Očekuje se otkriće pravog novog sveta
Očekuje se otkriće pravog novog sveta
„IME je nešto nesigurno, na njega se ne možeš osloniti!“ Ova razumna izjava pokazala se istinitom u slučaju Kolumba.
Kolumbo je u skladu sa značenjem svog imena, Kristofer, pokušao na neki način da bude „Hristonoša“. Konačno, španski vladari su ga i poslali u „službu Božju i širenje katoličke vere“. Ali, nakon ne baš uspešnih pokušaja da domoroce nauči da se prekrste i pevaju Ave Maria, on se koncentrisao na opipljivije nagrade: pronalaženje zlata i puta za Indiju koji mu je stalno izmicao.
Neki katolici su se prepirali oko toga da li treba Kolumba, zbog njegove važne uloge u širenju granica hrišćanstva, ipak proglasiti za „sveca“. Ali, masovna „obraćenja“ koja su usledila nakon njegovih otkrića malo su učinila da bi se ljudima Novog sveta verodostojno obznanio Isus Hrist. Istinsko hrišćanstvo uvek se širilo na miroljubive načine, a ne pomoću mača. Upotreba sile da bi se širilo evanđelje u velikoj je suprotnosti s onim što je Isus naučavao. (Uporedi Matej 10:14; 26:52.)
Kolumbo (španski: Colón) je imao nešto više uspeha u oponašanju svog prezimena, koje znači „kolonizator“. On je bio taj koji je osnovao prve dve evropske kolonije u Novom svetu. Iako one nisu opstale, ubrzo su osnovane druge kolonije. Kolonizacija Amerikâ je napredovala, ali ona ni u kom slučaju nije donela sreću, naročito ne koloniziranima.
Dominikanski monah Bartolome de las Kasas (Bartolomé de las Casas), koji je bio svedok početne kolonizacije Zapadnoindijskih ostrva, uputio je Filipu II, španskom kralju, protest u pogledu ’ogromne nepravde koja je učinjena ovim nevinim ljudima koji se satiru i ubijaju, bez pravednog povoda ili razloga, jedino zbog gramzivosti i ambicije onih koji vrše takva zla dela‘.
Premda su najgore zloupotrebe kasnije bile ispravljene, sebični poticaji i bezobzirne metode nastavili su da diktiraju politiku. Ne iznenađuje što je takva vladavina postala omražena. Do 20. veka je većina zemalja obe Amerike odbacila kolonijalno ropstvo.
Obratiti kontinente na hrišćanstvo i pravedno vladati nad brojnim plemenima i jezicima sigurno je ogroman zadatak. I bilo bi nepravedno kriviti Kolumba za sve propuste tog ogromnog poduhvata koji je on nesvesno započeo kad je prešao okean i kad je pokrenuo ono što neki nazivaju „Susretom dva sveta“.
Kao što Kirkpatrik Sel (Kirkpatrick Sale) ističe u svojoj knjizi The Conquest of Paradise, „narod Evrope je nesumnjivo imao mogućnost, šansu da pronađe novo pristanište u novoj zemlji koju su oni nejasno prepoznali kao zemlju Raja“. Ali, otkriti novi svet je jedno; stvoriti novi svet je drugo. To nije bilo prvi put da su propali pokušaji da se stvori novi svet.
Jedno drugo epsko putovanje
Dve hiljade godina pre nego što je Kolumbo odjedrio, oko dve stotine hiljada ljudi uputilo se na jedno drugo epsko putovanje. Umesto da pređu okean, verovatno
su putovali preko pustinje. I oni su se kretali prema zapadu, prema svojoj domovini Izrael, koju većina nije nikada videla. Cilj im je bio da osnuju novi svet, za sebe i za svoju decu.Njihovim putovanjem iz vavilonskog zarobljeništva ispunilo se proročanstvo. Dve stotine godina ranije, prorok Isaija je prorekao njihov povratak u domovinu: „Evo, ja [Suvereni Gospod Jehova] stvaram nova nebesa i novu zemlju; i pređašnje stvari se neće dozivati u sećanje, niti će dolaziti u srce“ (Isaija 65:13, 17, New World Translation).
’Nova nebesa i nova zemlja‘ su bili slikoviti simbolični izrazi koji se odnose na novu upravu i novo društvo ljudi. Oni su potrebni jer pravi novi svet zahteva daleko više od novog područja koje treba da se kolonizuje; među onima koji vladaju i onima nad kojima se vlada treba da postoji jedan novi, nesebični duh.
