje u vreme trudnoće upotrebljavaju duvan, marihuanu, alkohol, morfijum, kokain, heroin i druge droge mogu roditi decu zavisnu od droga, duševno zaostalu, s oštećenim mozgom, telesnim nedostacima, podložnu napadima bolesti i drugim teškim posledicama.

Dete u materici nije tako hermetički zatvoreno od spoljašnjeg sveta kako su mnogi nekada mislili. Dok je u materici, ono se može negovati s puno ljubavi ili okrutno mučiti. Kakvo ga postupanje čeka kada jednom napusti matericu? Ono počinje da uči u materici, ali kakvo će iskustvo u učenju doživeti kada dođe na ovaj svet? Nasreću, srećno venčani roditelji puni ljubavi učiniće ta iskustva pozitivnim.

[Istaknuti tekst na 12. strani]

„Najčudesniji organ u poznatom svemiru“

[Istaknuti tekst na 12. strani]

Osam nedelja, a svi njegovi delovi na svom mestu

[Istaknuti tekst na 13. strani]

Kako ikoja razumna osoba može reći da to stvorenje ne živi?

[Istaknuti tekst na 15. strani]

Mnogi naučnici veruju da život započinje prilikom začeća

[Slika na 14. strani]

Sa osam nedelja, 4 centimetra dugačak, a svi njegovi telesni delovi su na svom mestu

[Izvor]

Fotografija: Lennart Nilsson za A Child Is Born - izd. 1976./Dell Publishing Co.