Uspon i pad svetske trgovine

6. deo: Ekonomske brige — kada će prestati?

SVE dok pohlepna trgovina bude čvrsto držala mase u svojoj šaci, ekonomske brige će trajati. To je loša vest. Dobra vest je da će njen stisak uskoro biti prekinut, dokrajčujući ekonomske brige jednom zauvek. Danas preko četiri miliona Jehovinih svedoka obznanjuju ovu dobru vest drugima širom sveta. (Vidi okvir na strani 14.)

Najefikasnije sredstvo

Svrha reklamiranja je — kad se odnosi na ekonomiku — da se prodaju proizvodi i usluge. Da bi se unapređivala prodaja, mora se javnost podsticati da kupuje. Za tu svrhu služe reklamni oglasi, novine, časopisi, radio i televizija, a da ne govorimo o reklamama što mnoge razdražuju kojima su napunjeni poštanski sandučići.

Profinjene reklame savremene televizije su jako daleko od porukâ javnih izvikivača u drevnoj Grčkoj. Ipak, svrha reklamiranja — da se utiče na ljude — nije se izmenila. Izum za štampanje pomoću pokretnih štamparskih slova od Johanesa Gutenberga otvorio je takve nove izglede za javno reklamiranje da je 1758. godine engleski književni velikan Samjuel Džonson mogao napisati: „Reklame su sada tako brojne da se jako nemarno pregledavaju, i zato je nastala potreba da se privuče pažnja veličanstvenošću obećanja i rečitošću koja je ponekad uzvišena a ponekad patetična.“ Kad ne bi bilo Džonsonovog zastarelog sricanja, mogli bismo pomisliti da je te reči sastavio danas, u 1992.

Industrijska revolucija je reklamiranju pružila novi zamah. Mnoštvo novih proizvoda je omogućeno potrebnim kupcima, koji su sada mogli biti dostignuti rastućom mrežom novina i časopisa. S vremenom su radio i televizija obuhvatile još veću publiku. Reklamiranje je postalo posao s vlastitim pravom. Reklamne agencije bile su osnovane već 1812, kad je otvoren Reynell and Son u Londonu.

Ako reklama odgovara istini, informišući nas o dostupnim proizvodima ili uslugama da bi se zadovoljile prave potrebe, ona služi dobroj svrsi. Međutim, to nije slučaj kad prekoračuje odgovarajuće granice, zavodeći nas da kupujemo ono što nam nije potrebno i da uzimamo na sebe teške dugove radi trenutnog zadovoljstva. „Ona laska, ona moli, ona uverava, ona doziva“, opisao ju je jedan pisac, dodajući: „Bilo svesno ili podsvesno, reklama utiče na sve nas, na bolje ili na gore.“

Na moguće kupce često utiču faktori koji nisu čak ni važni. Reklameri apeluju na ego; utiču na emocije. Mogu predstaviti poluistine. Što je još gore, mogu zatajiti negativna ili opasna svojstva svog proizvoda, pokazujući pri tome ozbiljan nedostatak brige za  dobrobit drugih — sve u ime ekonomske konkurencije.

Da li je ekonomska konkurencija potrebna?

Možda mislite, kao mnogi, da je konkurencija neophodna za napredak. I zaista, danas poštena ekonomska konkurencija može na neke načine zaštititi potrošača. Ali, obrazovni priručnik Psychology and Life izražava sumnju u vezi s tim da li je konkurencija „potrebna karakteristika ljudske prirode“, pitajući: „Moramo li jednom nogom stajati na vratu poraženih da bismo bili srećni?“

Iako primećuje da ljudi koji su odgajani u konkurentnom društvu očigledno „odgovaraju na izazov da pobeđuju ostale bližnje“, ovaj priručnik tvrdi da konkurentnost nije urođeno psihološko svojstvo. U stvari, konkurencija je, dugoročno gledano kontraproduktivna. Ispitivanja otkrivaju da ona „izaziva stav pobediti po svaku cenu, koji često ne vodi do najkvalitetnijeg rada“.

Konkurencija, na primer, može izazvati strah od neuspeha. Ali strah, bilo u školi, na radnom mestu, ili drugde, zaista ne vodi do dobrog uspeha. Osim toga, konkurencija može dovesti do nepoštenja ili varanja. Učenici koji se preterano takmiče kako bi dobili dobre ocene mogli bi izgubiti iz vida pravu svrhu obrazovanja: da ih opremi da postanu bolji i produktivniji članovi društva.

U vreme svog pisanja 1930-ih, Psychology and Life je naveo Samou kao primer uglavnom nekonkurentnog društva. „Ljudi rade i skladište proizvode svog rada u jedno zajedničko skladište iz koga svako može uzimati prema svojim potrebama“, objašnjava se u njemu i dodaje: „Antropolozi izveštavaju da su takvi ljudi potpuno jednako srećni kao i njihovi sebičniji bližnji u drugim delovima sveta.“

Dakle, koristan i uspešan ekonomski sistem ne treba se bezuslovno zasnivati na konkurenciji. Jedan uspešan poslovni čovek tvrdi da, dok je konkurencija možda korisna za podsticanje nezrelih ljudi, zrele osobe ne bi trebale da imaju poteškoća u pronalaženju motivacije u  samoj aktivnosti. Radost treba naći u učenju, u kreativnosti, u usrećivanju drugih, u poboljšavanju i novim otkrićima.