Malo je Jevreja koji su se vratili iz Vavilona imalo takav duh. Uprkos izvesnom početnom uspehu, oko stotinu godina nakon njihovog povratka, hebrejski prorok Malahija je sa žaljenjem opisao kako su sebičnost i pohlepa preovladali u zemlji (Malahija 2:14, 17; 3:5). Jevreji su propustili jedinstvenu priliku da stvore jedan novi svet.
Još uvek nas čeka jedan novi svet
Ipak, propusti da se u prošlosti izgradi novi svet ne znače da je potraga beznadna. U knjizi Otkrivenje, apostol Jovan, ponavljajući Isaijine reči, opisuje sledeću uzbudljivu scenu: „Video sam novo nebo i novu zemlju; jer su pređašnje nebo i pređašnja zemlja iščezli... I on će otrti svaku suzu s njihovih očiju, i smrti više neće biti, ni žalosti ni vike ni boli više neće biti. Pređašnje stvari su iščezle“ (Otkrivenje 21:1, 4, NW).
Ove reči nam daju jemstvo da je sam Bog odlučio da ima novu vladavinu nad celom Zemljom i novo društvo ljudi koji će se odazvati njegovom vladanju. Blagodati će biti neprocenjive. Biće to autentičan novi svet.
Pomisao da Bog stvara novi svet može izgledati neverovatna. Ali, mnogim Kolumbovim savremenicima je njegovo uverenje da kontinenti leže zapadno takođe izgledalo neverovatno. I opis Božjeg obećanog novog sveta mogao bi zvučati krajnje neverovatnim. Ipak, koliko je naučnika iz 15. veka moglo i zamisliti da nauka ne zna ništa o trećini Zemljinog kopna?
Naučno neznanje Kolumbova vremena učinilo je otkriće Novog sveta krajnje neverovatnim. Isto tako, neznanje o Božjim namerama i njegovoj moći može razoriti poverenje u njegovo obećano novo nebo i novu zemlju. Međutim, Svemoćni Bog nastavlja svoj opis toga, govoreći: „Gle! Sve novo tvorim... Piši, jer su ove reči verne i istinite“ (Otkrivenje 21:5, NW).
Bez sumnje, čitavo čovečanstvo čezne za nekakvim novim svetom. Meksički pisac Karlos Fuentes je jednom prilikom primetio: „Utopija je stvar prošlosti i budućnosti. S jedne strane, to je sećanje na jedan bolji svet, koji je jednom bio i koji više nije. S druge strane, to je nada da će taj bolji svet, pravedniji i miroljubiviji, jednog dana doći.“ Istraživači Biblije uvereni su da će jedan bolji svet — ne maštovita Utopija — zaista doći zato što ga je obećao Bog i zato što Bog to može ispuniti (Matej 19:26).
Novi svet na horizontu
Kad je Kolumbo pokušavao uveriti svoju posadu da se približavaju kopnu, bilo je potrebno nešto više od vere. Bio mu je potreban neki opipljiv dokaz. Sveža vegetacija koja je plivala u moru, sve
veći broj ptica koje žive samo u blizini kopna i konačno jedna procvetala grana koja je plutala na vodi, povratili su pouzdanje mornara u svog admirala.I danas postoji vidljivi dokaz da se približavamo jednom novom svetu. Činjenica da je prvi put u istoriji ugrožen opstanak čovečanstva podseća nas da se Božje strpljenje prema ljudskom vladanju sigurno vrlo brzo primiče svom kraju. On je odavno obećao da će ’uništiti one koji zemlju uništavaju‘ (Otkrivenje 11:18, NW). Pohlepa i sebičnost izlegli su gomilu nerešivih svetskih problema, problema koje je Biblija unapred živopisno prikazala kao događaje koji ukazuju da će Bog uskoro intervenisati. a
Kad je Kolumbo pre pet stotina godina prvi put kročio na ostrvo Kubu, kaže se da je uzviknuo: „Ovde bih želeo zauvek da živim!“ Oni koji kroče u Božji novi svet osećaće upravo to. A tada će se takva želja zaista ispuniti.
[Fusnota]
a Za analizu biblijskih dokaza da se Božji novi svet brzo približava, pogledajte knjigu Ti možeš zauvek da živiš u raju na Zemlji, poglavlje 18, izdatu od Watchtower Bible and Tract Society of New York, Inc.
[Slika na 13. strani]
Otkriti novi svet je jedno; stvoriti novi svet je drugo