Zato je razumljiv mudar savet Biblije: „Ne budimo sebični, izazivajući takmičenje jedan s drugim, zavideći jedan drugome“ (Galatima 5:26, NW; Propovednik 4:4).

Osloboditi se radi nečega boljeg!

Očito je da Satana upotrebljava pohlepnu trgovinu kao sredstvo u težnji za svojim vlastitim ciljevima. Stvarajući ekonomske brige, svojim stiskom sve jače steže čovečanstvo. Zabrinutost zbog zadovoljavanja materijalnih težnji potiskuje udovoljavanje neophodnim duhovnim potrebama. Rasipnički mentalitet koji trgovina unapređuje negativno utiče na sredinu. Stav da se ima sve i to odmah razara zadovoljstvo i sreću. U stvari, opravdani ekonomski interesi, kad nisu prilagođeni božanskim načelima, konačno degenerišu u koristoljublje i na kraju u pohlepu.

Pohlepa i preterano koristoljublje su, međutim, oblici idolopoklonstva koji se ne dopadaju Bogu (Kološanima 3:5). Ljudi koji dozvoljavaju da trgovina negativno oblikuje njihovu ličnost, poput onih koji unapređuju krivu religiju i zastupaju ljudske vladavine, gaze po opasnom tlu. Oni rizikuju da postanu predmet božanskog neodobravanja. Isus je upozorio: „Pazite na sebe da vam srca nikada ne otežaju prekomernim jelom i pićem i teskobnim životnim brigama [uključujući ekonomske brige], i da ne bi taj dan [Jehovinog suda] iznenada, u jednom trenu, došao na vas“ (Luka 21:34, NW).

Oni koji žele biti hrišćani moraju se osloboditi stiska nesavršenih ekonomskih sistema odbacujući duh koji oni podstiču i napuštajući sebične ekonomske ciljeve. Ličnosti mora oblikovati svemoćni Stvoritelj, a ne svemoćni dolar. Mora se uvek boriti za poštenje. Zadovoljstvo se mora naći u onome što neko ima, a ne u neprestanoj težnji za više (Efescima 5:5; 1. Timoteju 6:6-11; Jevrejima 13:18).

Da bi postavili ispravne prioritete, hrišćani moraju povremeno ispitati svoje životne ciljeve (Filipljanima 1:9, 10). To se odražava u njihovom izboru radnog mesta i obrazovanja njihove dece. Oni imaju stalno u mislima da „sve što je na svetu — želja tela i želja očiju i upadljivo isticanje svojih životnih sredstava — ne potiče od Oca, nego potiče od sveta. Osim toga, svet prolazi a tako i želja njegova, a ko vrši Božju volju ostaje zauvek“. Oni sebe neprestano podsećaju da će, kad svet prođe, svetska trgovina doživeti ’slom Volstrita‘ od čega se ona i njeni pobornici nikada neće oporaviti (1. Jovanova 2:16, 17, NW).

[Okvir na 14. strani]

Pod Božjim Kraljevstvom nema ekonomskih briga

Nema visokih cena zbog nestašica hrane: „Zemlja plod svoj dade, blagosilja nas Bog, Bog naš.“ „Biće pšenice u zemlji izobilja, do navrh gora! Lelujaće se klasje kao šuma Libanska“ (Psalam 67:7; 72:16).

Nema neplaćenih računa lekaru: „Niko od žitelja ne govori: Bolestan sam!“ „Tada će se slepima oči otvoriti, uši će se gluhima otvoriti; tada će i hromac kao jelen skakati, i jezik nemoga radosno klicati“ (Isaija 33:24; 35:5, 6).

Nema preteranih najamnina ili hipotekarnih isplata: „I oni će kuće graditi i u njima sedeti, i saditi vinograde i rod njihov jesti. Neće oni drugima kuće za naselje graditi, neće oni drugima vinograde saditi“ (Isaija 65:21, 22).

Nema podele na klase bogatih i siromašnih: „Mnogim će narodima on sudija biti, izbranik dalekih silnih naroda... Svaki će kod svoje loze sedeti i pod svojom smokvom, i niko ih buniti neće“ (Mihej 4:3, 4).

Nema više neispunjenih potreba bilo koje vrste: „Ali koji Gospoda traže ne premiče im se niti jedno dobro.“ „Otvaraš ruku svoju, i obilno sitiš sve što život ima“ (Psalam 34:11 [10, DK]; 145:16).

[Slika na 15. strani]

Pod Božjim Kraljevstvom će ekonomske brige konačno prestati